Fraseboek

af Verlede tyd 2   »   uk Минулий час 2

82 [twee en tagtig]

Verlede tyd 2

Verlede tyd 2

82 [вісімдесят два]

82 [visimdesyat dva]

Минулий час 2

[Mynulyy̆ chas 2]

Kies hoe jy die vertaling wil sien:   
Afrikaans Oekraïns Speel Meer
Moes jy ’n ambulans bel? Ти--у-ив-в-к--к-т- м-ши-у-шв--кої---по-ог-? Т- м---- в-------- м----- ш------ д-------- Т- м-с-в в-к-и-а-и м-ш-н- ш-и-к-ї д-п-м-г-? ------------------------------------------- Ти мусив викликати машину швидкої допомоги? 0
Ty--u-y--vyk-yk-ty m---yn- sh----o-̈-do-o-oh-? T- m---- v-------- m------ s-------- d-------- T- m-s-v v-k-y-a-y m-s-y-u s-v-d-o-̈ d-p-m-h-? ---------------------------------------------- Ty musyv vyklykaty mashynu shvydkoï dopomohy?
Moes jy die dokter bel? Т--м---в ви--ик-т--лік---? Т- м---- в-------- л------ Т- м-с-в в-к-и-а-и л-к-р-? -------------------------- Ти мусив викликати лікаря? 0
Ty --sy- ---l-ka-y -i-ary-? T- m---- v-------- l------- T- m-s-v v-k-y-a-y l-k-r-a- --------------------------- Ty musyv vyklykaty likarya?
Moes jy die polisie bel? Т- -ус-- в--л--ати -о-----? Т- м---- в-------- п------- Т- м-с-в в-к-и-а-и п-л-ц-ю- --------------------------- Ти мусив викликати поліцію? 0
T- ---yv ---l------po--t----? T- m---- v-------- p--------- T- m-s-v v-k-y-a-y p-l-t-i-u- ----------------------------- Ty musyv vyklykaty politsiyu?
Het u die telefoonnommer? Ek het dit netnou nog gehad. Чи маєт--В--н---- -е-е----?-Я -ой-о його-мав------а. Ч- м---- В- н---- т-------- Я щ---- й--- м-- / м---- Ч- м-є-е В- н-м-р т-л-ф-н-? Я щ-й-о й-г- м-в / м-л-. ---------------------------------------------------- Чи маєте Ви номер телефону? Я щойно його мав / мала. 0
C-y-m-y-te--y n-m----e---o-u---- ---ho--no-y̆o-o mav ---al-. C-- m----- V- n---- t-------- Y- s-------- y---- m-- / m---- C-y m-y-t- V- n-m-r t-l-f-n-? Y- s-c-o-̆-o y-o-o m-v / m-l-. ------------------------------------------------------------ Chy mayete Vy nomer telefonu? YA shchoy̆no y̆oho mav / mala.
Het u die adres? Ek het dit netnou nog gehad. Ч- м---е В--адресу--Я-щ-й-о -ї --в /----а. Ч- м---- В- а------ Я щ---- ї- м-- / м---- Ч- м-є-е В- а-р-с-? Я щ-й-о ї- м-в / м-л-. ------------------------------------------ Чи маєте Ви адресу? Я щойно її мав / мала. 0
C---m-y-te Vy a--es-?--- -hc--y--o -̈----a- / m-l-. C-- m----- V- a------ Y- s-------- i--- m-- / m---- C-y m-y-t- V- a-r-s-? Y- s-c-o-̆-o i-i- m-v / m-l-. --------------------------------------------------- Chy mayete Vy adresu? YA shchoy̆no ïï mav / mala.
Het u die stadskaart? Ek het dit netnou nog gehad. Чи -а--- В---а-- м---а? Я щой-о-її ------мала. Ч- м---- В- м--- м----- Я щ---- ї- м-- / м---- Ч- м-є-е В- м-п- м-с-а- Я щ-й-о ї- м-в / м-л-. ---------------------------------------------- Чи маєте Ви мапу міста? Я щойно її мав / мала. 0
C-y-ma-ete -- ---- mis--?--A-shc-------ï-- -av---mala. C-- m----- V- m--- m----- Y- s-------- i--- m-- / m---- C-y m-y-t- V- m-p- m-s-a- Y- s-c-o-̆-o i-i- m-v / m-l-. ------------------------------------------------------- Chy mayete Vy mapu mista? YA shchoy̆no ïï mav / mala.
Het hy betyds gekom? Hy kon nie betyds kom nie. Ч- -р-йшов -і- в--сн-- --н-----з-т--матис-. Ч- п------ в-- в------ В-- м-- з----------- Ч- п-и-ш-в в-н в-а-н-? В-н м-г з-т-и-а-и-ь- ------------------------------------------- Чи прийшов він вчасно? Він міг затриматись. 0
C---pryy̆s-ov-vin vc-a------in-------t-y---y-ʹ. C-- p-------- v-- v------- V-- m-- z----------- C-y p-y-̆-h-v v-n v-h-s-o- V-n m-h z-t-y-a-y-ʹ- ----------------------------------------------- Chy pryy̆shov vin vchasno? Vin mih zatrymatysʹ.
Het hy die weg gevind? Hy kon nie die weg vind nie. Ч---н---о- в-н--ор-г-?-Він -е-з-ай--в -о----. Ч- з------ в-- д------ В-- н- з------ д------ Ч- з-а-ш-в в-н д-р-г-? В-н н- з-а-ш-в д-р-г-. --------------------------------------------- Чи знайшов він дорогу? Він не знайшов дорогу. 0
Ch----------- v---d-r-hu? Vi---e--n---s-ov--o--h-. C-- z-------- v-- d------ V-- n- z-------- d------ C-y z-a-̆-h-v v-n d-r-h-? V-n n- z-a-̆-h-v d-r-h-. -------------------------------------------------- Chy znay̆shov vin dorohu? Vin ne znay̆shov dorohu.
Het hy jou verstaan? Hy kon my nie verstaan nie. Ч-----зу-ів-ві- тебе- --н--е----зумі---е-е. Ч- з------- в-- т---- В-- н- з------- м---- Ч- з-о-у-і- в-н т-б-? В-н н- з-о-у-і- м-н-. ------------------------------------------- Чи зрозумів він тебе? Він не зрозумів мене. 0
Ch- -r-zum-v-vi- t-be- Vi- ne-zro--m---me--. C-- z------- v-- t---- V-- n- z------- m---- C-y z-o-u-i- v-n t-b-? V-n n- z-o-u-i- m-n-. -------------------------------------------- Chy zrozumiv vin tebe? Vin ne zrozumiv mene.
Waarom kon jy nie betyds kom nie? Чом---- -апі-н-вс-? Ч--- т- з---------- Ч-м- т- з-п-з-и-с-? ------------------- Чому ти запізнився? 0
C-omu ty z-p-zn-vsya? C---- t- z----------- C-o-u t- z-p-z-y-s-a- --------------------- Chomu ty zapiznyvsya?
Waarom kon jy nie die weg vind nie? Ч--у-ти н--зн--шо- до----? Ч--- т- н- з------ д------ Ч-м- т- н- з-а-ш-в д-р-г-? -------------------------- Чому ти не знайшов дорогу? 0
C-om- ty--e z-ay̆-h---dor--u? C---- t- n- z-------- d------ C-o-u t- n- z-a-̆-h-v d-r-h-? ----------------------------- Chomu ty ne znay̆shov dorohu?
Waarom kon jy hom nie verstaan nie? Чому-ти н----о---ів --го? Ч--- т- н- з------- й---- Ч-м- т- н- з-о-у-і- й-г-? ------------------------- Чому ти не зрозумів його? 0
Cho-- t--n--zr-zumiv-y--h-? C---- t- n- z------- y----- C-o-u t- n- z-o-u-i- y-o-o- --------------------------- Chomu ty ne zrozumiv y̆oho?
Ek kon nie betyds wees nie, omdat daar nie ’n bus was nie. Я--е--іг ---о-л---р-й-и в-а-но---о-------- -зд-- -од--й --то-ус. Я н- м-- / м---- п----- в------ т--- щ- н- ї---- ж----- а------- Я н- м-г / м-г-а п-и-т- в-а-н-, т-м- щ- н- ї-д-в ж-д-и- а-т-б-с- ---------------------------------------------------------------- Я не міг / могла прийти вчасно, тому що не їздив жодний автобус. 0
Y- ne-mi- / ---l- -r---t--v----n-, to------ho-n- ---dyv --o-n-----vtob-s. Y- n- m-- / m---- p------ v------- t--- s---- n- i----- z------- a------- Y- n- m-h / m-h-a p-y-̆-y v-h-s-o- t-m- s-c-o n- i-z-y- z-o-n-y- a-t-b-s- ------------------------------------------------------------------------- YA ne mih / mohla pryy̆ty vchasno, tomu shcho ne ïzdyv zhodnyy̆ avtobus.
Ek kon nie die weg vind nie, omdat ek nie ’n kaart gehad het nie. Я н--мі- /--огл- -най-- до-о--, т--- щ- я--е -а- / -а-а м-п- -і---. Я н- м-- / м---- з----- д------ т--- щ- я н- м-- / м--- м--- м----- Я н- м-г / м-г-а з-а-т- д-р-г-, т-м- щ- я н- м-в / м-л- м-п- м-с-а- ------------------------------------------------------------------- Я не міг / могла знайти дорогу, тому що я не мав / мала мапи міста. 0
YA ne-m---- ----a-zn-y̆---d--oh-, --m- -h--o-y--ne--a--- -a-a----y -is--. Y- n- m-- / m---- z------ d------ t--- s---- y- n- m-- / m--- m--- m----- Y- n- m-h / m-h-a z-a-̆-y d-r-h-, t-m- s-c-o y- n- m-v / m-l- m-p- m-s-a- ------------------------------------------------------------------------- YA ne mih / mohla znay̆ty dorohu, tomu shcho ya ne mav / mala mapy mista.
Ek kon hom nie verstaan nie omdat die musiek so hard was. Я--е м-г / --гла-й-г- з-о--м-ти--том--щ- муз--а-була з--а-т- -----. Я н- м-- / м---- й--- з--------- т--- щ- м----- б--- з------ г----- Я н- м-г / м-г-а й-г- з-о-у-і-и- т-м- щ- м-з-к- б-л- з-н-д-о г-ч-а- ------------------------------------------------------------------- Я не міг / могла його зрозуміти, тому що музика була занадто гучна. 0
Y-----m-h----o-la-y̆oh- z-----i-y,-tom---h----m-z-ka-bu-a --n-d-- hu-h--. Y- n- m-- / m---- y---- z--------- t--- s---- m----- b--- z------ h------ Y- n- m-h / m-h-a y-o-o z-o-u-i-y- t-m- s-c-o m-z-k- b-l- z-n-d-o h-c-n-. ------------------------------------------------------------------------- YA ne mih / mohla y̆oho zrozumity, tomu shcho muzyka bula zanadto huchna.
Ek moes ’n taxi neem. Я-п----ен-бу- - по--н---б------я-и т-к-і. Я п------ б-- / п------ б--- у---- т----- Я п-в-н-н б-в / п-в-н-а б-л- у-я-и т-к-і- ----------------------------------------- Я повинен був / повинна була узяти таксі. 0
Y---o---en buv --po-y--a----a u-y-t---ak-i. Y- p------ b-- / p------ b--- u----- t----- Y- p-v-n-n b-v / p-v-n-a b-l- u-y-t- t-k-i- ------------------------------------------- YA povynen buv / povynna bula uzyaty taksi.
Ek moes ’n stadskaart koop. Я -о--н----ув ---ов--на -ула-----т--ма-у---ста. Я п------ б-- / п------ б--- к----- м--- м----- Я п-в-н-н б-в / п-в-н-а б-л- к-п-т- м-п- м-с-а- ----------------------------------------------- Я повинен був / повинна була купити мапу міста. 0
YA-p-v--en -------ov-n-a -u-a ku--ty --pu -ista. Y- p------ b-- / p------ b--- k----- m--- m----- Y- p-v-n-n b-v / p-v-n-a b-l- k-p-t- m-p- m-s-a- ------------------------------------------------ YA povynen buv / povynna bula kupyty mapu mista.
Ek moes die radio afskakel. Я п-вине- --в-- пови--- ---а---мк-ут- р-діо. Я п------ б-- / п------ б--- в------- р----- Я п-в-н-н б-в / п-в-н-а б-л- в-м-н-т- р-д-о- -------------------------------------------- Я повинен був / повинна була вимкнути радіо. 0
YA---v-nen---v /-pov-n-- b-l- vy-----y----i-. Y- p------ b-- / p------ b--- v------- r----- Y- p-v-n-n b-v / p-v-n-a b-l- v-m-n-t- r-d-o- --------------------------------------------- YA povynen buv / povynna bula vymknuty radio.

Laai af MP3 (.zip lêers)

Geen video is gevind nie!

Leer vreemde tale beter in die buiteland!

Volwassenes leer tale nie so maklik soos kinders nie. Hul brein is klaar ontwikkel. Daarom kan dit nie meer so maklik nuwe netwerke bou nie. Maar jy kan tog as volwassene ’n taal baie goed leer! Om dit te doen, moet jy na die land reis waar die taal gepraat word. ’n Vreemde taal word in die buiteland besonder doeltreffend geleer. Dit weet elkeen wat al ooit op ’n taalvakansie was. ’n Mens leer die nuwe taal baie vinniger in sy natuurlike omgewing. ’n Nuwe studie het pas ’n interessante gevolgtrekking gemaak. Dit wys dat ’n mens in die buiteland ook ’n taal anders leer! Die brein kan die vreemde taal soos die moedertaal verwerk. Navorsers het lank gedink daar is verskillende leerprosesse. Nou lyk dit asof ’n eksperiment dit bewys het. Een groep proefkonyne moes ’n uitgedinkte taal leer. ’n Deel van hulle het gewone taalklasse bygewoon. Die ander deel het in ’n nagebootste buitelandse situasie geleer. Dié proefkonyne moes hulself in die vreemde omgewing oriënteer. Almal met wie hulle kontak gehad het, het die nuwe taal gepraat. Die proefkonyne in dié groep was dus nie gewone taalstudente nie. Hulle het aan ’n buitelandse gemeenskap van sprekers behoort. So is hulle gedwing om vinnig met die nuwe taal reg te kom. Na ’n ruk is die proefkonyne getoets. Die groepe se kennis van die nuwe tale was ewe goed. Maar hul brein het die vreemde taal verskillend verwerk! Die wat “oorsee” geleer het, het opvallende breinaktiwiteit gehad. Hul brein het die vreemde grammatika soos hul moedertaal verwerk. Dit was dieselfde meganismes wat by die aanleer van ’n moedertaal gesien word. ’n Taalvakansie is die lekkerste en doeltreffendste manier van leer!