Knjiga fraza

bs Jučer – danas – sutra   »   fa ‫دیروز – امروز – فردا‬

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

‫10 [ده]‬

10 [dah]

‫دیروز – امروز – فردا‬

[dirooz - emrooz - fardâ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski perzijski Igra Više
Jučer je bila subota. ‫--رو---ن-ه--و--‬ ‫----- ش--- ب---- ‫-ی-و- ش-ب- ب-د-‬ ----------------- ‫دیروز شنبه بود.‬ 0
di--oz -han-e--u-. d----- s----- b--- d-r-o- s-a-b- b-d- ------------------ dirooz shanbe bud.
Jučer sam bio / bila u kinu. ‫دیر-ز ‫م---ی-م- -ودم.‬ ‫----- ‫-- س---- ب----- ‫-ی-و- ‫-ن س-ن-ا ب-د-.- ----------------------- ‫دیروز ‫من سینما بودم.‬ 0
m-n d-ro----inemâ-bu--m. m-- d----- s----- b----- m-n d-r-o- s-n-m- b-d-m- ------------------------ man dirooz sinemâ budam.
Film je bio interesantan. ‫ف--م---لبی --د.‬ ‫---- ج---- ب---- ‫-ی-م ج-ل-ی ب-د-‬ ----------------- ‫فیلم جالبی بود.‬ 0
fi--e jâleb- bu-. f---- j----- b--- f-l-e j-l-b- b-d- ----------------- filme jâlebi bud.
Danas je nedjelja. ‫-م-و- ی-شن---ا-ت.‬ ‫----- ی----- ا---- ‫-م-و- ی-ش-ب- ا-ت-‬ ------------------- ‫امروز یکشنبه است.‬ 0
e--o-- --k-----be--st. e----- y--------- a--- e-r-o- y-k-s-a-b- a-t- ---------------------- emrooz yek-shanbe ast.
Danas ne radim. ‫----م-و- ک-- -می‌-ن--‬ ‫-- ا---- ک-- ن-------- ‫-ن ا-ر-ز ک-ر ن-ی-ک-م-‬ ----------------------- ‫من امروز کار نمی‌کنم.‬ 0
m---emr--- k-r---mi-o-a-. m-- e----- k-- n--------- m-n e-r-o- k-r n-m-k-n-m- ------------------------- man emrooz kâr nemikonam.
Ostajem kod kuće. ‫من -مرو---ر-خا-ه می‌ما-م -هس-م).‬ ‫-- ا---- د- خ--- م------ (------- ‫-ن ا-ر-ز د- خ-ن- م-‌-ا-م (-س-م-.- ---------------------------------- ‫من امروز در خانه می‌مانم (هستم).‬ 0
m-- e----z -a- kh----m-m-nam. m-- e----- d-- k---- m------- m-n e-r-o- d-r k-â-e m-m-n-m- ----------------------------- man emrooz dar khâne mimânam.
Sutra je ponedjeljak. ‫--د- د-ش--ه--س-.‬ ‫---- د----- ا---- ‫-ر-ا د-ش-ب- ا-ت-‬ ------------------ ‫فردا دوشنبه است.‬ 0
f-rd- -o-s--nbe -st. f---- d-------- a--- f-r-â d---h-n-e a-t- -------------------- fardâ do-shanbe ast.
Sutra ponovo radim. ‫-ن----- -و-ا-ه-کار---‌ک--.‬ ‫-- ف--- د----- ک-- م------- ‫-ن ف-د- د-ب-ر- ک-ر م-‌-ن-.- ---------------------------- ‫من فردا دوباره کار می‌کنم.‬ 0
ma----rdâ--obâ-e-kâ- mi-ona-. m-- f---- d----- k-- m------- m-n f-r-â d-b-r- k-r m-k-n-m- ----------------------------- man fardâ dobâre kâr mikonam.
Ja radim u birou. ‫-ن در -د-ر----ر م--ک-م.‬ ‫-- د- ا---- ک-- م------- ‫-ن د- ا-ا-ه ک-ر م-‌-ن-.- ------------------------- ‫من در اداره کار می‌کنم.‬ 0
m---dar --âre-k-r------a-. m-- d-- e---- k-- m------- m-n d-r e-â-e k-r m-k-n-m- -------------------------- man dar edâre kâr mikonam.
Ko je to? ‫-ین کیست-‬ ‫--- ک----- ‫-ی- ک-س-؟- ----------- ‫این کیست؟‬ 0
oo-k--t? o- k---- o- k-s-? -------- oo kist?
To je Petar. ‫-ی--پی----ست.‬ ‫--- پ--- ا---- ‫-ی- پ-ت- ا-ت-‬ --------------- ‫این پیتر است.‬ 0
o- pe-er---t. o- p---- a--- o- p-t-r a-t- ------------- oo peter ast.
Petar je student. ‫پیتر---ن--- اس-.‬ ‫---- د----- ا---- ‫-ی-ر د-ن-ج- ا-ت-‬ ------------------ ‫پیتر دانشجو است.‬ 0
p--e- -â--sh-u a-t. p---- d------- a--- p-t-r d-n-s-j- a-t- ------------------- peter dâneshju ast.
Ko je to? ‫ای--ک-ست؟‬ ‫--- ک----- ‫-ی- ک-س-؟- ----------- ‫این کیست؟‬ 0
o- kist? o- k---- o- k-s-? -------- oo kist?
To je Marta. ‫ا-ن-م--تا -س--‬ ‫--- م---- ا---- ‫-ی- م-ر-ا ا-ت-‬ ---------------- ‫این مارتا است.‬ 0
o--mârtâ-ast. o- m---- a--- o- m-r-â a-t- ------------- oo mârtâ ast.
Marta je sekretarica. ‫-ا--ا-منشی----.‬ ‫----- م--- ا---- ‫-ا-ت- م-ش- ا-ت-‬ ----------------- ‫مارتا منشی است.‬ 0
mârtâ-m-n--i ast. m---- m----- a--- m-r-â m-n-h- a-t- ----------------- mârtâ monshi ast.
Petаr i Marta su prijatelji. ‫پ----و--ا-تا-با-ه---و-ت-ه---د-‬ ‫---- و م---- ب- ه- د--- ه------ ‫-ی-ر و م-ر-ا ب- ه- د-س- ه-ت-د-‬ -------------------------------- ‫پیتر و مارتا با هم دوست هستند.‬ 0
pet---va-m-rtâ--â h-- -oost-hast-nd. p---- v- m---- b- h-- d---- h------- p-t-r v- m-r-â b- h-m d-o-t h-s-a-d- ------------------------------------ peter va mârtâ bâ ham doost hastand.
Petаr je Martin prijatelj. ‫پ--- د--ت --ر----ت--است-‬ ‫---- د--- پ-- م---- ا---- ‫-ی-ر د-س- پ-ر م-ر-ا ا-ت-‬ -------------------------- ‫پیتر دوست پسر مارتا است.‬ 0
p-te- do----pes------â-t-----. p---- d---- p------ m---- a--- p-t-r d-o-t p-s-r-e m-r-â a-t- ------------------------------ peter doost pesar-e mârtâ ast.
Marta je Petrova prijateljica. ‫-ا-ت--دو-ت-دخ-- پی-- اس--‬ ‫----- د--- د--- پ--- ا---- ‫-ا-ت- د-س- د-ت- پ-ت- ا-ت-‬ --------------------------- ‫مارتا دوست دختر پیتر است.‬ 0
mâr-â--o--t do-h--r-e-p-t-r ast. m---- d---- d-------- p---- a--- m-r-â d-o-t d-c-t-r-e p-t-r a-t- -------------------------------- mârtâ doost dochtar-e peter ast.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne naučne studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari naveče može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju muzika ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika takođe! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovo reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju dobro odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Da li ste to znali?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 miliona to je maternji jezik. U nekoliko tačaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno dijalekata koji su djelimice veoma različiti. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da jedva mogu da se obrazuju za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako dijalekti u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!