Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   mk Мал разговор 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [дваесет и два]

22 [dvayesyet i dva]

Мал разговор 3

[Mal razguovor 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Pušite li? Пу-и-- л-? П----- л-- П-ш-т- л-? ---------- Пушите ли? 0
Po---it---l-? P-------- l-- P-o-h-t-e l-? ------------- Pooshitye li?
Prije da. По-а-о---. П----- д-- П-р-н- д-. ---------- Порано да. 0
Po------a. P----- d-- P-r-n- d-. ---------- Porano da.
Ali sada više ne pušim. Но се-а-не--у-ам--ов-ќ-. Н- с--- н- п---- п------ Н- с-г- н- п-ш-м п-в-ќ-. ------------------------ Но сега не пушам повеќе. 0
N--s-eg-a-n----o--ha- ---y---ye. N- s----- n-- p------ p--------- N- s-e-u- n-e p-o-h-m p-v-e-j-e- -------------------------------- No syegua nye poosham povyekjye.
Smeta li Vam ако ja pušim? Ќе--и---е---------- -ас--уш--? Ќ- В- п---- л-- а-- ј-- п----- Ќ- В- п-е-и л-, а-о ј-с п-ш-м- ------------------------------ Ќе Ви пречи ли, ако јас пушам? 0
K--- V- pr----- li--ako ј-s po-sha-? K--- V- p------ l-- a-- ј-- p------- K-y- V- p-y-c-i l-, a-o ј-s p-o-h-m- ------------------------------------ Kjye Vi pryechi li, ako јas poosham?
Ne, apsolutno ne. Не- -оо---- -е. Н-- в------ н-- Н-, в-о-ш-о н-. --------------- Не, воопшто не. 0
Nye- v--psh-- n-e. N--- v------- n--- N-e- v-o-s-t- n-e- ------------------ Nye, voopshto nye.
Ne smeta mi. То--н---и пр-чи. Т-- н- м- п----- Т-а н- м- п-е-и- ---------------- Тоа не ми пречи. 0
T---n-- m- -r-e-h-. T-- n-- m- p------- T-a n-e m- p-y-c-i- ------------------- Toa nye mi pryechi.
Hoćete li popiti nešto? Ќе -е -ап-е-- -и----т-? Ќ- с- н------ л- н----- Ќ- с- н-п-е-е л- н-ш-о- ----------------------- Ќе се напиете ли нешто? 0
Kjye---e-n-p-y--y- ----yesh--? K--- s-- n-------- l- n------- K-y- s-e n-p-y-t-e l- n-e-h-o- ------------------------------ Kjye sye napiyetye li nyeshto?
Jedan konjak? Ед---к-њ-к? Е--- к----- Е-е- к-њ-к- ----------- Еден коњак? 0
Y--yen ko---? Y----- k----- Y-d-e- k-њ-k- ------------- Yedyen koњak?
Ne, radije pivo. Н-, --добр--едно пи--. Н-- п------ е--- п---- Н-, п-д-б-о е-н- п-в-. ---------------------- Не, подобро едно пиво. 0
Ny-, -o----o-y---- --v-. N--- p------ y---- p---- N-e- p-d-b-o y-d-o p-v-. ------------------------ Nye, podobro yedno pivo.
Putujete li mnogo? П--ув--- ли--н--у? П------- л- м----- П-т-в-т- л- м-о-у- ------------------ Патувате ли многу? 0
P--oov-t-- -i----guoo? P--------- l- m------- P-t-o-a-y- l- m-o-u-o- ---------------------- Patoovatye li mnoguoo?
Da, većinom su to poslovna putovanja. Д---т-а-с- --ј-есто --уж-е----а-ув--а. Д-- т-- с- н------- с------- п-------- Д-, т-а с- н-ј-е-т- с-у-б-н- п-т-в-њ-. -------------------------------------- Да, тоа се најчесто службени патувања. 0
Da- toa--y--naјc--esto---oo--y-ni pat----њa. D-- t-- s-- n--------- s--------- p--------- D-, t-a s-e n-ј-h-e-t- s-o-ʐ-y-n- p-t-o-a-a- -------------------------------------------- Da, toa sye naјchyesto slooʐbyeni patoovaњa.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Но-с-г- -м--овде н- -д-о-. Н- с--- с-- о--- н- о----- Н- с-г- с-е о-д- н- о-м-р- -------------------------- Но сега сме овде на одмор. 0
N--s-e--a---ye-o---e--- --mor. N- s----- s--- o---- n- o----- N- s-e-u- s-y- o-d-e n- o-m-r- ------------------------------ No syegua smye ovdye na odmor.
Kakva vrućina! К-к-а -ор--т-на! К---- г--------- К-к-а г-р-ш-и-а- ---------------- Каква горештина! 0
Kakva---or-esht-na! K---- g------------ K-k-a g-o-y-s-t-n-! ------------------- Kakva guoryeshtina!
Da, danas je stvarno vruće. Д-- --н-- - -а---т--а-ж-шко. Д-- д---- е н-------- ж----- Д-, д-н-с е н-в-с-и-а ж-ш-о- ---------------------------- Да, денес е навистина жешко. 0
Da, d-en--- ye n-----i----ye-h--. D-- d------ y- n-------- ʐ------- D-, d-e-y-s y- n-v-s-i-a ʐ-e-h-o- --------------------------------- Da, dyenyes ye navistina ʐyeshko.
Hajdemo na balkon. О-им- ---б-лк---т. О---- н- б-------- О-и-е н- б-л-о-о-. ------------------ Одиме на балконот. 0
Od--y---a -a-k-n-t. O----- n- b-------- O-i-y- n- b-l-o-o-. ------------------- Odimye na balkonot.
Sutra će ovdje biti zabava. Утр- ---е-ќе---а-------. У--- о--- ќ- и-- з------ У-р- о-д- ќ- и-а з-б-в-. ------------------------ Утре овде ќе има забава. 0
Oo-rye ovd-- --y- -------a--. O----- o---- k--- i-- z------ O-t-y- o-d-e k-y- i-a z-b-v-. ----------------------------- Ootrye ovdye kjye ima zabava.
Hoćete li i Vi doći? Ќе -ој--т---и и--ие? Ќ- д------ л- и В--- Ќ- д-ј-е-е л- и В-е- -------------------- Ќе дојдете ли и Вие? 0
Kjy--doјdyety---- i-V-y-? K--- d-------- l- i V---- K-y- d-ј-y-t-e l- i V-y-? ------------------------- Kjye doјdyetye li i Viye?
Da, mi smo također pozvani. Д---- н-- ---о т-к- см- п-к----и. Д-- и н-- и--- т--- с-- п-------- Д-, и н-е и-т- т-к- с-е п-к-н-т-. --------------------------------- Да, и ние исто така сме поканети. 0
Da, i --ye-i--- t----s-----o-a-ye--. D-- i n--- i--- t--- s--- p--------- D-, i n-y- i-t- t-k- s-y- p-k-n-e-i- ------------------------------------ Da, i niye isto taka smye pokanyeti.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…