Knjiga fraza

bs U gradu   »   hi शहर में

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

२५ [पच्चीस]

25 [pachchees]

शहर में

[shahar mein]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hindski Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. म-ं----े-न जाना --ह---/ चाहत--हूँ म-- स----- ज--- च---- / च---- ह-- म-ं स-ट-श- ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ --------------------------------- मैं स्टेशन जाना चाहता / चाहती हूँ 0
m--n ----ha- -aa-a -ha-hata---ch--hate- -o-n m--- s------ j---- c------- / c-------- h--- m-i- s-e-h-n j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- -------------------------------------------- main steshan jaana chaahata / chaahatee hoon
Htio / htjela bih do aerodroma. मै--हव-ई-अड्ड----न- चा-ता / चाहत- हूँ म-- ह--- अ---- ज--- च---- / च---- ह-- म-ं ह-ा- अ-्-े ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ ------------------------------------- मैं हवाई अड्डे जाना चाहता / चाहती हूँ 0
main hav-e---dd- j--na c---ha-- - -h-a---ee h-on m--- h----- a--- j---- c------- / c-------- h--- m-i- h-v-e- a-d- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------------ main havaee adde jaana chaahata / chaahatee hoon
Htio / htjela bih do centra grada. म-ं--ह- --------ता-------- -ूँ म-- श-- ज--- च---- / च---- ह-- म-ं श-र ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ ------------------------------ मैं शहर जाना चाहता / चाहती हूँ 0
ma---shaha- ja-n- -ha-h----/ ch-ahate- ---n m--- s----- j---- c------- / c-------- h--- m-i- s-a-a- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------- main shahar jaana chaahata / chaahatee hoon
Kako da dođem do željezničke stanice? मै- -्ट-श----स--ज--ँ? म-- स----- क--- ज---- म-ं स-ट-श- क-स- ज-ऊ-? --------------------- मैं स्टेशन कैसे जाऊँ? 0
m-in s--sh----aise-ja---? m--- s------ k---- j----- m-i- s-e-h-n k-i-e j-o-n- ------------------------- main steshan kaise jaoon?
Kako da dođem do aerodroma? मैं--वाई -ड्-- -ै-े---ऊ-? म-- ह--- अ---- क--- ज---- म-ं ह-ा- अ-्-े क-स- ज-ऊ-? ------------------------- मैं हवाई अड्डे कैसे जाऊँ? 0
mai--h----- add--ka-------on? m--- h----- a--- k---- j----- m-i- h-v-e- a-d- k-i-e j-o-n- ----------------------------- main havaee adde kaise jaoon?
Kako da dođem do centra grada? म-- शहर --से-----? म-- श-- क--- ज---- म-ं श-र क-स- ज-ऊ-? ------------------ मैं शहर कैसे जाऊँ? 0
m--n s-ah-- kais--ja---? m--- s----- k---- j----- m-i- s-a-a- k-i-e j-o-n- ------------------------ main shahar kaise jaoon?
Trebam taksi. म-झे ----ै-्-ी-चा--ए म--- ए- ट----- च---- म-झ- ए- ट-क-स- च-ह-ए -------------------- मुझे एक टैक्सी चाहिए 0
muj----k --iksee--ha-hie m---- e- t------ c------ m-j-e e- t-i-s-e c-a-h-e ------------------------ mujhe ek taiksee chaahie
Trebam plan grada. मुझ- -ह- क--एक न---ा --ह-ए म--- श-- क- ए- न---- च---- म-झ- श-र क- ए- न-्-ा च-ह-ए -------------------------- मुझे शहर का एक नक्शा चाहिए 0
m-jh- --ah-r--- ---na-sh--c-aa-ie m---- s----- k- e- n----- c------ m-j-e s-a-a- k- e- n-k-h- c-a-h-e --------------------------------- mujhe shahar ka ek naksha chaahie
Trebam hotel. म-झ- -क---ट--च---ए म--- ए- ह--- च---- म-झ- ए- ह-ट- च-ह-ए ------------------ मुझे एक होटल चाहिए 0
m-j-e ----ot-l--h--h-e m---- e- h---- c------ m-j-e e- h-t-l c-a-h-e ---------------------- mujhe ek hotal chaahie
Htio / htjela bih iznajmiti auto. मु-े------ड----िरा-े--- ल-न---ै म--- ए- ग---- क----- प- ल--- ह- म-झ- ए- ग-ड-ी क-र-य- प- ल-न- ह- ------------------------------- मुझे एक गाड़ी किराये पर लेनी है 0
m--h---k-gaa-e---ir--ye p-r l--e----i m---- e- g----- k------ p-- l---- h-- m-j-e e- g-a-e- k-r-a-e p-r l-n-e h-i ------------------------------------- mujhe ek gaadee kiraaye par lenee hai
Ovdje je moja kreditna kartica. य- --र----र--िट--ार्ड--ै य- म--- क------ क---- ह- य- म-र- क-र-ड-ट क-र-ड ह- ------------------------ यह मेरा क्रेडिट कार्ड है 0
y------a---e-it-k-ard hai y-- m--- k----- k---- h-- y-h m-r- k-e-i- k-a-d h-i ------------------------- yah mera kredit kaard hai
Ovdje je moja vozačka dozvola. यह-मेर----इ---्स-है य- म--- ल------- ह- य- म-र- ल-इ-ै-्- ह- ------------------- यह मेरा लाइसैन्स है 0
yah-m--a ---s-ins --i y-- m--- l------- h-- y-h m-r- l-i-a-n- h-i --------------------- yah mera laisains hai
Šta se ima vidjeti u gradu? श---म-ं -े--े-ल--क-क्य- है? श-- म-- द---- ल--- क--- ह-- श-र म-ं द-ख-े ल-य- क-य- ह-? --------------------------- शहर में देखने लायक क्या है? 0
s--h-----i---ekh-n- l----k-kya h-i? s----- m--- d------ l----- k-- h--- s-a-a- m-i- d-k-a-e l-a-a- k-a h-i- ----------------------------------- shahar mein dekhane laayak kya hai?
Idite u stari grad. आ--पु-ा-े-श-र में -ाइए आ- प----- श-- म-- ज--- आ- प-र-न- श-र म-ं ज-इ- ---------------------- आप पुराने शहर में जाइए 0
a---pur-a-e -h-h---me-n--aie a-- p------ s----- m--- j--- a-p p-r-a-e s-a-a- m-i- j-i- ---------------------------- aap puraane shahar mein jaie
Napravite obilazak grada. आ- ---द--श--क---ए आ- श------- क---- आ- श-र-र-श- क-ज-ए ----------------- आप शहरदर्शन कीजिए 0
aap ---ha--da---a---ee--e a-- s------------- k----- a-p s-a-a-a-a-s-a- k-e-i- ------------------------- aap shaharadarshan keejie
Idite do luke. आ- --र्- -ा-ए आ- प---- ज--- आ- प-र-ट ज-इ- ------------- आप पोर्ट जाइए 0
aap---r- jaie a-- p--- j--- a-p p-r- j-i- ------------- aap port jaie
Napravite obilazak luke. आ---ो-्ट-र्शन ---िए आ- प--------- क---- आ- प-र-ट-र-श- क-ज-ए ------------------- आप पोर्टदर्शन कीजिए 0
a-p -or-a--rsh---k---ie a-- p----------- k----- a-p p-r-a-a-s-a- k-e-i- ----------------------- aap portadarshan keejie
Koje još znamenitosti postoje? इसके अ---ा-और-क--ा-द--ने ---क---? इ--- अ---- औ- क--- द---- ल--- ह-- इ-क- अ-ा-ा औ- क-य- द-ख-े ल-य- ह-? --------------------------------- इसके अलावा और क्या देखने लायक है? 0
isa-e-a-aa-a aur -ya--ek--n--la--ak-h--? i---- a----- a-- k-- d------ l----- h--- i-a-e a-a-v- a-r k-a d-k-a-e l-a-a- h-i- ---------------------------------------- isake alaava aur kya dekhane laayak hai?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!