Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   ar ‫محادثة قصيرة ،رقم 3‬

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

‫22 [اثنان وعشرون]‬

22 [athnan waeashruna]

‫محادثة قصيرة ،رقم 3‬

[mhadathat qasirat ,raqam 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski arapski Igra Više
Pušite li? ‫هل ت--ن-‬ ‫-- ت----- ‫-ل ت-خ-؟- ---------- ‫هل تدخن؟‬ 0
hl------? h- t----- h- t-k-n- --------- hl tdkhn?
Prije da. ‫--ت---ب-ا--أد--.‬ ‫--- س----- أ----- ‫-ن- س-ب-ا- أ-خ-.- ------------------ ‫كنت سابقاً أدخن.‬ 0
ku-- ----a-n ---a-hna. k--- s------ '-------- k-n- s-b-a-n '-d-k-n-. ---------------------- kunt sabqaan 'adakhna.
Ali sada više ne pušim. ‫ل------ن- -خليت ع---‬ ‫--- ا---- ت---- ع---- ‫-ك- ا-ا-، ت-ل-ت ع-ه-‬ ---------------------- ‫لكن الان، تخليت عنه.‬ 0
l-un---a-n,-t-k-l-- ----a. l--- a----- t------ e----- l-u- a-a-n- t-k-l-t e-n-a- -------------------------- lkun alaan, takhlit eanha.
Smeta li Vam ако ja pušim? ‫-يز--ك-------ت-‬ ‫------ إ- د----- ‫-ي-ع-ك إ- د-ن-؟- ----------------- ‫أيزعجك إن دخنت؟‬ 0
ay--a-j-k '-in d--h-at? a-------- '--- d------- a-a-a-j-k '-i- d-k-n-t- ----------------------- ayazaejuk 'iin dakhnat?
Ne, apsolutno ne. ‫-ا---لى-ال-ط----‬ ‫--- ع-- ا-------- ‫-ا- ع-ى ا-إ-ل-ق-‬ ------------------ ‫لا، على الإطلاق.‬ 0
la-,--a--- al'i-tlaq. l--- e---- a--------- l-a- e-l-a a-'-i-l-q- --------------------- laa, ealaa al'iitlaq.
Ne smeta mi. ‫هذا--ا ي---ني.‬ ‫--- ل- ي------- ‫-ذ- ل- ي-ع-ن-.- ---------------- ‫هذا لا يزعجني.‬ 0
h-----a-yu-a---n-. h--- l- y--------- h-h- l- y-z-e-j-i- ------------------ hdha la yuzaeajni.
Hoćete li popiti nešto? ‫- --رب--ي-ًا-‬ ‫- ت--- ش------ ‫- ت-ر- ش-ئ-ا-‬ --------------- ‫أ تشرب شيئًا؟‬ 0
a t--hr-- -----n-? a t------ s------- a t-s-r-b s-y-a-a- ------------------ a tashrub shyyana?
Jedan konjak? ‫-دحا- م- الكونياك؟‬ ‫----- م- ا--------- ‫-د-ا- م- ا-ك-ن-ا-؟- -------------------- ‫قدحاً من الكونياك؟‬ 0
q--aa- min-al----a-? q----- m-- a-------- q-h-a- m-n a-k-n-a-? -------------------- qdhaan min alkuniak?
Ne, radije pivo. ‫-ا،--ف-ل--أ-اً--- ا--عة-‬ ‫--- أ--- ك---- م- ا------ ‫-ا- أ-ض- ك-س-ً م- ا-ج-ة-‬ -------------------------- ‫لا، أفضل كأساً من الجعة.‬ 0
l-a,-'-------as----mi- al-ie-ta. l--- '----- k----- m-- a-------- l-a- '-f-a- k-s-a- m-n a-j-e-t-. -------------------------------- laa, 'afdal kasaan min aljieata.
Putujete li mnogo? ‫--سافر--ثير-ا-‬ ‫------ ك------- ‫-ت-ا-ر ك-ي-ً-؟- ---------------- ‫أتسافر كثيرًا؟‬ 0
at--a------h--a-a? a------- k-------- a-a-a-i- k-h-r-n-? ------------------ atasafir kthyrana?
Da, većinom su to poslovna putovanja. ‫نع-- -----ًا م- -ك-ن ---ات ع-ل-‬ ‫---- و------ م- ت--- ر---- ع---- ‫-ع-، و-ا-ب-ا م- ت-و- ر-ل-ت ع-ل-‬ --------------------------------- ‫نعم، وغالبًا ما تكون رحلات عمل.‬ 0
n-i---wghal--n--ma-ta--n -i--a---a----. n---- w-------- m- t---- r----- e------ n-i-, w-h-l-a-a m- t-k-n r-h-a- e-m-l-. --------------------------------------- neim, wghalbana ma takun rihlat eamala.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. ‫-ل-----آ--ن------إج-زة هنا-‬ ‫---- ا--- ن--- ا------ ه---- ‫-ل-ن ا-آ- ن-ض- ا-إ-ا-ة ه-ا-‬ ----------------------------- ‫ولكن الآن نمضي الإجازة هنا.‬ 0
w--un-a-a- na-di -l'i-j-zat-h--a. w---- a--- n---- a--------- h---- w-k-n a-a- n-m-i a-'-i-a-a- h-n-. --------------------------------- wlkun alan namdi al'iijazat huna.
Kakva vrućina! ‫---ه-ا الحر!‬ ‫-- ه-- ا----- ‫-ا ه-ا ا-ح-!- -------------- ‫ما هذا الحر!‬ 0
ma-hdh--alh-r! m- h--- a----- m- h-h- a-h-r- -------------- ma hdha alhar!
Da, danas je stvarno vruće. ‫---- ب--ف-ل --يوم ح-- جدً--‬ ‫---- ب----- ا---- ح-- ج----- ‫-ع-، ب-ل-ع- ا-ي-م ح-ر ج-ً-.- ----------------------------- ‫نعم، بالفعل اليوم حار جدًا.‬ 0
n-im----lfe----ya-m ------an-. n---- b----- a----- h-- j----- n-i-, b-l-e- a-y-w- h-r j-a-a- ------------------------------ neim, balfel alyawm har jdana.
Hajdemo na balkon. ‫ل-خ---إ-ى-ا---رف--‬ ‫----- إ-- ا-------- ‫-ن-ر- إ-ى ا-ش-ر-ة-‬ -------------------- ‫لنخرج إلى الشُرفة.‬ 0
l--k-----'--l-a-alshu--. l------- '----- a------- l-a-h-u- '-i-a- a-s-u-f- ------------------------ lnakhruj 'iilaa alshurf.
Sutra će ovdje biti zabava. ‫-----س--ا---ف----ن--‬ ‫---- س---- ح--- ه---- ‫-د-ً س-ق-م ح-ل- ه-ا-‬ ---------------------- ‫غداً ستقام حفلة هنا.‬ 0
gh-aan -at--am--a----a- ----. g----- s------ h------- h---- g-d-a- s-t-q-m h-f-a-a- h-n-. ----------------------------- ghdaan satuqam haflatan huna.
Hoćete li i Vi doći? ‫ه--ستاتي-أي-ا؟‬ ‫-- س---- أ----- ‫-ل س-ا-ي أ-ض-؟- ---------------- ‫هل ستاتي أيضا؟‬ 0
h--s-t-ti--ay--? h- s----- '----- h- s-t-t- '-y-a- ---------------- hl satati 'ayda?
Da, mi smo također pozvani. ‫طبعاً------ م---ّ--.‬ ‫------ ف--- م-------- ‫-ب-ا-، ف-ح- م-ع-ّ-ن-‬ ---------------------- ‫طبعاً، فنحن مدعوّون.‬ 0
t-eaa-,-f-h- md--w-n. t------ f--- m------- t-e-a-, f-h- m-e-w-n- --------------------- tbeaan, fnhn mdewwwn.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…