Knjiga fraza

bs Čitati i pisati   »   de Lesen und schreiben

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

6 [sechs]

Lesen und schreiben

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Ja čitam. I-h--e--. Ich lese. I-h l-s-. --------- Ich lese. 0
Ja čitam jedno slovo. I---l--- ----n--u--stab--. Ich lese einen Buchstaben. I-h l-s- e-n-n B-c-s-a-e-. -------------------------- Ich lese einen Buchstaben. 0
Ja čitam jednu riječ. Ic- -es---in Wor-. Ich lese ein Wort. I-h l-s- e-n W-r-. ------------------ Ich lese ein Wort. 0
Ja čitam jednu rečenicu. I-- --s- -i--- Sa--. Ich lese einen Satz. I-h l-s- e-n-n S-t-. -------------------- Ich lese einen Satz. 0
Ja čitam jedno pismo. I------- ei-e- --ie-. Ich lese einen Brief. I-h l-s- e-n-n B-i-f- --------------------- Ich lese einen Brief. 0
Ja čitam jednu knjigu. I-h les--e---B---. Ich lese ein Buch. I-h l-s- e-n B-c-. ------------------ Ich lese ein Buch. 0
Ja čitam. Ic--les-. Ich lese. I-h l-s-. --------- Ich lese. 0
Ti čitaš. D- l---t. Du liest. D- l-e-t- --------- Du liest. 0
On čita. Er -iest. Er liest. E- l-e-t- --------- Er liest. 0
Ja pišem. Ich -ch-eib-. Ich schreibe. I-h s-h-e-b-. ------------- Ich schreibe. 0
Ja pišem jedno slovo. Ich---hr--be-ein-- --c---ab-n. Ich schreibe einen Buchstaben. I-h s-h-e-b- e-n-n B-c-s-a-e-. ------------------------------ Ich schreibe einen Buchstaben. 0
Ja pišem jednu riječ. Ic--s-hr-i-- --- W---. Ich schreibe ein Wort. I-h s-h-e-b- e-n W-r-. ---------------------- Ich schreibe ein Wort. 0
Ja pišem jednu rečenicu. I-h--c---ibe -ine--Sat-. Ich schreibe einen Satz. I-h s-h-e-b- e-n-n S-t-. ------------------------ Ich schreibe einen Satz. 0
Ja pišem jedno pismo. Ic- -----ib- -in-----ief. Ich schreibe einen Brief. I-h s-h-e-b- e-n-n B-i-f- ------------------------- Ich schreibe einen Brief. 0
Ja pišem jednu knjigu. Ich---hr-ibe-ei- B-ch. Ich schreibe ein Buch. I-h s-h-e-b- e-n B-c-. ---------------------- Ich schreibe ein Buch. 0
Ja pišem. Ich---h-ei-e. Ich schreibe. I-h s-h-e-b-. ------------- Ich schreibe. 0
Ti pišeš. Du--c---i-s-. Du schreibst. D- s-h-e-b-t- ------------- Du schreibst. 0
On piše. E---c--eibt. Er schreibt. E- s-h-e-b-. ------------ Er schreibt. 0

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je takođe često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezičke granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja nauke. Tehnički pojmovi se takođe brzo šire u cijeom svijetu. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Da li ste to znali?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je maternji jezik 850 miliona ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju dijalektima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi da nauči kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!