Knjiga fraza

bs Upoznati   »   ca Fer coneixença

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [tres]

Fer coneixença

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski katalonski Igra Više
Zdravo! H-l-! H---- H-l-! ----- Hola! 0
Dobar dan! Bon -ia! B-- d--- B-n d-a- -------- Bon dia! 0
Kako ste? / Kako si? Co---a? C-- v-- C-m v-? ------- Com va? 0
Jeste li Vi iz Evrope? Qu- ----’E--op- vo---? Q-- é- d------- v----- Q-e é- d-E-r-p- v-s-è- ---------------------- Que és d’Europa vostè? 0
Jeste li Vi iz Amerike? Que é- d’--è--c------è? Q-- é- d-------- v----- Q-e é- d-A-è-i-a v-s-è- ----------------------- Que és d’Amèrica vostè? 0
Jeste li Vi iz Azije? Que-é---’---a-vo-t-? Q-- é- d----- v----- Q-e é- d-À-i- v-s-è- -------------------- Que és d’Àsia vostè? 0
U kojem hotelu ste smješteni? En----n h-te- s’-ll-t-a vo---? E- q--- h---- s-------- v----- E- q-i- h-t-l s-a-l-t-a v-s-è- ------------------------------ En quin hotel s’allotja vostè? 0
Koliko dugo ste već ovdje? Qu--t fa-qu- é- -q--? Q---- f- q-- é- a---- Q-a-t f- q-e é- a-u-? --------------------- Quant fa que és aquí? 0
Koliko dugo ostajete? F-ns-qua- e--q--darà? F--- q--- e- q------- F-n- q-a- e- q-e-a-à- --------------------- Fins quan es quedarà? 0
Dopada li Vam se ovdje? L- -g--d---a s----e-t------u-? L- a----- l- s--- e----- a---- L- a-r-d- l- s-v- e-t-d- a-u-? ------------------------------ Li agrada la seva estada aquí? 0
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? Que-fa-v----c-- a-uí? Q-- f- v------- a---- Q-e f- v-c-n-e- a-u-? --------------------- Que fa vacances aquí? 0
Posjetite me jednom! V-s-ti’-! V-------- V-s-t-’-! --------- Visiti’m! 0
Ovo je moja adresa. A-ue-t---s-la --v- a-r-ça. A------ é- l- m--- a------ A-u-s-a é- l- m-v- a-r-ç-. -------------------------- Aquesta és la meva adreça. 0
Hoćemo li se sutra vidjeti? E-- ----- -e-à? E-- v---- d---- E-s v-i-m d-m-? --------------- Ens veiem demà? 0
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. Em-sap g-eu, però -a-ti-c -cupac-on-. E- s-- g---- p--- j- t--- o---------- E- s-p g-e-, p-r- j- t-n- o-u-a-i-n-. ------------------------------------- Em sap greu, però ja tinc ocupacions. 0
Ćao! / Zbogom! Adé-! A---- A-é-! ----- Adéu! 0
Doviđenja! A--eve--e! A r------- A r-v-u-e- ---------- A reveure! 0
Do uskoro! Fi-s -v-at! F--- a----- F-n- a-i-t- ----------- Fins aviat! 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!