Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   he ‫עונות השנה ומזג האוויר‬

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

‫16 [שש עשרה]‬

16 [shesh essreh]

‫עונות השנה ומזג האוויר‬

[onot hashanah umezeg ha'awir]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Ovo su godišnja doba: ‫עו--ת-השנה הן׃‬ ‫----- ה--- ה--- ‫-ו-ו- ה-נ- ה-׃- ---------------- ‫עונות השנה הן׃‬ 0
onot h--h-n---h--: o--- h------- h--- o-o- h-s-a-a- h-n- ------------------ onot hashanah hen:
Proljeće, ljeto, ‫--יב--קי---‬ ‫----- ק--- ‬ ‫-ב-ב- ק-ץ- ‬ ------------- ‫אביב, קיץ, ‬ 0
av--,-qaits, a---- q----- a-i-, q-i-s- ------------ aviv, qaits,
jesen i zima. ‫ס-יו -חו--.‬ ‫---- ו------ ‫-ת-ו ו-ו-ף-‬ ------------- ‫סתיו וחורף.‬ 0
sta-- w--or-f. s---- w------- s-a-w w-x-r-f- -------------- stayw w'xoref.
Ljeto je vruće. ‫ה-י--ח-.‬ ‫---- ח--- ‫-ק-ץ ח-.- ---------- ‫הקיץ חם.‬ 0
haqa--s-x--. h------ x--- h-q-i-s x-m- ------------ haqaits xam.
Ljeti sija sunce. ‫---ץ--ו-ח--ה---.‬ ‫---- ז---- ה----- ‫-ק-ץ ז-ר-ת ה-מ-.- ------------------ ‫בקיץ זורחת השמש.‬ 0
ba-a-ts zo-ax-t has-----h. b------ z------ h--------- b-q-i-s z-r-x-t h-s-e-e-h- -------------------------- baqaits zoraxat hashemesh.
Ljeti rado idemo šetati. ‫בקי- ---נ- -והב-ם --י---‬ ‫---- א---- א----- ל------ ‫-ק-ץ א-ח-ו א-ה-י- ל-י-ל-‬ -------------------------- ‫בקיץ אנחנו אוהבים לטייל.‬ 0
ba---t----ax---o-a--- l-t--e-l. b------ a----- o----- l-------- b-q-i-s a-a-n- o-a-i- l-t-y-y-. ------------------------------- baqaits anaxnu ohavim letayeyl.
Zima je hladna. ‫---ר--קר-‬ ‫----- ק--- ‫-ח-ר- ק-.- ----------- ‫החורף קר.‬ 0
h-x---f----. h------ q--- h-x-r-f q-r- ------------ haxoref qar.
Zimi pada snijeg ili kiša. ‫ב-ו-ף י-רד ------ גשם-‬ ‫----- י--- ש-- א- ג---- ‫-ח-ר- י-ר- ש-ג א- ג-ם-‬ ------------------------ ‫בחורף יורד שלג או גשם.‬ 0
bax---f-yor-d -h---g o ges-em. b------ y---- s----- o g------ b-x-r-f y-r-d s-e-e- o g-s-e-. ------------------------------ baxoref yored sheleg o geshem.
Zimi rado ostajemo kod kuće. ‫ב-ור- א---- או-בים לה--א--בבית-‬ ‫----- א---- א----- ל----- ב----- ‫-ח-ר- א-ח-ו א-ה-י- ל-י-א- ב-י-.- --------------------------------- ‫בחורף אנחנו אוהבים להישאר בבית.‬ 0
baxo-e- anaxnu-ohavim-leh-sh--e--b-b-i-. b------ a----- o----- l--------- b------ b-x-r-f a-a-n- o-a-i- l-h-s-a-e- b-b-i-. ---------------------------------------- baxoref anaxnu ohavim lehisha'er babait.
Hladno je. ‫ק-.‬ ‫---- ‫-ר-‬ ----- ‫קר.‬ 0
qa-. q--- q-r- ---- qar.
Pada kiša. ‫-ורד ג-ם-‬ ‫---- ג---- ‫-ו-ד ג-ם-‬ ----------- ‫יורד גשם.‬ 0
yo-ed-g---em. y---- g------ y-r-d g-s-e-. ------------- yored geshem.
Vjetrovito je. ‫-ר-ח נ-ש-ת.‬ ‫---- נ------ ‫-ר-ח נ-ש-ת-‬ ------------- ‫הרוח נושבת.‬ 0
har-a----------. h----- n-------- h-r-a- n-s-e-e-. ---------------- haruax noshevet.
Toplo je. ‫ע---ו חם-‬ ‫----- ח--- ‫-כ-י- ח-.- ----------- ‫עכשיו חם.‬ 0
a---ha-w x--. a------- x--- a-h-h-y- x-m- ------------- akhshayw xam.
Sunčano je. ‫השמש---רחת-‬ ‫---- ז------ ‫-ש-ש ז-ר-ת-‬ ------------- ‫השמש זורחת.‬ 0
h--he--sh zo-axa-. h-------- z------- h-s-e-e-h z-r-x-t- ------------------ hashemesh zoraxat.
Vedro je. ‫-כ--- -עים-‬ ‫----- נ----- ‫-כ-י- נ-י-.- ------------- ‫עכשיו נעים.‬ 0
akh-h-yw ---i-. a------- n----- a-h-h-y- n-'-m- --------------- akhshayw na'im.
Kakvo je vrijeme danas? ‫-ה -ז--האוו--------‬ ‫-- מ-- ה----- ה----- ‫-ה מ-ג ה-ו-י- ה-ו-?- --------------------- ‫מה מזג האוויר היום?‬ 0
m-------g -a-awir----om? m-- m---- h------ h----- m-h m-z-g h-'-w-r h-y-m- ------------------------ mah mezeg ha'awir hayom?
Danas je hladno. ‫ה--ם-ק-.‬ ‫---- ק--- ‫-י-ם ק-.- ---------- ‫היום קר.‬ 0
h---- q--. h---- q--- h-y-m q-r- ---------- hayom qar.
Danas je toplo. ‫ה--- ח-.‬ ‫---- ח--- ‫-י-ם ח-.- ---------- ‫היום חם.‬ 0
hayom-xa-. h---- x--- h-y-m x-m- ---------- hayom xam.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...