Knjiga fraza

bs Porodica   »   ky Family Members

2 [dva]

Porodica

Porodica

2 [эки]

2 [eki]

Family Members

[üy-bülö]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kirgiski Igra Više
djed чо---та ч-- а-- ч-ң а-а ------- чоң ата 0
ç---ata ç-- a-- ç-ŋ a-a ------- çoŋ ata
nana / nena чо- -не ч-- э-- ч-ң э-е ------- чоң эне 0
ç-- --e ç-- e-- ç-ŋ e-e ------- çoŋ ene
on i ona ал--а-а) ж-на ал(кыз) а------- ж--- а------ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
a---ala) ja----l(kı-) a------- j--- a------ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
otac ата а-- а-а --- ата 0
a-a a-- a-a --- ata
majka а-а а-- а-а --- апа 0
apa a-- a-a --- apa
on i ona а-(бала----н--ал---з) а------- ж--- а------ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
a-(ba--) j-na-a-(-ı-) a------- j--- a------ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
sin уул у-- у-л --- уул 0
uul u-- u-l --- uul
kćerka к-з к-- к-з --- кыз 0
kız k-- k-z --- kız
on i ona ал-б-ла-----------ы-) а------- ж--- а------ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
al-b-la) jana -l(-ı-) a------- j--- a------ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
brat бай-е б---- б-й-е ----- байке 0
ba--e b---- b-y-e ----- bayke
sestra эже э-- э-е --- эже 0
e-e e-- e-e --- eje
on i ona а-(б---- жа-- -л-к-з) а------- ж--- а------ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
a---al-) j-----l-kı-) a------- j--- a------ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
dajdža, amidža таяке т---- т-я-е ----- таяке 0
t----e t----- t-y-k- ------ tayake
tetka т-яж-ңе т------ т-я-е-е ------- таяжеңе 0
t-ya-eŋe t------- t-y-j-ŋ- -------- tayajeŋe
on i ona ал(-ала)----а --(-ы-) а------- ж--- а------ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
a-(ba--- -a---al(---) a------- j--- a------ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
Mi smo porodica. Б---б-- үй-бү----з. Б-- б-- ү---------- Б-з б-р ү---ү-ө-ү-. ------------------- Биз бир үй-бүлөбүз. 0
B-- -ir-üy--ül-bü-. B-- b-- ü---------- B-z b-r ü---ü-ö-ü-. ------------------- Biz bir üy-bülöbüz.
Porodica nije mala. Үй--ү---ки----кей э---. Ү------ к-------- э---- Ү---ү-ө к-ч-н-к-й э-е-. ----------------------- Үй-бүлө кичинекей эмес. 0
Üy-b--ö-k-çi-eke--e-es. Ü------ k-------- e---- Ü---ü-ö k-ç-n-k-y e-e-. ----------------------- Üy-bülö kiçinekey emes.
Porodica je velika. Ү---үлө-ч--. Ү------ ч--- Ү---ү-ө ч-ң- ------------ Үй-бүлө чоң. 0
Üy-bülö ç--. Ü------ ç--- Ü---ü-ö ç-ŋ- ------------ Üy-bülö çoŋ.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su uporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A tačno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se takođe smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Naučnici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Da li ste to znali?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 miliona ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više hiljada godina. Prvo se govorio na Arapskom poluostrvu, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Takođe ima puno različitih arapskih dijalekata. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopšte ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Ko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Ko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.