Knjiga fraza

bs Upoznati   »   sv Lära känna

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [tre]

Lära känna

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Zdravo! He-! H--- H-j- ---- Hej! 0
Dobar dan! G----ag! G-- d--- G-d d-g- -------- God dag! 0
Kako ste? / Kako si? Hu- -t-- --t--i-l? H-- s--- d-- t---- H-r s-å- d-t t-l-? ------------------ Hur står det till? 0
Jeste li Vi iz Evrope? K-m-er-ni fr-n-E-r-pa? K----- n- f--- E------ K-m-e- n- f-å- E-r-p-? ---------------------- Kommer ni från Europa? 0
Jeste li Vi iz Amerike? K-m----n--fr---Ame----? K----- n- f--- A------- K-m-e- n- f-å- A-e-i-a- ----------------------- Kommer ni från Amerika? 0
Jeste li Vi iz Azije? K--m-- -i-från --ie-? K----- n- f--- A----- K-m-e- n- f-å- A-i-n- --------------------- Kommer ni från Asien? 0
U kojem hotelu ste smješteni? P- --l-et-h----- -o- n-? P- v----- h----- b-- n-- P- v-l-e- h-t-l- b-r n-? ------------------------ På vilket hotell bor ni? 0
Koliko dugo ste već ovdje? H---l--g---a--n--va--- --r? H-- l---- h-- n- v---- h--- H-r l-n-e h-r n- v-r-t h-r- --------------------------- Hur länge har ni varit här? 0
Koliko dugo ostajete? H-- -ä-ge-s----ar -i? H-- l---- s------ n-- H-r l-n-e s-a-n-r n-? --------------------- Hur länge stannar ni? 0
Dopada li Vam se ovdje? T---s -i ----här? T---- n- b-- h--- T-i-s n- b-a h-r- ----------------- Trivs ni bra här? 0
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? Ä--n--s--e-ter--är? Ä- n- s------- h--- Ä- n- s-m-s-e- h-r- ------------------- Är ni semester här? 0
Posjetite me jednom! K----c- -ä--a -- m-- -å-o--gå-g! K-- o-- h---- p- m-- n---- g---- K-m o-h h-l-a p- m-g n-g-n g-n-! -------------------------------- Kom och hälsa på mig någon gång! 0
Ovo je moja adresa. H---är-m-- adr-ss. H-- ä- m-- a------ H-r ä- m-n a-r-s-. ------------------ Här är min adress. 0
Hoćemo li se sutra vidjeti? Se--------rgon? S-- v- i------- S-s v- i-o-g-n- --------------- Ses vi imorgon? 0
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. Tyv---,-ja--har--n----fö-----. T------ j-- h-- a---- f-- m--- T-v-r-, j-g h-r a-n-t f-r m-g- ------------------------------ Tyvärr, jag har annat för mig. 0
Ćao! / Zbogom! He- -å! H-- d-- H-j d-! ------- Hej då! 0
Doviđenja! Adj-! A---- A-j-! ----- Adjö! 0
Do uskoro! V- s----n--t! V- s-- s----- V- s-s s-a-t- ------------- Vi ses snart! 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!