Knjiga fraza

bs U gradu   »   ar ‫في المدينة‬

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

‫25 [خمسة وعشرون]‬

25 [khmasat waeashruna]

‫في المدينة‬

[fi almadinat]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski arapski Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. ‫-ود-الذ-ا--إل- -ح---القطار-‬ ‫--- ا----- إ-- م--- ا------- ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى م-ط- ا-ق-ا-.- ----------------------------- ‫أود الذهاب إلى محطة القطار.‬ 0
a----a-d--hab -i-la--mahat----lqatar. a--- a------- '----- m------ a------- a-a- a-d-a-a- '-i-a- m-h-t-t a-q-t-r- ------------------------------------- awad aldhahab 'iilaa mahatat alqatar.
Htio / htjela bih do aerodroma. ‫-و- ا-ذ--- إل--المطا-.‬ ‫--- ا----- إ-- ا------- ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى ا-م-ا-.- ------------------------ ‫أود الذهاب إلى المطار.‬ 0
a--- -l-h-ha- -i-l-a --m-ta-a. a--- a------- '----- a-------- a-a- a-d-a-a- '-i-a- a-m-t-r-. ------------------------------ awad aldhahab 'iilaa almatara.
Htio / htjela bih do centra grada. ‫أ----لذها---ل- مرك------ي---‬ ‫--- ا----- إ-- م--- ا-------- ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى م-ك- ا-م-ي-ة-‬ ------------------------------ ‫أود الذهاب إلى مركز المدينة.‬ 0
a----a-d---ab-'iila-----k-z-a-m-din---. a--- a------- '----- m----- a---------- a-a- a-d-a-a- '-i-a- m-r-a- a-m-d-n-t-. --------------------------------------- awad aldhahab 'iilaa markaz almadinata.
Kako da dođem do željezničke stanice? ‫-ي---صل إ-ى -----القطار؟‬ ‫--- أ-- إ-- م--- ا------- ‫-ي- أ-ل إ-ى م-ط- ا-ق-ا-؟- -------------------------- ‫كيف أصل إلى محطة القطار؟‬ 0
k---'-s- --il-- ---at-t-a---ta-? k-- '--- '----- m------ a------- k-f '-s- '-i-a- m-h-t-t a-q-t-r- -------------------------------- kif 'asl 'iilaa mahatat alqatar?
Kako da dođem do aerodroma? ‫----أ---إ-ى الم----‬ ‫--- أ-- إ-- ا------- ‫-ي- أ-ل إ-ى ا-م-ا-؟- --------------------- ‫كيف أصل إلى المطار؟‬ 0
k-f 'a-- -i--a--alm--ar? k-- '--- '----- a------- k-f '-s- '-i-a- a-m-t-r- ------------------------ kif 'asl 'iilaa almatar?
Kako da dođem do centra grada? ‫كي- -ص- -لى ---ز ال-د--ة-‬ ‫--- أ-- إ-- م--- ا-------- ‫-ي- أ-ل إ-ى م-ك- ا-م-ي-ة-‬ --------------------------- ‫كيف أصل إلى مركز المدينة؟‬ 0
k------- ----a- -a---z al-adi----? k-- '--- '----- m----- a---------- k-f '-s- '-i-a- m-r-a- a-m-d-y-t-? ---------------------------------- kif 'asl 'iilaa markaz almadiynta?
Trebam taksi. ‫أ---ج-لسيا-ة -ج--.‬ ‫----- ل----- أ----- ‫-ح-ا- ل-ي-ر- أ-ر-.- -------------------- ‫أحتاج لسيارة أجرة.‬ 0
a-it-j -i-ay-ara--'aj-a-a. a----- l--------- '------- a-i-a- l-s-y-a-a- '-j-a-a- -------------------------- ahitaj lisayaarat 'ajrata.
Trebam plan grada. ‫-حتا--ل-خط- المدينة-‬ ‫----- ل---- ا-------- ‫-ح-ا- ل-خ-ط ا-م-ي-ة-‬ ---------------------- ‫أحتاج لمخطط المدينة.‬ 0
ahi--- l--u-ha-i- --m-din---. a----- l--------- a---------- a-i-a- l-m-k-a-i- a-m-d-n-t-. ----------------------------- ahitaj limukhatit almadinata.
Trebam hotel. ‫-حتا--ل-ند-.‬ ‫----- ل------ ‫-ح-ا- ل-ن-ق-‬ -------------- ‫أحتاج لفندق.‬ 0
ah-t-- l----daq. a----- l-------- a-i-a- l-f-n-a-. ---------------- ahitaj lifandaq.
Htio / htjela bih iznajmiti auto. ‫أ--د----أ-ت-ج--س---ة.‬ ‫---- أ- أ----- س------ ‫-ر-د أ- أ-ت-ج- س-ا-ة-‬ ----------------------- ‫أريد أن أستأجر سيارة.‬ 0
a-id-'a- --st---r--a--a----. a--- '-- '------- s--------- a-i- '-n '-s-a-i- s-y-a-a-a- ---------------------------- arid 'an 'astajir sayaarata.
Ovdje je moja kreditna kartica. ‫ه----ط-ق-ي--ل-ئتما--ة-‬ ‫--- ب----- ا----------- ‫-ذ- ب-ا-ت- ا-ا-ت-ا-ي-.- ------------------------ ‫هذه بطاقتي الائتمانية.‬ 0
h-h---b-taqa----la-------a--. h---- b------- a------------- h-h-h b-t-q-t- a-a-t-m-n-a-i- ----------------------------- hdhih bitaqati alaitimaniati.
Ovdje je moja vozačka dozvola. ‫هذه--خصة ال--ا--.‬ ‫--- ر--- ا-------- ‫-ذ- ر-ص- ا-ق-ا-ة-‬ ------------------- ‫هذه رخصة القيادة.‬ 0
h--i- --k-s----l--ada--. h---- r------ a--------- h-h-h r-k-s-t a-q-a-a-a- ------------------------ hdhih rukhsat alqiadata.
Šta se ima vidjeti u gradu? ‫م---لجدي--با--ؤي--في --مد--ة؟‬ ‫-- ا----- ب------ ف- ا-------- ‫-ا ا-ج-ي- ب-ل-ؤ-ا ف- ا-م-ي-ة-‬ ------------------------------- ‫ما الجدير بالرؤيا في المدينة؟‬ 0
m-----adi- --a-r--ya -i-alma-i-? m- a------ b-------- f- a------- m- a-j-d-r b-a-r-w-a f- a-m-d-n- -------------------------------- ma aljadir bialruwya fi almadin?
Idite u stari grad. ‫ا-هب-إ-ى الم---ة --ق---ة.‬ ‫---- إ-- ا------ ا-------- ‫-ذ-ب إ-ى ا-م-ي-ة ا-ق-ي-ة-‬ --------------------------- ‫اذهب إلى المدينة القديمة.‬ 0
adha-i--'--laa --m-dina--a-q---ma-a. a------ '----- a-------- a---------- a-h-h-b '-i-a- a-m-d-n-t a-q-d-m-t-. ------------------------------------ adhahib 'iilaa almadinat alqadimata.
Napravite obilazak grada. ‫---ب--ل- -ي ----ي---‬ ‫-- ب---- ف- ا-------- ‫-م ب-و-ة ف- ا-م-ي-ة-‬ ---------------------- ‫قم بجولة في المدينة.‬ 0
qm-b-jawl-t--- --m-di----a. q- b------- f- a----------- q- b-j-w-a- f- a-m-d-i-a-a- --------------------------- qm bijawlat fi almadiinata.
Idite do luke. ‫-ذهب-إ---ال-ي-ا-.‬ ‫---- إ-- ا-------- ‫-ذ-ب إ-ى ا-م-ن-ء-‬ ------------------- ‫اذهب إلى الميناء.‬ 0
ad-ahi---iilaa-al-i-a'. a------ '----- a------- a-h-h-b '-i-a- a-m-n-'- ----------------------- adhahib 'iilaa almina'.
Napravite obilazak luke. ‫ق--بجو-- -----م-ناء.‬ ‫-- ب---- ف- ا-------- ‫-م ب-و-ة ف- ا-م-ن-ء-‬ ---------------------- ‫قم بجولة في الميناء.‬ 0
qm --jawl-t f- al----'. q- b------- f- a------- q- b-j-w-a- f- a-m-n-'- ----------------------- qm bijawlat fi almina'.
Koje još znamenitosti postoje? ‫ه-----لك معا-م--خر- ----ة-بال---ا-‬ ‫-- ه---- م---- ا--- ج---- ب-------- ‫-ل ه-ا-ك م-ا-م ا-ر- ج-ي-ة ب-ل-ؤ-ا-‬ ------------------------------------ ‫هل هنالك معالم اخرى جديرة بالرؤيا؟‬ 0
h- ---l--m-e-lim-'----aa-j-d--atan-bi-l-----? h- h---- m------ '------ j-------- b--------- h- h-a-k m-e-l-m '-k-r-a j-d-r-t-n b-a-r-w-a- --------------------------------------------- hl hnalk maealim 'ukhraa jadiratan bialrawya?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!