Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   de Small Talk 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [zweiundzwanzig]

Small Talk 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Pušite li? Rau---n S--? R______ S___ R-u-h-n S-e- ------------ Rauchen Sie? 0
Prije da. Frü-----a. F_____ j__ F-ü-e- j-. ---------- Früher ja. 0
Ali sada više ne pušim. A-e----tz- -a-ch---ch n-cht m-hr. A___ j____ r_____ i__ n____ m____ A-e- j-t-t r-u-h- i-h n-c-t m-h-. --------------------------------- Aber jetzt rauche ich nicht mehr. 0
Smeta li Vam ако ja pušim? St--- -s -i-, -e-- -ch -au-he? S____ e_ S___ w___ i__ r______ S-ö-t e- S-e- w-n- i-h r-u-h-? ------------------------------ Stört es Sie, wenn ich rauche? 0
Ne, apsolutno ne. Nein, -bsolu--n-c--. N____ a______ n_____ N-i-, a-s-l-t n-c-t- -------------------- Nein, absolut nicht. 0
Ne smeta mi. D-s st--t m--- ni-ht. D__ s____ m___ n_____ D-s s-ö-t m-c- n-c-t- --------------------- Das stört mich nicht. 0
Hoćete li popiti nešto? T--n----Si--e--as? T______ S__ e_____ T-i-k-n S-e e-w-s- ------------------ Trinken Sie etwas? 0
Jedan konjak? E-n-n -o--a-? E____ C______ E-n-n C-g-a-? ------------- Einen Cognac? 0
Ne, radije pivo. N-in- l-e--- e-n Bi--. N____ l_____ e__ B____ N-i-, l-e-e- e-n B-e-. ---------------------- Nein, lieber ein Bier. 0
Putujete li mnogo? R---en -ie vi--? R_____ S__ v____ R-i-e- S-e v-e-? ---------------- Reisen Sie viel? 0
Da, većinom su to poslovna putovanja. J-,-m--ste-s -in--d-s -e-c-äft-r-i-en. J__ m_______ s___ d__ G_______________ J-, m-i-t-n- s-n- d-s G-s-h-f-s-e-s-n- -------------------------------------- Ja, meistens sind das Geschäftsreisen. 0
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Aber je-zt--ach-n --- hie-------b. A___ j____ m_____ w__ h___ U______ A-e- j-t-t m-c-e- w-r h-e- U-l-u-. ---------------------------------- Aber jetzt machen wir hier Urlaub. 0
Kakva vrućina! W-s---r -in--H-t-e! W__ f__ e___ H_____ W-s f-r e-n- H-t-e- ------------------- Was für eine Hitze! 0
Da, danas je stvarno vruće. J-- heute ist------r-li-h-h-iß. J__ h____ i__ e_ w_______ h____ J-, h-u-e i-t e- w-r-l-c- h-i-. ------------------------------- Ja, heute ist es wirklich heiß. 0
Hajdemo na balkon. G-he----r auf d-n--al-o-. G____ w__ a__ d__ B______ G-h-n w-r a-f d-n B-l-o-. ------------------------- Gehen wir auf den Balkon. 0
Sutra će ovdje biti zabava. M-r-en g-b- es h--r-eine P---y. M_____ g___ e_ h___ e___ P_____ M-r-e- g-b- e- h-e- e-n- P-r-y- ------------------------------- Morgen gibt es hier eine Party. 0
Hoćete li i Vi doći? K-m--n --e --ch? K_____ S__ a____ K-m-e- S-e a-c-? ---------------- Kommen Sie auch? 0
Da, mi smo također pozvani. J-, --r------auc---i-g--a--n. J__ w__ s___ a___ e__________ J-, w-r s-n- a-c- e-n-e-a-e-. ----------------------------- Ja, wir sind auch eingeladen. 0

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…