Разговорник

bg голям – малък   »   sr велико – мало

68 [шейсет и осем]

голям – малък

голям – малък

68 [шездесет и осам]

68 [šezdeset i osam]

велико – мало

[veliko – malo]

Изберете как искате да видите превода:   
български сръбски Играйте Повече
голям и малък вел-ко-и -ало в----- и м--- в-л-к- и м-л- ------------- велико и мало 0
ve-iko - malo v----- i m--- v-l-k- i m-l- ------------- veliko i malo
Слонът е голям. С------ в--и-. С--- ј- в----- С-о- ј- в-л-к- -------------- Слон је велик. 0
Sl-- -e--e--k. S--- j- v----- S-o- j- v-l-k- -------------- Slon je velik.
Мишката е малка. М-ш--е--а-ен. М-- ј- м----- М-ш ј- м-л-н- ------------- Миш је мален. 0
Miš j--ma-en. M-- j- m----- M-š j- m-l-n- ------------- Miš je malen.
тъмен и светъл тамн- и---е--о т---- и с----- т-м-о и с-е-л- -------------- тамно и светло 0
ta------s-etlo t---- i s----- t-m-o i s-e-l- -------------- tamno i svetlo
Нощта е тъмна. Но- ј----мна. Н-- ј- т----- Н-ћ ј- т-м-а- ------------- Ноћ је тамна. 0
No-́ j- -amn-. N--- j- t----- N-c- j- t-m-a- -------------- Noć je tamna.
Денят е светъл. Д----- -в----. Д-- ј- с------ Д-н ј- с-е-а-. -------------- Дан је светао. 0
D-n -- sv--a-. D-- j- s------ D-n j- s-e-a-. -------------- Dan je svetao.
стар и млад ст-ро - ---до. с---- и м----- с-а-о и м-а-о- -------------- старо и младо. 0
sta-o-i --ado. s---- i m----- s-a-o i m-a-o- -------------- staro i mlado.
Нашият дядо е много стар. Н---деда-ј- јак--с-а-. Н-- д--- ј- ј--- с---- Н-ш д-д- ј- ј-к- с-а-. ---------------------- Наш деда је јако стар. 0
Na- d-d--je-j-k--s-ar. N-- d--- j- j--- s---- N-š d-d- j- j-k- s-a-. ---------------------- Naš deda je jako star.
Преди 70 години е бил още млад. П-е -0 г-дин--би- ј--ј-- ---д. П-- 7- г----- б-- ј- ј-- м---- П-е 7- г-д-н- б-о ј- ј-ш м-а-. ------------------------------ Пре 70 година био је још млад. 0
Pre--0----ina --o je ----mlad. P-- 7- g----- b-- j- j-- m---- P-e 7- g-d-n- b-o j- j-š m-a-. ------------------------------ Pre 70 godina bio je još mlad.
красив и грозен л----- ру--о л--- и р---- л-п- и р-ж-о ------------ лепо и ружно 0
l-p--i-r---o l--- i r---- l-p- i r-ž-o ------------ lepo i ružno
Пеперудата е красива. Л-п-и- -е---п. Л----- ј- л--- Л-п-и- ј- л-п- -------------- Лептир је леп. 0
Lepti--je lep. L----- j- l--- L-p-i- j- l-p- -------------- Leptir je lep.
Паякът е грозен. П--к -е -у---. П--- ј- р----- П-у- ј- р-ж-н- -------------- Паук је ружан. 0
P--k-j- --žan. P--- j- r----- P-u- j- r-ž-n- -------------- Pauk je ružan.
дебел и слаб де--л- --м-ш--о д----- и м----- д-б-л- и м-ш-в- --------------- дебело и мршаво 0
d---l--i--r-avo d----- i m----- d-b-l- i m-š-v- --------------- debelo i mršavo
Жена с тегло 100 килограма е дебела. Же-а-од-10- --л--ј--д--е-а. Ж--- о- 1-- к--- ј- д------ Ж-н- о- 1-0 к-л- ј- д-б-л-. --------------------------- Жена од 100 кила је дебела. 0
Žena--d -0--k--- ---d-----. Ž--- o- 1-- k--- j- d------ Ž-n- o- 1-0 k-l- j- d-b-l-. --------------------------- Žena od 100 kila je debela.
Мъж с тегло 50 килограма е слаб. Му-ка----о- -0-к-----е-м--а-. М------- о- 5- к--- ј- м----- М-ш-а-а- о- 5- к-л- ј- м-ш-в- ----------------------------- Мушкарац од 50 кила је мршав. 0
Mu-k-r----- 5- k--a--- m-š--. M------- o- 5- k--- j- m----- M-š-a-a- o- 5- k-l- j- m-š-v- ----------------------------- Muškarac od 50 kila je mršav.
скъп и евтин ску-- и--е-тино с---- и ј------ с-у-о и ј-ф-и-о --------------- скупо и јефтино 0
s--p- --j-f-ino s---- i j------ s-u-o i j-f-i-o --------------- skupo i jeftino
Колата е скъпа. А--- ј---ку-о. А--- ј- с----- А-т- ј- с-у-о- -------------- Ауто је скупо. 0
Au---j----upo. A--- j- s----- A-t- j- s-u-o- -------------- Auto je skupo.
Вестникът е евтин. Но-ине -у-ј--т--е. Н----- с- ј------- Н-в-н- с- ј-ф-и-е- ------------------ Новине су јефтине. 0
N-v-ne -u--efti-e. N----- s- j------- N-v-n- s- j-f-i-e- ------------------ Novine su jeftine.

Кодово превключване

Все повече и повече хора израстват двуезични. Те могат да говорят повече от един език. Много от тези хора често превключват между езиците. Те решават кой език да използват в зависимост от ситуацията. Например, те говорят на различни езици по време на работа и у дома. По този начин се адаптират към околната си среда. Но съществува и възможност за спонтанно превключване на езиците. Това явление се нарича кодово превключване. При кодовото превключване, езикът бива сменен в процеса на говорене. Може да има много причини, поради които говорещите правят това. Често те не намират подходящата дума в даден език. И могат да изразят себе си по-добре чрез другия език. Причината може да бъде и в това, че говорещият се чувства по-уверен в единия от езиците. Той използва този език за частни или лични неща. Понякога определена дума не съществува в езика. В този случай на говорещия се налага да превключи на друг език. Или пък умишлено сменя езиците, за да не бъде разбран. В този случай кодовото превключване работи като таен език. По-рано, смесването на езиците беше критикувано. Смяташе се, че говорещият не може да говори правилно някой от двата езика. Днес на него се гледа по различен начин. Кодовото превключване се признава като специална езикова компетентност. Интересно е да се наблюдава говорещият, който използва кодово превключване. Често пъти той не просто сменя езика, на който говори. Други комуникативни елементи също се променят. Мнозина говорят по-бързо, по-високо или по-акцентирано на другия език. Или изведнъж започват да използват повече жестове и изражения на лицето. По този начин, кодовото превключване винаги е в известна степен и културно превключване…