Разговорник

bg мога / разрешено ми е / бива   »   ru Можно (разрешается) (что-то делать)

73 [седемдесет и три]

мога / разрешено ми е / бива

мога / разрешено ми е / бива

73 [семьдесят три]

73 [semʹdesyat tri]

Можно (разрешается) (что-то делать)

[Mozhno (razreshayetsya) (chto-to delatʹ)]

Изберете как искате да видите превода:   
български руски Играйте Повече
Можеш ли вече да караш кола? Те-е ----мо-но -о--ть -аш-н-? Т--- у-- м---- в----- м------ Т-б- у-е м-ж-о в-д-т- м-ш-н-? ----------------------------- Тебе уже можно водить машину? 0
T-b- uzh---o-hn-----itʹ mas-inu? T--- u--- m----- v----- m------- T-b- u-h- m-z-n- v-d-t- m-s-i-u- -------------------------------- Tebe uzhe mozhno voditʹ mashinu?
Можеш ли вече да пиеш алкохол? Те-е-уже ----о п--ь ---о----? Т--- у-- м---- п--- а-------- Т-б- у-е м-ж-о п-т- а-к-г-л-? ----------------------------- Тебе уже можно пить алкоголь? 0
T-be---he -o-hno p-t- a-k--o--? T--- u--- m----- p--- a-------- T-b- u-h- m-z-n- p-t- a-k-g-l-? ------------------------------- Tebe uzhe mozhno pitʹ alkogolʹ?
Можеш ли вече да пътуваш сам / сама в чужбина? Тебе у-е -о----о----у за-гр-н-цу? Т--- у-- м---- о----- з- г------- Т-б- у-е м-ж-о о-н-м- з- г-а-и-у- --------------------------------- Тебе уже можно одному за границу? 0
Te-e----e m--hno-odno----a-gr-n---u? T--- u--- m----- o----- z- g-------- T-b- u-h- m-z-n- o-n-m- z- g-a-i-s-? ------------------------------------ Tebe uzhe mozhno odnomu za granitsu?
мога / разрешено ми е / бива М-ж-о----зр----т-я---чт-------л-ть) М---- (------------ (------ д------ М-ж-о (-а-р-ш-е-с-) (-т---о д-л-т-) ----------------------------------- Можно (разрешается) (что-то делать) 0
M-zh-o-(ra-------tsy-)--c---------lat-) M----- (-------------- (------- d------ M-z-n- (-a-r-s-a-t-y-) (-h-o-t- d-l-t-) --------------------------------------- Mozhno (razreshaetsya) (chto-to delatʹ)
Може ли да пушим тук? Н-- мо-н------- курить? Н-- м---- з---- к------ Н-м м-ж-о з-е-ь к-р-т-? ----------------------- Нам можно здесь курить? 0
N-m mo--no -des- kur---? N-- m----- z---- k------ N-m m-z-n- z-e-ʹ k-r-t-? ------------------------ Nam mozhno zdesʹ kuritʹ?
Може ли да се пуши тук? З-ес---ожно-к-р-т-? З---- м---- к------ З-е-ь м-ж-о к-р-т-? ------------------- Здесь можно курить? 0
Zd----m--hno--u--tʹ? Z---- m----- k------ Z-e-ʹ m-z-n- k-r-t-? -------------------- Zdesʹ mozhno kuritʹ?
Може ли да се плаща с кредитна карта? Мо-н--з--ла-ить кр------й-----оч-ой? М---- з-------- к-------- к--------- М-ж-о з-п-а-и-ь к-е-и-н-й к-р-о-к-й- ------------------------------------ Можно заплатить кредитной карточкой? 0
Moz-n- z-pl--i-ʹ--r--it--y----toc----? M----- z-------- k-------- k---------- M-z-n- z-p-a-i-ʹ k-e-i-n-y k-r-o-h-o-? -------------------------------------- Mozhno zaplatitʹ kreditnoy kartochkoy?
Може ли да се плаща с чек? М-ж-о --п-ат----ч-к--? М---- з-------- ч----- М-ж-о з-п-а-и-ь ч-к-м- ---------------------- Можно заплатить чеком? 0
Mozh------la-itʹ-ch-ko-? M----- z-------- c------ M-z-n- z-p-a-i-ʹ c-e-o-? ------------------------ Mozhno zaplatitʹ chekom?
Може ли да се плаща само в брой? М-жн- --п-а-ить--о-ько--али-н-ми? М---- з-------- т----- н--------- М-ж-о з-п-а-и-ь т-л-к- н-л-ч-ы-и- --------------------------------- Можно заплатить только наличными? 0
M-z-no zapla-it--tol-ko nalichn-mi? M----- z-------- t----- n---------- M-z-n- z-p-a-i-ʹ t-l-k- n-l-c-n-m-? ----------------------------------- Mozhno zaplatitʹ tolʹko nalichnymi?
Може ли да се обадя по телефона? Можн----с---нько--о--он-ть? М---- б--------- п--------- М-ж-о б-с-р-н-к- п-з-о-и-ь- --------------------------- Можно быстренько позвонить? 0
M----o -y---e--k- p--vo--tʹ? M----- b--------- p--------- M-z-n- b-s-r-n-k- p-z-o-i-ʹ- ---------------------------- Mozhno bystrenʹko pozvonitʹ?
Може ли да попитам нещо? Мо-----ы--р-н-к---о----о сп---и-ь? М---- б--------- к------ с-------- М-ж-о б-с-р-н-к- к-е-ч-о с-р-с-т-? ---------------------------------- Можно быстренько кое-что спросить? 0
Mo--n---y--renʹk- --y---h-------si--? M----- b--------- k-------- s-------- M-z-n- b-s-r-n-k- k-y---h-o s-r-s-t-? ------------------------------------- Mozhno bystrenʹko koye-chto sprositʹ?
Може ли да кажа нещо? Мо--о мне-что--о с----ть? М---- м-- ч----- с------- М-ж-о м-е ч-о-т- с-а-а-ь- ------------------------- Можно мне что-то сказать? 0
Mozhn- --e ---o-t---k-z-tʹ? M----- m-- c------ s------- M-z-n- m-e c-t---o s-a-a-ʹ- --------------------------- Mozhno mne chto-to skazatʹ?
Той не може да спи в парка. Ему-н----я-сп----в п---е. Е-- н----- с---- в п----- Е-у н-л-з- с-а-ь в п-р-е- ------------------------- Ему нельзя спать в парке. 0
Yem- -el-z---s-atʹ ---ark-. Y--- n------ s---- v p----- Y-m- n-l-z-a s-a-ʹ v p-r-e- --------------------------- Yemu nelʹzya spatʹ v parke.
Той не може да спи в колата. Ем- не---я с-ать-в м-ш-не. Е-- н----- с---- в м------ Е-у н-л-з- с-а-ь в м-ш-н-. -------------------------- Ему нельзя спать в машине. 0
Y----nelʹ-y- ---t--- -as--n-. Y--- n------ s---- v m------- Y-m- n-l-z-a s-a-ʹ v m-s-i-e- ----------------------------- Yemu nelʹzya spatʹ v mashine.
Той не може да спи на гарата. Ему-н-л--- ---т---а-во-----. Е-- н----- с---- н- в------- Е-у н-л-з- с-а-ь н- в-к-а-е- ---------------------------- Ему нельзя спать на вокзале. 0
Ye-u-n-l--ya------ -a-v-kza--. Y--- n------ s---- n- v------- Y-m- n-l-z-a s-a-ʹ n- v-k-a-e- ------------------------------ Yemu nelʹzya spatʹ na vokzale.
Може ли да седнем? Н---м---- -р--е--ь? Н-- м---- п-------- Н-м м-ж-о п-и-е-т-? ------------------- Нам можно присесть? 0
Na--m-z----p--s--tʹ? N-- m----- p-------- N-m m-z-n- p-i-e-t-? -------------------- Nam mozhno prisestʹ?
Може ли менюто? М---о --м по--отр--ь--ен-? М---- н-- п--------- м---- М-ж-о н-м п-с-о-р-т- м-н-? -------------------------- Можно нам посмотреть меню? 0
M---no n-m---smotret- m-nyu? M----- n-- p--------- m----- M-z-n- n-m p-s-o-r-t- m-n-u- ---------------------------- Mozhno nam posmotretʹ menyu?
Може ли да платим поотделно? М-жн--на- за-лати-- р-з-ельн-? М---- н-- з-------- р--------- М-ж-о н-м з-п-а-и-ь р-з-е-ь-о- ------------------------------ Можно нам заплатить раздельно? 0
Mozhno na- zaplatitʹ-ra-d----o? M----- n-- z-------- r--------- M-z-n- n-m z-p-a-i-ʹ r-z-e-ʹ-o- ------------------------------- Mozhno nam zaplatitʹ razdelʹno?

Как мозъкът научава нови думи

Когато учим непознати думи, мозъкът ни запаметява ново съдържание. Заучаването става само чрез постоянно повтаряне. Колко добре нашият мозък запаметява думите зависи от множество фактори. Но най-важното е редовно да преговаряме научената лексика. Само думите, които използваме или пишем често се запаметяват. Може да се каже, че тези думи се архивират като изображения. Този принцип на обучение също важи и при маймуните. Маймуните могат да се научат да "четат" думи, ако ги виждат достатъчно често. Въпреки, че не разбират думите, те ги разпознават по тяхната форма. За да говорим свободно даден език, ние се нуждаем от много думи. Затова речниковият ни запас трябва да бъде добре организиран. Защото паметта ни функционира като архив. За да намери думата бързо, тя трябва да знае къде да търси. Затова е по-добре думите да се учат в определен контекст. Тогава мозъкът ни винаги ще бъде в състояние да отвори правилния "файл". Но дори и това, което сме научили добре може да бъде забравено. В този случай, информацията се премества от активната в пасивната памет. Чрез забравянето ние се освобождаваме от ненужните знания. По този начин мозъкът ни прави място за нови и по-важни неща. Следователно е важно да активираме своите знания регулярно. Но информацията, която е в пасивната памет не се губи завинаги. Когато видим една забравена дума, ние си я припомняме отново. Вторият път научаваме по-бързо вече наученото. Човек, който иска да разшири речника си също трябва да разшири своите хобита. Защото всеки от нас има определени интереси. Ето защо, ние обикновено сме заети с едни и същи неща. Но езикът се състои от много различни семантични полета. Човек, който се интересува от политика понякога също трябва да чете и спортните вестници!