Разговорник

bg трябва ми / имам нужда – искам   »   sr требати – хтети

69 [шейсет и девет]

трябва ми / имам нужда – искам

трябва ми / имам нужда – искам

69 [шездесет и девет]

69 [šezdeset i devet]

требати – хтети

[trebati – hteti]

български сръбски Играйте Повече
Трябва ми легло. Ја т----- к-----. Ја требам кревет. 0
J- t----- k-----. Ja t----- k-----. Ja trebam krevet. J- t-e-a- k-e-e-. ----------------.
Искам да спя. Ја х--- с------. Ја хоћу спавати. 0
J- h--́u s------. Ja h---- s------. Ja hoću spavati. J- h-ću s-a-a-i. ------́---------.
Тук има ли легло? Им- л- о--- к-----? Има ли овде кревет? 0
I-- l- o--- k-----? Im- l- o--- k-----? Ima li ovde krevet? I-a l- o-d- k-e-e-? ------------------?
Трябва ми лампа. Ја т----- л----. Ја требам лампу. 0
J- t----- l----. Ja t----- l----. Ja trebam lampu. J- t-e-a- l-m-u. ---------------.
Искам да чета. Ја х--- ч-----. Ја хоћу читати. 0
J- h--́u č-----. Ja h---- č-----. Ja hoću čitati. J- h-ću č-t-t-. ------́--------.
Тук има ли лампа? Им- л- о--- л----? Има ли овде лампа? 0
I-- l- o--- l----? Im- l- o--- l----? Ima li ovde lampa? I-a l- o-d- l-m-a? -----------------?
Трябва ми телефон. Ја т----- т------. Ја требам телефон. 0
J- t----- t------. Ja t----- t------. Ja trebam telefon. J- t-e-a- t-l-f-n. -----------------.
Искам да се обадя. Ја ж---- т-----------. Ја желим телефонирати. 0
J- ž---- t-----------. Ja ž---- t-----------. Ja želim telefonirati. J- ž-l-m t-l-f-n-r-t-. ---------------------.
Тук има ли телефон? Им- л- о--- т------? Има ли овде телефон? 0
I-- l- o--- t------? Im- l- o--- t------? Ima li ovde telefon? I-a l- o-d- t-l-f-n? -------------------?
Трябва ми камера. Ја т----- ј---- к-----. Ја требам једну камеру. 0
J- t----- j---- k-----. Ja t----- j---- k-----. Ja trebam jednu kameru. J- t-e-a- j-d-u k-m-r-. ----------------------.
Искам да снимам. Ја х--- ф------------. Ја хоћу фотографисати. 0
J- h--́u f------------. Ja h---- f------------. Ja hoću fotografisati. J- h-ću f-t-g-a-i-a-i. ------́---------------.
Тук има ли камера? Им- л- о--- к-----? Има ли овде камера? 0
I-- l- o--- k-----? Im- l- o--- k-----? Ima li ovde kamera? I-a l- o-d- k-m-r-? ------------------?
Трябва ми компютър. Ја т----- к--------. Ја требам компјутер. 0
J- t----- k--------. Ja t----- k--------. Ja trebam kompjuter. J- t-e-a- k-m-j-t-r. -------------------.
Искам да изпратя е-майл. Ја х--- д- п------ е-----. Ја хоћу да пошаљем е-маил. 0
J- h--́u d- p------- e-m---. Ja h---- d- p------- e-----. Ja hoću da pošaljem e-mail. J- h-ću d- p-š-l-e- e-m-i-. ------́--------------------.
Тук има ли компютър? Им- л- о--- к--------? Има ли овде компјутер? 0
I-- l- o--- k--------? Im- l- o--- k--------? Ima li ovde kompjuter? I-a l- o-d- k-m-j-t-r? ---------------------?
Трябва ми химикалка. Ја т----- х------- о-----. Ја требам хемијску оловку. 0
J- t----- h------- o-----. Ja t----- h------- o-----. Ja trebam hemijsku olovku. J- t-e-a- h-m-j-k- o-o-k-. -------------------------.
Искам да напиша нещо. Ја х--- д- п---- н----. Ја хоћу да пишем нешто. 0
J- h--́u d- p---- n----. Ja h---- d- p---- n----. Ja hoću da pišem nešto. J- h-ću d- p-š-m n-š-o. ------́----------------.
Тук има ли лист хартия и химикалка? Им- л- о--- л--- п----- и х------- о-----? Има ли овде лист папира и хемијска оловка? 0
I-- l- o--- l--- p----- i h------- o-----? Im- l- o--- l--- p----- i h------- o-----? Ima li ovde list papira i hemijska olovka? I-a l- o-d- l-s- p-p-r- i h-m-j-k- o-o-k-? -----------------------------------------?

Машинни преводи

Човек, който има нужда от превод на текстове, трябва да плати много пари. Професионалните устни или писмени преводачи са скъпи. Въпреки това, става все по-важно да разбираме други езици. Компютърни учени и компютърни лингвисти искат да решат този проблем. Те работят от известно време върху развитието на инструменти за превод. Днес съществуват много различни програми. Но качеството на машинните преводи обикновено не е добро. Въпреки това, програмистите не са виновни за това! Езиците са много сложни структури. Компютрите, от друга страна, се основават на прости математически принципи. Следователно, те не винаги могат да обработят правилно езиците. Една програма за превод трябва напълно да научи даден език. За да може това да се случи, експертите трябва да го обучат на хиляди думи и правила. Това е практически невъзможно . За компютъра е по-лесно да схрусква цифри. В това си го бива! Компютърът може да изчисли кои комбинации са често срещани. Той разпознава, например, кои думи често се срещат една до друга. За тази цел е нужно да бъде захранен с текстове на различни езици. По този начин той научава какво е характерно за дадени езици. Този статистически метод подобрява автоматичните преводи. Въпреки това, компютрите не могат да заменят хората. Никоя машина не може да имитира човешкия мозък, когато става дума за език. Затова устните и писмените преводачи ще имат работа още дълго време! В бъдеще, простите текстове със сигурност ще могат да бъдат превеждани от компютри. Песните, поезията и литературата, от друга страна, се нуждаят от живи елементи. Те виреят върху човешкият езиков усет. И е по-добре така...