Fraseboek

af om iets te mag   »   ky to be allowed to

73 [drie en sewentig]

om iets te mag

om iets te mag

73 [жетимиш үч]

73 [jetimiş üç]

to be allowed to

[Bir nerse kıluuga uruksatı bar boluu]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Kirgisies Speel Meer
Mag jy al bestuur? С-г---ми -н--ны ---ага--- уру-са-п-? С--- э-- у----- а-------- у--------- С-г- э-и у-а-н- а-д-г-н-а у-у-с-т-ы- ------------------------------------ Сага эми унааны айдаганга уруксатпы? 0
S--a--m- u-aa----yd-----a--ruk--t--? S--- e-- u----- a-------- u--------- S-g- e-i u-a-n- a-d-g-n-a u-u-s-t-ı- ------------------------------------ Saga emi unaanı aydaganga uruksatpı?
Mag jy al alkohol drink? С--а -----п--т-ич-м--кт--и- и-ү--- у--к--т--а--ы? С--- э-- с---- и----------- и----- у------ б----- С-г- э-и с-и-т и-и-д-к-е-и- и-ү-г- у-у-с-т б-р-ы- ------------------------------------------------- Сага эми спирт ичимдиктерин ичүүгө уруксат барбы? 0
S--a-------i-t iç---ikterin -ç-üg- -r-ksa- b-r--? S--- e-- s---- i----------- i----- u------ b----- S-g- e-i s-i-t i-i-d-k-e-i- i-ü-g- u-u-s-t b-r-ı- ------------------------------------------------- Saga emi spirt içimdikterin içüügö uruksat barbı?
Mag jy al alleen buiteland toe gaan? Сага--ми -ет-өл---ө -алг-з ч-кк-нг- -р-к---п-? С--- э-- ч-- ө----- ж----- ч------- у--------- С-г- э-и ч-т ө-к-г- ж-л-ы- ч-к-а-г- у-у-с-т-ы- ---------------------------------------------- Сага эми чет өлкөгө жалгыз чыкканга уруксатпы? 0
S--a-e---çet ---ögö-j--gı- -ık-a--- -ru-satpı? S--- e-- ç-- ö----- j----- ç------- u--------- S-g- e-i ç-t ö-k-g- j-l-ı- ç-k-a-g- u-u-s-t-ı- ---------------------------------------------- Saga emi çet ölkögö jalgız çıkkanga uruksatpı?
mag у-у--ат--б-р-б-л-у у------- б-- б---- у-у-с-т- б-р б-л-у ------------------ уруксаты бар болуу 0
uruk-at---a- ----u u------- b-- b---- u-u-s-t- b-r b-l-u ------------------ uruksatı bar boluu
Mag ons hier rook? Бу--ж--де -ам--и-та-туу-а --ук-а--б-рб-? Б-- ж---- т----- т------- у------ б----- Б-л ж-р-е т-м-к- т-р-у-г- у-у-с-т б-р-ы- ---------------------------------------- Бул жерде тамеки тартууга уруксат барбы? 0
Bul-jer-----m----t-rtuu----r-k-at-b---ı? B-- j---- t----- t------- u------ b----- B-l j-r-e t-m-k- t-r-u-g- u-u-s-t b-r-ı- ---------------------------------------- Bul jerde tameki tartuuga uruksat barbı?
Mag mens hier rook? Бу- жер-е-там-ки т-рт-уга б--о--? Б-- ж---- т----- т------- б------ Б-л ж-р-е т-м-к- т-р-у-г- б-л-б-? --------------------------------- Бул жерде тамеки тартууга болобу? 0
Bu- je-d---am--- ta----ga bol-b-? B-- j---- t----- t------- b------ B-l j-r-e t-m-k- t-r-u-g- b-l-b-? --------------------------------- Bul jerde tameki tartuuga bolobu?
Mag mens met ’n kredietkaart betaal? К-еди-----ка--а-м---н тө-өө-ө-б-лобу? К-------- к---- м---- т------ б------ К-е-и-т-к к-р-а м-н-н т-л-ө-ө б-л-б-? ------------------------------------- Кредиттик карта менен төлөөгө болобу? 0
Kre-itt-k k-r----enen --löögö-b--o--? K-------- k---- m---- t------ b------ K-e-i-t-k k-r-a m-n-n t-l-ö-ö b-l-b-? ------------------------------------- Kredittik karta menen tölöögö bolobu?
Mag mens met ’n tjek betaal? Че- -е--н--өлө--ө--о-о-у? Ч-- м---- т------ б------ Ч-к м-н-н т-л-ө-ө б-л-б-? ------------------------- Чек менен төлөөгө болобу? 0
Çek ----n-t-l---- -o----? Ç-- m---- t------ b------ Ç-k m-n-n t-l-ö-ö b-l-b-? ------------------------- Çek menen tölöögö bolobu?
Mag mens net kontant betaal? Бир--а-а --к---ай ак-а---нен---л-өгө бо---у? Б-- г--- н------- а--- м---- т------ б------ Б-р г-н- н-к-а-а- а-ч- м-н-н т-л-ө-ө б-л-б-? -------------------------------------------- Бир гана накталай акча менен төлөөгө болобу? 0
B-r g------k---a- a-ça --n-n---l-ögö-b-lob-? B-- g--- n------- a--- m---- t------ b------ B-r g-n- n-k-a-a- a-ç- m-n-n t-l-ö-ö b-l-b-? -------------------------------------------- Bir gana naktalay akça menen tölöögö bolobu?
Mag ek maar bel? Тез--е--т--еф-----л---алс---б---б-? Т------ т------ ч---- а---- б------ Т-з-н-н т-л-ф-н ч-л-п а-с-м б-л-б-? ----------------------------------- Тезинен телефон чалып алсам болобу? 0
Te--n-- -e--f-- çalıp-alsam bo----? T------ t------ ç---- a---- b------ T-z-n-n t-l-f-n ç-l-p a-s-m b-l-b-? ----------------------------------- Tezinen telefon çalıp alsam bolobu?
Mag ek maar iets vra? Бир-н--с- с--а-ам б-л---? Б-- н---- с------ б------ Б-р н-р-е с-р-с-м б-л-б-? ------------------------- Бир нерсе сурасам болобу? 0
B-r n-r-- -ur--am b---b-? B-- n---- s------ b------ B-r n-r-e s-r-s-m b-l-b-? ------------------------- Bir nerse surasam bolobu?
Mag ek maar iets sê? Би--нер-е-айт-ам---л---? Б-- н---- а----- б------ Б-р н-р-е а-т-а- б-л-б-? ------------------------ Бир нерсе айтсам болобу? 0
B-r ne--e ay--am bol---? B-- n---- a----- b------ B-r n-r-e a-t-a- b-l-b-? ------------------------ Bir nerse aytsam bolobu?
Hy mag nie in die park slaap nie. Ага-п--к-- укт-о-о--ол----. А-- п----- у------ б------- А-а п-р-т- у-т-о-о б-л-о-т- --------------------------- Ага паркта уктоого болбойт. 0
A-- pa-kt----t-o-- b-lboyt. A-- p----- u------ b------- A-a p-r-t- u-t-o-o b-l-o-t- --------------------------- Aga parkta uktoogo bolboyt.
Hy mag nie in die motor slaap nie. А-а ---о--аад--у--оог-----бо-т. А-- а--------- у------ б------- А-а а-т-у-а-д- у-т-о-о б-л-о-т- ------------------------------- Ага автоунаада уктоого болбойт. 0
Aga----ou---d- ---o-go -ol-oy-. A-- a--------- u------ b------- A-a a-t-u-a-d- u-t-o-o b-l-o-t- ------------------------------- Aga avtounaada uktoogo bolboyt.
Hy mag nie in die stasie slaap nie. Ага ---з-----у-тоо-о бо--о-т. А-- в------- у------ б------- А-а в-к-а-д- у-т-о-о б-л-о-т- ----------------------------- Ага вокзалда уктоого болбойт. 0
A---v---a-da--k----o b--b---. A-- v------- u------ b------- A-a v-k-a-d- u-t-o-o b-l-o-t- ----------------------------- Aga vokzalda uktoogo bolboyt.
Mag ons sit? Б----р---укт-р--н-о--н ал--к-б--о-у? Б-- о------------ о--- а---- б------ Б-з о-у-д-к-а-д-н о-у- а-с-к б-л-б-? ------------------------------------ Биз орундуктардан орун алсак болобу? 0
B---or---u-t-r--- --------ak -olo--? B-- o------------ o--- a---- b------ B-z o-u-d-k-a-d-n o-u- a-s-k b-l-b-? ------------------------------------ Biz orunduktardan orun alsak bolobu?
Mag ons ’n spyskaart kry? М-ню-а-са--б-ло--? М--- а---- б------ М-н- а-с-к б-л-б-? ------------------ Меню алсак болобу? 0
M-nyu-a---k b-l--u? M---- a---- b------ M-n-u a-s-k b-l-b-? ------------------- Menyu alsak bolobu?
Mag ons apart betaal? Б-- -з-ө--н-- -ө-өй-а--б-з-ы? Б-- ө-------- т---- а-------- Б-з ө---з-н-ө т-л-й а-а-ы-б-? ----------------------------- Биз өз-өзүнчө төлөй алабызбы? 0
Biz----ö-ü--ö t---y---abızbı? B-- ö-------- t---- a-------- B-z ö---z-n-ö t-l-y a-a-ı-b-? ----------------------------- Biz öz-özünçö tölöy alabızbı?

Laai af MP3 (.zip lêers)

Geen video is gevind nie!

Hoe die brein nuwe woorde leer

Wanneer ons nuwe woordeskat leer, stoor ons brein nuwe inhoud. Leer werk egter net deur voortdurende herhaling. Hoe goed ons brein woorde stoor, hang van verskeie faktore af. Die belangrikste is egter dat ons die woordeskat gereeld herhaal. Slegs woorde wat ons dikwels lees of skryf, word gestoor. ’n Mens kan sê die woorde word soos ’n foto bewaar. Dié beginsel van leer geld ook vir ape. Ape kon woorde leer “lees” as hulle dit gereeld genoeg sien. Hoewel hulle nie die woorde verstaan nie, herken hulle dit aan die vorm. Om ’n taal vlot te praat, het ons baie woorde nodig. Daarvoor moet die woorde goed georganiseer word. Want ons geheue werk soos ’n argief. Om ’n woord vinnig te kry, moet dit weet waar om te soek. Daarom is dit beter om woorde in ’n bepaalde verband te leer. Dan kan ons brein altyd die regte “lêer” oopmaak. Maar selfs wat ons goed geleer het, kan vergeet word. Dan skuif die kennis van die aktiewe na die passiewe geheue oor. Wanneer ons vergeet, bevry ons onsself van kennis wat ons nie nodig het nie. So maak ons brein plek vir nuwe en belangriker dinge. Daarom is dit belangrik om ons kennis gereeld te aktiveer. Maar wat in die passiewe geheue is, is nie vir altyd verlore nie. Wanneer ons ’n vergete woord sien, onthou ons dit weer. Wat ons voorheen geleer het, leer ons die tweede keer vinniger. Wie sy woordeskat wil uitbrei, moet ook sy stokperdjies uitbrei. Want ons het almal bepaalde belangstellings. Daarom bly ons gewoonlik met dieselfde dinge besig. Maar ’n taal bestaan uit verskillende semantiese velde. Iemand wat in politiek belangstel, moet ook soms die sportblaaie lees!