Knjiga fraza

bs Upoznati   »   he ‫היכרות‬

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

‫3 [שלוש]‬

3 [shalosh]

‫היכרות‬

[heykerut]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Zdravo! ‫-----‬ ‫------ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום!‬ 0
shalo-! s------ s-a-o-! ------- shalom!
Dobar dan! ‫של---‬ ‫------ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום!‬ 0
s-a-o-! s------ s-a-o-! ------- shalom!
Kako ste? / Kako si? ‫-------?‬ ‫-- נ----- ‫-ה נ-מ-?- ---------- ‫מה נשמע?‬ 0
mah n-s-ma? m-- n------ m-h n-s-m-? ----------- mah nishma?
Jeste li Vi iz Evrope? ‫א--- ---א-רו-ה-‬ ‫-- / ה מ-------- ‫-ת / ה מ-י-ו-ה-‬ ----------------- ‫את / ה מאירופה?‬ 0
atah-at m-'---ro--h? a------ m----------- a-a-/-t m-'-y-r-p-h- -------------------- atah/at me'eyuropah?
Jeste li Vi iz Amerike? ‫-ת - ה---------‬ ‫-- / ה מ-------- ‫-ת / ה מ-מ-י-ה-‬ ----------------- ‫את / ה מאמריקה?‬ 0
a-ah/a----'a--riq--? a------ m----------- a-a-/-t m-'-m-r-q-h- -------------------- atah/at me'ameriqah?
Jeste li Vi iz Azije? ‫---- ה --סי--‬ ‫-- / ה מ------ ‫-ת / ה מ-ס-ה-‬ --------------- ‫את / ה מאסיה?‬ 0
a-ah/-- --'a-i--? a------ m-------- a-a-/-t m-'-s-a-? ----------------- atah/at me'asiah?
U kojem hotelu ste smješteni? ‫באי-ה -לון -ת-/ - מ----- --ת-‬ ‫----- מ--- א- / ה מ----- / ת-- ‫-א-ז- מ-ו- א- / ה מ-ג-ר- / ת-‬ ------------------------------- ‫באיזה מלון את / ה מתגורר / ת?‬ 0
ve'-y--h ma--n--tah -itg----? v------- m---- a--- m-------- v-'-y-e- m-l-n a-a- m-t-o-e-? ----------------------------- ve'eyzeh malon atah mitgorer?
Koliko dugo ste već ovdje? ‫--ה-זמן-א--/-- --ר כא-?‬ ‫--- ז-- א- / ה כ-- כ---- ‫-מ- ז-ן א- / ה כ-ר כ-ן-‬ ------------------------- ‫כמה זמן את / ה כבר כאן?‬ 0
ka--h-zma--at/at-h k--r k---? k---- z--- a------ k--- k---- k-m-h z-a- a-/-t-h k-a- k-'-? ----------------------------- kamah zman at/atah kvar ka'n?
Koliko dugo ostajete? ‫כמ--ז-- -יש--?‬ ‫--- ז-- ת------ ‫-מ- ז-ן ת-ש-ר-‬ ---------------- ‫כמה זמן תישאר?‬ 0
k-ma- z-an t---'e-? k---- z--- t------- k-m-h z-a- t-s-'-r- ------------------- kamah zman tiss'er?
Dopada li Vam se ovdje? ‫--- -מקום--ו-א-ח- --י---?-/---י-ייך?‬ ‫--- ה---- מ--- ח- ב------ / ב-------- ‫-א- ה-ק-ם מ-צ- ח- ב-י-י-? / ב-י-י-ך-‬ -------------------------------------- ‫האם המקום מוצא חן בעיניך? / בעינייך?‬ 0
ha'i---a--q-m mot-- x-n -e-i--ykha-/b-'e-n--kh? h---- h------ m---- x-- b---------------------- h-'-m h-m-q-m m-t-e x-n b-'-n-y-h-?-b-'-y-a-k-? ----------------------------------------------- ha'im hamaqom motse xen be'ineykha?/be'eynaikh?
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? ‫--- -- - - -ח-----‬ ‫--- א- / ה ב------- ‫-א- א- / ה ב-ו-ש-?- -------------------- ‫האם את / ה בחופשה?‬ 0
ha-im--tah/---b-x--s---? h---- a------ b--------- h-'-m a-a-/-t b-x-f-h-h- ------------------------ ha'im atah/at bexofshah?
Posjetite me jednom! ‫----- - ל-ק----תי-‬ ‫--- / י ל--- א----- ‫-ו- / י ל-ק- א-ת-!- -------------------- ‫בוא / י לבקר אותי!‬ 0
b----'- l'vaqe--ot-! b------ l------ o--- b-/-o-y l-v-q-r o-i- -------------------- bo/bo'y l'vaqer oti!
Ovo je moja adresa. ‫-ו --תוב- ---.‬ ‫-- ה----- ש---- ‫-ו ה-ת-ב- ש-י-‬ ---------------- ‫זו הכתובת שלי.‬ 0
z- ha---ve----e--. z- h------- s----- z- h-k-o-e- s-e-i- ------------------ zu haktovet sseli.
Hoćemo li se sutra vidjeti? ‫---אה-מ---‬ ‫----- מ---- ‫-ת-א- מ-ר-‬ ------------ ‫נתראה מחר?‬ 0
ni----e---a-ar? n------- m----- n-t-a-e- m-x-r- --------------- nitra'eh maxar?
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. ‫-נ---צ-ער-/ ת- -- ---תו--י-- ---ות.‬ ‫--- מ---- / ת- י- ל- ת------ א------ ‫-נ- מ-ט-ר / ת- י- ל- ת-כ-י-ת א-ר-ת-‬ ------------------------------------- ‫אני מצטער / ת, יש לי תוכניות אחרות.‬ 0
ani ---s-a-er-mit-----re-----sh l- to-hnio--a--rot. a-- m--------------------- y--- l- t------- a------ a-i m-t-t-'-r-m-t-t-'-r-t- y-s- l- t-k-n-o- a-e-o-. --------------------------------------------------- ani mitsta'er/mitsta'eret, yesh li tokhniot axerot.
Ćao! / Zbogom! ‫-לו-.‬ ‫------ ‫-ל-ם-‬ ------- ‫שלום.‬ 0
s---o-. s------ s-a-o-. ------- shalom.
Doviđenja! ‫-התרא---‬ ‫--------- ‫-ה-ר-ו-.- ---------- ‫להתראות.‬ 0
le--tr-'--. l---------- l-h-t-a-o-. ----------- lehitra'ot.
Do uskoro! ‫-ת-אה -ק----‬ ‫----- ב------ ‫-ת-א- ב-ר-ב-‬ -------------- ‫נתראה בקרוב!‬ 0
ni-r-'eh -----ov! n------- b------- n-t-a-e- b-q-r-v- ----------------- nitra'eh beqarov!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!