Разговорник

bg Минало време 1   »   sr Прошлост 1

81 [осемдесет и едно]

Минало време 1

Минало време 1

81 [осамдесет и један]

81 [osamdeset i jedan]

Прошлост 1

[Prošlost 1]

Изберете как искате да видите превода:   
български сръбски Играйте Повече
Пиша п-сати п----- п-с-т- ------ писати 0
pi---i p----- p-s-t- ------ pisati
Той написа писмо. О- ј----п-с-о -и-мо. О- ј- н------ п----- О- ј- н-п-с-о п-с-о- -------------------- Он је написао писмо. 0
On j- na-i--o--i--o. O- j- n------ p----- O- j- n-p-s-o p-s-o- -------------------- On je napisao pismo.
А тя надписваше картичка. А -----е н--иса-------л-д-ицу. А о-- ј- н------- р----------- А о-а ј- н-п-с-л- р-з-л-д-и-у- ------------------------------ А она је написала разгледницу. 0
A -n- ----a--s--a ----le-nic-. A o-- j- n------- r----------- A o-a j- n-p-s-l- r-z-l-d-i-u- ------------------------------ A ona je napisala razglednicu.
Чета чи-а-и ч----- ч-т-т- ------ читати 0
čit-ti č----- č-t-t- ------ čitati
Той четеше илюстровано списание. Он-је чи------у-трова-и---с-п--. О- ј- ч---- и---------- ч------- О- ј- ч-т-о и-у-т-о-а-и ч-с-п-с- -------------------------------- Он је читао илустровани часопис. 0
O- -e č--a--ilus-r----i-č--opi-. O- j- č---- i---------- č------- O- j- č-t-o i-u-t-o-a-i č-s-p-s- -------------------------------- On je čitao ilustrovani časopis.
А тя четеше книга. А он---- чита-а књиг-. А о-- ј- ч----- к----- А о-а ј- ч-т-л- к-и-у- ---------------------- А она је читала књигу. 0
A -n- ---č-ta-a--n---u. A o-- j- č----- k------ A o-a j- č-t-l- k-j-g-. ----------------------- A ona je čitala knjigu.
Вземам уз-ти у---- у-е-и ----- узети 0
u-e-i u---- u-e-i ----- uzeti
Той взе цигара. Он--е --е--ци-а-е-у. О- ј- у--- ц-------- О- ј- у-е- ц-г-р-т-. -------------------- Он је узео цигарету. 0
O- je -zeo --g-retu. O- j- u--- c-------- O- j- u-e- c-g-r-t-. -------------------- On je uzeo cigaretu.
Тя взе парче шоколад. Он- -е-у-е-------- -околаде. О-- ј- у---- к---- ч-------- О-а ј- у-е-а к-м-д ч-к-л-д-. ---------------------------- Она је узела комад чоколаде. 0
O-a j------- -omad---kola-e. O-- j- u---- k---- č-------- O-a j- u-e-a k-m-d č-k-l-d-. ---------------------------- Ona je uzela komad čokolade.
Той не беше предан, но тя беше предана. О- -е -ио-невера-- -ли је о-- била-в-р-а. О- ј- б-- н------- а-- ј- о-- б--- в----- О- ј- б-о н-в-р-н- а-и ј- о-а б-л- в-р-а- ----------------------------------------- Он је био неверан, али је она била верна. 0
On ----io ---e-an, al- j- -na---l--ver--. O- j- b-- n------- a-- j- o-- b--- v----- O- j- b-o n-v-r-n- a-i j- o-a b-l- v-r-a- ----------------------------------------- On je bio neveran, ali je ona bila verna.
Той беше мързелив, но тя беше старателна. О--ј- б-о лењ---л- је-он----ла в-е---. О- ј- б-- л--- а-- ј- о-- б--- в------ О- ј- б-о л-њ- а-и ј- о-а б-л- в-е-н-. -------------------------------------- Он је био лењ, али је она била вредна. 0
O- j--bio-len-, ali--- --a --l--v-edn-. O- j- b-- l---- a-- j- o-- b--- v------ O- j- b-o l-n-, a-i j- o-a b-l- v-e-n-. --------------------------------------- On je bio lenj, ali je ona bila vredna.
Той беше беден, но тя беше богата. О- је--и----ро-а-ан---ли је-о-а--------г-та. О- ј- б-- с--------- а-- ј- о-- б--- б------ О- ј- б-о с-р-м-ш-н- а-и ј- о-а б-л- б-г-т-. -------------------------------------------- Он је био сиромашан, али је она била богата. 0
On -- b-o--i---ašan---li j---na--ila----a--. O- j- b-- s--------- a-- j- o-- b--- b------ O- j- b-o s-r-m-š-n- a-i j- o-a b-l- b-g-t-. -------------------------------------------- On je bio siromašan, ali je ona bila bogata.
Той нямаше пари, а дългове. Он---је-и-а- нов--------ду-ов-. О- н--- и--- н----- в-- д------ О- н-ј- и-а- н-в-а- в-ћ д-г-в-. ------------------------------- Он није имао новца, већ дуговe. 0
On--i-- -----n-vc-- v--́----o--. O- n--- i--- n----- v--- d------ O- n-j- i-a- n-v-a- v-c- d-g-v-. -------------------------------- On nije imao novca, već dugove.
Той нямаше късмет, а само несполука. Он----е-им---с--ћ-, в-ћ----. О- н--- и--- с----- в-- п--- О- н-ј- и-а- с-е-е- в-ћ п-х- ---------------------------- Он није имао среће, већ пех. 0
On-n-----m---srec--,-ve-- ---. O- n--- i--- s------ v--- p--- O- n-j- i-a- s-e-́-, v-c- p-h- ------------------------------ On nije imao sreće, već peh.
Той нямаше успех, а неуспех. О-----е и----у--ех, -е------пех. О- н--- и--- у----- в-- н------- О- н-ј- и-а- у-п-х- в-ћ н-у-п-х- -------------------------------- Он није имао успех, већ неуспех. 0
On-n--- imao -spe-,--eć --u--e-. O- n--- i--- u----- v--- n------- O- n-j- i-a- u-p-h- v-c- n-u-p-h- --------------------------------- On nije imao uspeh, već neuspeh.
Той не беше доволен, а недоволен. Он-н-ј- б-- -адовољ-н,---ћ-н-за-о-о-ан. О- н--- б-- з--------- в-- н----------- О- н-ј- б-о з-д-в-љ-н- в-ћ н-з-д-в-љ-н- --------------------------------------- Он није био задовољан, већ незадовољан. 0
O--nije-b-o-zadovol--n,----- ---ado-----n. O- n--- b-- z---------- v--- n------------ O- n-j- b-o z-d-v-l-a-, v-c- n-z-d-v-l-a-. ------------------------------------------ On nije bio zadovoljan, već nezadovoljan.
Той не беше щастлив, а нещастен. О- ни-е-био-ср-ћ--,-ве--несре---. О- н--- б-- с------ в-- н-------- О- н-ј- б-о с-е-а-, в-ћ н-с-е-а-. --------------------------------- Он није био срећан, већ несрећан. 0
O- n--- b---sre-́a-,-v----ne-r--́a-. O- n--- b-- s------- v--- n--------- O- n-j- b-o s-e-́-n- v-c- n-s-e-́-n- ------------------------------------ On nije bio srećan, već nesrećan.
Той не беше симпатичен, а несимпатичен. О---и---б-о ---пат---н- -е--ан-и--ти-ан. О- н--- б-- с---------- в-- а----------- О- н-ј- б-о с-м-а-и-а-, в-ћ а-т-п-т-ч-н- ---------------------------------------- Он није био симпатичан, већ антипатичан. 0
O--n-j--b-o--i--at--a-- v-ć -nt-pa-i-an. O- n--- b-- s---------- v--- a----------- O- n-j- b-o s-m-a-i-a-, v-c- a-t-p-t-č-n- ----------------------------------------- On nije bio simpatičan, već antipatičan.

Как децата се научават да говорят правилно

Веднага след раждането си, човек започва да общува с другите. Бебетата плачат, когато искат нещо. На няколкомесечна възраст те вече могат да казват някои прости думи. На две години, те могат да казват изречения от около три думи. Ние не можем да влияем на това, кога децата започват да говорят. Но можем да повлияем на това колко добре децата научават родния си език! За това, обаче , трябва да се имат предвид няколко неща. Преди всичко, важно е учението на децата винаги да е мотивирано. Детето трябва да разбере, че когато говори, то постига успех в нещо. Бебетата обичат положителната обратна връзка под формата на усмивка. По-големите деца търсят диалог със своята среда. Те се ориентират към езика на хората около тях. Затова езиковите умения на техните родители и възпитатели са важни. Децата също трябва да се научат да ценят езика! Въпреки това, те винаги трябва да се забавляват в този процес. Четенето на глас показва на децата колко вълнуващ може да бъде езикът. Родителите също трябва да правят възможно най-много неща заедно с детето си. Когато едно дете преживява много неща, то иска да говори за тях. Децата, които растат двуезични се нуждаят от строги правила. Те трябва да знаят с кого на какъв език трябва да разговарят. По този начин мозъкът им се научава да прави разлика между двата езика. Когато децата започнат да ходят на училище, техният език се променя. Те научават нов разговорен език. Тогава е важно родителите да обърнат внимание на това как детето им говори. Проучванията показват, че първият език се запечатва върху мозъка завинаги. Това, което научаваме като деца ни съпровожда през останалата част от живота ни. Онзи, който научи родния си език правилно като дете, ще се възползва от това по-късно. Той ще научава новите неща по-бързо и по-добре - и то не само чуждите езици...