Knjiga fraza

bs Napitci   »   da Drikkevarer

12 [dvanaest]

Napitci

Napitci

12 [tolv]

Drikkevarer

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski danski Igra Više
Ja pijem čaj. Jeg------er te. J-- d------ t-- J-g d-i-k-r t-. --------------- Jeg drikker te. 0
Ja pijem kafu / kavu. J-- dr-k----kaff-. J-- d------ k----- J-g d-i-k-r k-f-e- ------------------ Jeg drikker kaffe. 0
Ja pijem mineralnu vodu. J-g d---k-- dan--van-. J-- d------ d--------- J-g d-i-k-r d-n-k-a-d- ---------------------- Jeg drikker danskvand. 0
Piješ li ti čaj sa limunom? D-i--e---u-te---d-c-tro-? D------ d- t- m-- c------ D-i-k-r d- t- m-d c-t-o-? ------------------------- Drikker du te med citron? 0
Piješ li ti kafu sa šećerom? D-ik-er--u kaf-e --d -ukke-? D------ d- k---- m-- s------ D-i-k-r d- k-f-e m-d s-k-e-? ---------------------------- Drikker du kaffe med sukker? 0
Piješ li ti vodu sa ledom? Dri--e---u v-nd m---i-? D------ d- v--- m-- i-- D-i-k-r d- v-n- m-d i-? ----------------------- Drikker du vand med is? 0
Ovdje je zabava. H----r-d-r----t. H-- e- d-- f---- H-r e- d-r f-s-. ---------------- Her er der fest. 0
Ljudi piju šampanjac. Folk---i---r cha-pag-e. F--- d------ c--------- F-l- d-i-k-r c-a-p-g-e- ----------------------- Folk drikker champagne. 0
Ljudi piju vino i pivo. F-lk-d-ik-e- -in -g øl. F--- d------ v-- o- ø-- F-l- d-i-k-r v-n o- ø-. ----------------------- Folk drikker vin og øl. 0
Piješ li ti alkohol? Drik--r d- a---h--? D------ d- a------- D-i-k-r d- a-k-h-l- ------------------- Drikker du alkohol? 0
Piješ li ti viski? D----er-d- wh-sky? D------ d- w------ D-i-k-r d- w-i-k-? ------------------ Drikker du whisky? 0
Piješ li ti kolu s rumom? D---k-- -- --------o--? D------ d- r-- o- c---- D-i-k-r d- r-m o- c-l-? ----------------------- Drikker du rom og cola? 0
Ja ne volim šampanjac. Je- --n ---- ---e-ch--pagn-. J-- k-- i--- l--- c--------- J-g k-n i-k- l-d- c-a-p-g-e- ---------------------------- Jeg kan ikke lide champagne. 0
Ja ne volim vino. Jeg---n ---e--ide--in. J-- k-- i--- l--- v--- J-g k-n i-k- l-d- v-n- ---------------------- Jeg kan ikke lide vin. 0
Ja ne volim pivo. J-- -a---kke-l-de -l. J-- k-- i--- l--- ø-- J-g k-n i-k- l-d- ø-. --------------------- Jeg kan ikke lide øl. 0
Beba voli mlijeko. Bab-en k-n -ide--æ-k. B----- k-- l--- m---- B-b-e- k-n l-d- m-l-. --------------------- Babyen kan lide mælk. 0
Dijete voli kakao i sok od jabuke. B-rnet-kan l-de -aka- -g-æb---os-. B----- k-- l--- k---- o- æ-------- B-r-e- k-n l-d- k-k-o o- æ-l-m-s-. ---------------------------------- Barnet kan lide kakao og æblemost. 0
Žena voli sok od narandže i sok od grejpfruta. Kvi-d--------ide-appel-i---ic- og-g-ap--u-c-. K------ k-- l--- a------------ o- g---------- K-i-d-n k-n l-d- a-p-l-i-j-i-e o- g-a-e-u-c-. --------------------------------------------- Kvinden kan lide appelsinjuice og grapejuice. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Znakovi kao jezik

Ljudi su razvili jezike kako bi se mogli sporazumijevati. Čak i gluhe osobe te osobe s oštećenjem sluha imaju vlastiti jezik. To je znakovni jezik, glavni jezik gluhih osoba. Sastoji se od kombiniranih znakova. Time je taj jezik vizualni jezik, dakle “vidljiv”. Dakle, je li znakovni jezik razumljiv na međunarodnom nivou? Nije, u znakovnom jeziku takođe postoje nacionalni jezici. Svaka zemlja ima vlastiti znakovni jezik. Na njega utječe kultura te zemlje. Budući da se jezik uvijek razvija iz kulture. To je takođe slučaj i kod jezika koji se ne izražavaju riječima. Međutim, postoji i međunarodni znakovni jezik. Njegovi znakovi su ipak nešto složeniji. Doduše, nacionalni znakovni jezici ipak nalikuju jedan drugom. Mnogo znakova je ikonasto. Orijentiraju se prema obliku stvari koje predstavljaju. Najrašireniji znakovni jezik je američki znakovni jezik (American Sign Language). Znakovni jezici priznati su kao punopravni jezici. Imaju vlastitu gramatiku. No, ona se razlikuje od gramatike govornih jezika. Stoga se znakovni jezik ne može prevoditi od riječi do riječi. Međutim, postoje tumači za znakovni jezik. Znakovnim jezikom se informacije prenose paralelno. To znači da se jednim jedinim znakom može izraziti cijela rečenica. U znakovnom jeziku takođe postoje dijalekti. Regionalne posebnosti imaju vlastite znakove. I svaki znakovni jezik ima vlastitu intonaciju. Za znakove također vrijedi: Naš naglasak otkriva naše porijeklo!
Da li ste to znali?
Estonski spada u ugro-finske jezike. Srodan je s finskim i mađarskim. Paralele s mađarskim su, međutim, dosta teško prepoznatljive. Mnogi smatraju da je estonski sličan letonskom ili litvanskom jeziku. To je potpuno pogrešno. Jer ova dva jezika spadaju u sasvim drugu porodicu jezika. Estonski ne poznaje gramatičke rodove. Ne pravi se razlika između ženskog i muškog roda. Zato postoji 14 različitih padeža. Pravopis estonskog nije puno težak. Orijentira se na izgovor. To, međutim, treba obavezno vježbati s maternjim govornikom estonskog jezika. Ko želi da uči estonski, treba disciplinu i malo strpljenja. Estonci ne pridaju kod stranaca veliku pažnju malim greškama… Raduju se svakome ko se interesira za njihov jezik!