Knjiga fraza

bs Ćišćenje kuće   »   bg Почистване на къщата

18 [osamnaest]

Ćišćenje kuće

Ćišćenje kuće

18 [осемнайсет]

18 [osemnayset]

Почистване на къщата

[Pochistvane na kyshchata]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Danas je subota. Дн-с-е с-бота Д--- е с----- Д-е- е с-б-т- ------------- Днес е събота 0
D-es -e-sybota D--- y- s----- D-e- y- s-b-t- -------------- Dnes ye sybota
Danas imamo vremena. Днес -и---------р---. Д--- н-- и---- в----- Д-е- н-е и-а-е в-е-е- --------------------- Днес ние имаме време. 0
D--- n-- ima-e--re--. D--- n-- i---- v----- D-e- n-e i-a-e v-e-e- --------------------- Dnes nie imame vreme.
Danas čistimo stan. Д-ес--ие -и--и- ж-лищ-т-. Д--- н-- ч----- ж-------- Д-е- н-е ч-с-и- ж-л-щ-т-. ------------------------- Днес ние чистим жилището. 0
Dn-s ni-----s-----h-lishc-e-o. D--- n-- c------ z------------ D-e- n-e c-i-t-m z-i-i-h-h-t-. ------------------------------ Dnes nie chistim zhilishcheto.
Ja čistim kupatilo. А- ч-с-- баня--. А- ч---- б------ А- ч-с-я б-н-т-. ---------------- Аз чистя банята. 0
Az-c-is--a b----t-. A- c------ b------- A- c-i-t-a b-n-a-a- ------------------- Az chistya banyata.
Moj muž pere auto. М----м-ж--и- к-л---. М--- м-- м-- к------ М-я- м-ж м-е к-л-т-. -------------------- Моят мъж мие колата. 0
Mo--t --z--m-e-ko-a-a. M---- m--- m-- k------ M-y-t m-z- m-e k-l-t-. ---------------------- Moyat myzh mie kolata.
Djeca peru bicikla. Дец--а -истя--ве------д--е-/ --л-лат-. Д----- ч----- в----------- / к-------- Д-ц-т- ч-с-я- в-л-с-п-д-т- / к-л-л-т-. -------------------------------------- Децата чистят велосипедите / колелата. 0
D---at- ch-st------l--ip-d--e ----le---a. D------ c------- v----------- / k-------- D-t-a-a c-i-t-a- v-l-s-p-d-t- / k-l-l-t-. ----------------------------------------- Detsata chistyat velosipedite / kolelata.
Nana zalijeva cvijeće. Б--а --лива-ц-ет-т-. Б--- п----- ц------- Б-б- п-л-в- ц-е-я-а- -------------------- Баба полива цветята. 0
Baba-po-i-- -s-etya--. B--- p----- t--------- B-b- p-l-v- t-v-t-a-a- ---------------------- Baba poliva tsvetyata.
Djeca pospremaju dječiju sobu. Деца-а разт-е-ват ---с--та ---я. Д----- р--------- д------- с---- Д-ц-т- р-з-р-б-а- д-т-к-т- с-а-. -------------------------------- Децата разтребват детската стая. 0
De-s-t---az--e-va- -ets-a-a-st-ya. D------ r--------- d------- s----- D-t-a-a r-z-r-b-a- d-t-k-t- s-a-a- ---------------------------------- Detsata raztrebvat detskata staya.
Moj muž posprema svoj pisaći sto. М--т-м-ж р-зтреб-а -ю-о---си. М--- м-- р-------- б----- с-- М-я- м-ж р-з-р-б-а б-р-т- с-. ----------------------------- Моят мъж разтребва бюрото си. 0
Mo-a- -y-- r---r---- --uro-o--i. M---- m--- r-------- b------ s-- M-y-t m-z- r-z-r-b-a b-u-o-o s-. -------------------------------- Moyat myzh raztrebva byuroto si.
Ja stavljam veš u mašinu za pranje veša. А--сл-г-м-п--н--о-в-п-------а. А- с----- п------ в п--------- А- с-а-а- п-а-е-о в п-р-л-я-а- ------------------------------ Аз слагам прането в пералнята. 0
A- sl--am-pr-n----- -er-l-ya-a. A- s----- p------ v p---------- A- s-a-a- p-a-e-o v p-r-l-y-t-. ------------------------------- Az slagam praneto v peralnyata.
Ja prostirem veš. Аз-п-ости-а--пр--ето. А- п-------- п------- А- п-о-т-р-м п-а-е-о- --------------------- Аз простирам прането. 0
Az---o--iram p----t-. A- p-------- p------- A- p-o-t-r-m p-a-e-o- --------------------- Az prostiram praneto.
Ja peglam veš / rublje. А---ла-я п-ането. А- г---- п------- А- г-а-я п-а-е-о- ----------------- Аз гладя прането. 0
A- g-a-ya-p--n-to. A- g----- p------- A- g-a-y- p-a-e-o- ------------------ Az gladya praneto.
Prozori su prljavi. П--зор-и---с- --ъ--и. П--------- с- м------ П-о-о-ц-т- с- м-ъ-н-. --------------------- Прозорците са мръсни. 0
P--z---site -a-----n-. P---------- s- m------ P-o-o-t-i-e s- m-y-n-. ---------------------- Prozortsite sa mrysni.
Pod je prljav. По------мръсе-. П---- е м------ П-д-т е м-ъ-е-. --------------- Подът е мръсен. 0
Pody---e-------. P---- y- m------ P-d-t y- m-y-e-. ---------------- Podyt ye mrysen.
Posuđe je prljavo. Съд--ете са м-ъ-ни. С------- с- м------ С-д-в-т- с- м-ъ-н-. ------------------- Съдовете са мръсни. 0
S-d----e-s- --y-n-. S------- s- m------ S-d-v-t- s- m-y-n-. ------------------- Sydovete sa mrysni.
Ko čisti prozore? К-й--исти-----о-ц-т-? К-- ч---- п---------- К-й ч-с-и п-о-о-ц-т-? --------------------- Кой чисти прозорците? 0
K-- c-i--- --oz--tsit-? K-- c----- p----------- K-y c-i-t- p-o-o-t-i-e- ----------------------- Koy chisti prozortsite?
Ko usisava prašinu? К-- ч-ст------а-о--ук--к--а? К-- ч---- с п--------------- К-й ч-с-и с п-а-о-м-к-ч-а-а- ---------------------------- Кой чисти с прахосмукачката? 0
K-y -hi----s-p-a-h-s-uka------? K-- c----- s p----------------- K-y c-i-t- s p-a-h-s-u-a-h-a-a- ------------------------------- Koy chisti s prakhosmukachkata?
Ko pere posuđe? К-й--и---ъ-о---е? К-- м-- с-------- К-й м-е с-д-в-т-? ----------------- Кой мие съдовете? 0
Koy-mi---ydo-ete? K-- m-- s-------- K-y m-e s-d-v-t-? ----------------- Koy mie sydovete?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Rano učenje

Strani jezici danas dobijaju sve više na važnosti. To takođe vrijedi i za poslovni život. Stoga broj ljudi koji uči strane jezike raste. Takođe mnogo roditelja želi da njihova djeca uče jezike. Najbolje vrijeme za učenje jezika su rane godine. Širomsvijeta već postoji mnogo međunarodnih osnovnih škola. Takođe su sve omiljeni dječiji vrtići s višejezičnim odgojem. Rani početak učenja jezika ima mnogo prednosti. To je uslovljeno razvojem našeg mozga. Do četvrte godine u mozgu se formiraju jezičke strukture. Pri učenju nam pomažu te neuronske mreže. Nove strukture se kasnije u životu ne razvijaju više tako dobro. Starija djeca i odrasli puno teže usvajaju jezik. Stoga bismo trebali poticati rani razvitak našeg mozga. Ukratko: što mlađe - to bolje. Takođe postojе ljudi koji kritiziraju rano učenje. Oni se pribojavaju da višejezičnost opterećuje malu djecu. Osim toga postoji opasnost da nijedan jezik neće naučiti kako treba. Sa naučnog gledišta te su sumnje neosnovane. Većina jezikoslovaca i neuropsihologa su optimistični. Njihova istraživanja na tu temu dolaze do pozitivnih rezultata. Djeci je obično zabavno na nastavi jezika. I: Dok djeca uče jezike, оna i razmišljaju o jeziku. Tako kroz strani jezik upoznavaju i svoj materinji jezik. Od znanja o jeziku djeca imaju koristi cijeli svoj život. Možda je čak bolje započeti s teškim jezicima. Pošto dječji mozak uči brzo i intuitivno. Mozgu je sasvim svejedno hoće li pohraniti hello, ciao ili néih hóu!
Da li ste to znali?
Hindu spada u indoarijske jezike. Govori se u većini država sjeverne i centralne Indije. Hindu je u uskom srodstvu s jezikom urdu koji se prvenstveno govori u Pakistanu. Zapravo su oba jezika skoro identična. Suštinska razlika se sastoji u pismu. Hindu se piše pismom devanagari. Urdu, s druge strane, koristi arapski sistem znakova. Za hindu su karakteristični mnogi dijalekti. Zbog veličine zemlje oni se djelomice znatno međusobno razlikuju. Za 370 miliona ljudi hindu je maternji jezik. Tu spada još i najmanje 150 miliona koji vladaju jezikom hindu kao drugim jezikom. Tako hindu spada u jedan od jezika s najviše govornika na svijetu. Poslije kineskog zauzima drugo mjesto. Znači, ispred je španskog i engleskog! A utjecaj Indije u svijetu munjevito raste!