Разговорник

bg Пазаруване   »   sr Куповина

54 [петдесет и четири]

Пазаруване

Пазаруване

54 [педесет и четири]

54 [pedeset i četiri]

Куповина

[Kupovina]

български сръбски Играйте Повече
Бих искал / искала да купя подарък. Ја ж---- к----- п-----. Ја желим купити поклон. 0
J- ž---- k----- p-----. Ja ž---- k----- p-----. Ja želim kupiti poklon. J- ž-l-m k-p-t- p-k-o-. ----------------------.
Но не нещо прекалено скъпо. Ал- н---- п------ с----. Али ништа превише скупо. 0
A-- n---- p------ s----. Al- n---- p------ s----. Ali ništa previše skupo. A-i n-š-a p-e-i-e s-u-o. -----------------------.
Може би дамска чанта? Им--- л- м---- т----? Имате ли можда ташну? 0
I---- l- m---- t----? Im--- l- m---- t----? Imate li možda tašnu? I-a-e l- m-ž-a t-š-u? --------------------?
Какъв цвят желаете? Ко-- б--- ж-----? Коју боју желите? 0
K--- b--- ž-----? Ko-- b--- ž-----? Koju boju želite? K-j- b-j- ž-l-t-? ----------------?
Черен, кафяв или бял? Цр--- б---- и-- б---? Црну, браон или белу? 0
C---, b---- i-- b---? Cr--- b---- i-- b---? Crnu, braon ili belu? C-n-, b-a-n i-i b-l-? ----,---------------?
Голяма или малка? Ве---- и-- м---? Велику или малу? 0
V----- i-- m---? Ve---- i-- m---? Veliku ili malu? V-l-k- i-i m-l-? ---------------?
Може ли да видя тази? Мо-- л- в----- о--? Могу ли видети ову? 0
M--- l- v----- o--? Mo-- l- v----- o--? Mogu li videti ovu? M-g- l- v-d-t- o-u? ------------------?
От кожа ли е? Је л- о- к---? Је ли од коже? 0
J- l- o- k---? Je l- o- k---? Je li od kože? J- l- o- k-ž-? -------------?
Или от изкуствена материя? Ил- ј- о- в-------- м---------? Или је од вештачког материјала? 0
I-- j- o- v-------- m---------? Il- j- o- v-------- m---------? Ili je od veštačkog materijala? I-i j- o- v-š-a-k-g m-t-r-j-l-? ------------------------------?
От кожа естествено. На------ о- к---. Наравно, од коже. 0
N------, o- k---. Na------ o- k---. Naravno, od kože. N-r-v-o, o- k-ž-. -------,--------.
Това е особено добро качество. То ј- н------- д---- к-------. То је нарочито добар квалитет. 0
T- j- n------- d---- k-------. To j- n------- d---- k-------. To je naročito dobar kvalitet. T- j- n-r-č-t- d-b-r k-a-i-e-. -----------------------------.
Чантата действително е на много изгодна цена. А т---- ј- з----- п------. А ташна је заиста повољна. 0
A t---- j- z----- p-------. A t---- j- z----- p-------. A tašna je zaista povoljna. A t-š-a j- z-i-t- p-v-l-n-. --------------------------.
Харесва ми. Ов- м- с- д-----. Ова ми се допада. 0
O-- m- s- d-----. Ov- m- s- d-----. Ova mi se dopada. O-a m- s- d-p-d-. ----------------.
Ще я взема. Ов- ћ- у----. Ову ћу узети. 0
O-- ću u----. Ov- c-- u----. Ovu ću uzeti. O-u ću u-e-i. -----́-------.
Може ли евентуално да я подменя? Мо-- л- ј- е--------- з-------? Могу ли је евентуално заменити? 0
M--- l- j- e--------- z-------? Mo-- l- j- e--------- z-------? Mogu li je eventualno zameniti? M-g- l- j- e-e-t-a-n- z-m-n-t-? ------------------------------?
Разбира се. По--------- с-. Подразумева се. 0
P---------- s-. Po--------- s-. Podrazumeva se. P-d-a-u-e-a s-. --------------.
Ние ще я опаковаме като подарък. За---------- ј- к-- п-----. Запаковаћемо је као поклон. 0
Z--------́e-- j- k-- p-----. Za----------- j- k-- p-----. Zapakovaćemo je kao poklon. Z-p-k-v-će-o j- k-o p-k-o-. ---------́-----------------.
Касата е там отсреща. Та-- п---- ј- б-------. Тамо преко је благајна. 0
T--- p---- j- b-------. Ta-- p---- j- b-------. Tamo preko je blagajna. T-m- p-e-o j- b-a-a-n-. ----------------------.

Кой кого разбира?

Има около 7 милиарда души в света. Всички те говорят на даден език. Но за съжаление, той не винаги е един и същ. Така че, за да разговаряме с други народи, трябва да учим езици. Това често е много трудоемко. Но има езици, които са много сходни. Говорещите ги се разбират един друг, без да са усвоили чуждия език. Това явление се нарича взаимна разбираемост. В която се различават два варианта. Първият вариант е устната взаимна разбираемост. При нея носителите на двата езика се разбират помежду си, когато говорят. Те не разбират писмената форма на другия език, обаче. Това е така, защото езиците имат различни писмени форми. Примери за това са езиците хинди и урду. Писмената взаимна разбираемост е вторият вариант. В този случай езикът на другия се разбира в писмената му форма. Но носителите на езиците не се разбират помежду си, когато разговарят един с друг. Причината за това е, че те имат много различно произношение. Немският и холандският са примери за това. Най-близкородствените езици съдържат и двата варианта. Което означава, че те са взаимно разбираеми както в устна, така и в писмена форма. Примери за това са руски и украински или тайски и лаоски. Но има също и асиметрична форма на взаимна разбираемост. Такъв е случаят, когато носителите на двата езика имат различни нива на разбиране един спрямо друг. Португалците разбират испанците по-добре, отколкото испанците разбират португалците. Австрийците също разбират германците по-добре, отколкото обратното. В тези примери, произношението или диалекта се явяват пречка. Така че, който наистина иска да води добри разговори трябва да научи нещоново...