Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   zh 在宾馆–到达

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27[二十七]

27 [Èrshíqī]

在宾馆–到达

[zài bīnguǎn – dàodá]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kineski (pojednostavljeni) Igra Više
Imate li slobodnu sobu? 您-- 一个--房--吗 ? 您 有 一- 空-- 吗 ? 您 有 一- 空-间 吗 ? -------------- 您 有 一个 空房间 吗 ? 0
n-n--ǒ- y--è--ōn- f-n--------? n-- y-- y--- k--- f------- m-- n-n y-u y-g- k-n- f-n-j-ā- m-? ------------------------------ nín yǒu yīgè kōng fángjiān ma?
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. 我 定 - -个 房--。 我 定 了 一- 房- 。 我 定 了 一- 房- 。 ------------- 我 定 了 一个 房间 。 0
Wǒ --ngl- --g--fá--j-ā-. W- d----- y--- f-------- W- d-n-l- y-g- f-n-j-ā-. ------------------------ Wǒ dìngle yīgè fángjiān.
Moje ime je Miler. 我- 名--是 -勒 。 我- 名- 是 米- 。 我- 名- 是 米- 。 ------------ 我的 名字 是 米勒 。 0
W- -e -------s-- mǐ lē-. W- d- m----- s-- m- l--- W- d- m-n-z- s-ì m- l-i- ------------------------ Wǒ de míngzì shì mǐ lēi.
Trebam jednokrevetnu sobu. 我 需--一--单人间-。 我 需- 一- 单-- 。 我 需- 一- 单-间 。 ------------- 我 需要 一个 单人间 。 0
W- -ū-à-----è---- -é--iān. W- x---- y--- d-- r------- W- x-y-o y-g- d-n r-n-i-n- -------------------------- Wǒ xūyào yīgè dān rénjiān.
Trebam dvokrevetnu sobu. 我-需---个-双人--。 我 需- 一- 双-- 。 我 需- 一- 双-间 。 ------------- 我 需要 一个 双人间 。 0
Wǒ-xūy-- --gè shuān- r--j-ān. W- x---- y--- s----- r------- W- x-y-o y-g- s-u-n- r-n-i-n- ----------------------------- Wǒ xūyào yīgè shuāng rénjiān.
Koliko košta soba za jednu noć? 这个 -间--晚-要-多-- ? 这- 房- 每- 要 多-- ? 这- 房- 每- 要 多-钱 ? ---------------- 这个 房间 每晚 要 多少钱 ? 0
Z-ège-f-ngj--n ----wǎn---o-d-ōshǎo--ián? Z---- f------- m-- w-- y-- d------ q---- Z-è-e f-n-j-ā- m-i w-n y-o d-ō-h-o q-á-? ---------------------------------------- Zhège fángjiān měi wǎn yào duōshǎo qián?
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. 我 -- -- -浴盆的-房间-。 我 需- 一- 带--- 房- 。 我 需- 一- 带-盆- 房- 。 ----------------- 我 需要 一个 带浴盆的 房间 。 0
Wǒ -ū-ào---g- -ài -ùp-- d--fáng-i--. W- x---- y--- d-- y---- d- f-------- W- x-y-o y-g- d-i y-p-n d- f-n-j-ā-. ------------------------------------ Wǒ xūyào yīgè dài yùpén de fángjiān.
Želim jednu sobu sa tušem. 我-需- -- 带淋-的--- 。 我 需- 一- 带--- 房- 。 我 需- 一- 带-浴- 房- 。 ----------------- 我 需要 一个 带淋浴的 房间 。 0
W---ū-ào---gè -ài--íny---- f-----ā-. W- x---- y--- d-- l---- d- f-------- W- x-y-o y-g- d-i l-n-ù d- f-n-j-ā-. ------------------------------------ Wǒ xūyào yīgè dài línyù de fángjiān.
Mogu li vidjeti sobu? 我----一下 ---吗 ? 我 能 看-- 房- 吗 ? 我 能 看-下 房- 吗 ? -------------- 我 能 看一下 房间 吗 ? 0
W- --n---àn----ià --n---ān--a? W- n--- k-- y---- f------- m-- W- n-n- k-n y-x-à f-n-j-ā- m-? ------------------------------ Wǒ néng kàn yīxià fángjiān ma?
Ima li ovdje garaža? 这里-有--库 吗-? 这- 有 车- 吗 ? 这- 有 车- 吗 ? ----------- 这里 有 车库 吗 ? 0
Z-è-li-yǒu chēk--ma? Z-- l- y-- c---- m-- Z-è l- y-u c-ē-ù m-? -------------------- Zhè li yǒu chēkù ma?
Ima li ovdje sef? 这里-- --柜 吗-? 这- 有 保-- 吗 ? 这- 有 保-柜 吗 ? ------------ 这里 有 保险柜 吗 ? 0
Z-- l---ǒ--b--x--n---ì---? Z-- l- y-- b------ g-- m-- Z-è l- y-u b-o-i-n g-ì m-? -------------------------- Zhè li yǒu bǎoxiǎn guì ma?
Ima li ovdje faks? 这- 有 传--吗 ? 这- 有 传- 吗 ? 这- 有 传- 吗 ? ----------- 这里 有 传真 吗 ? 0
Zhè-l---ǒu-ch-ánzh-- m-? Z-- l- y-- c-------- m-- Z-è l- y-u c-u-n-h-n m-? ------------------------ Zhè li yǒu chuánzhēn ma?
Dobro, uzeću sobu. 好, --就要------ 。 好- 我 就- 这- 房- 。 好- 我 就- 这- 房- 。 --------------- 好, 我 就要 这个 房间 。 0
Hǎ-,----ji------z--g- f-ng--ā-. H--- w- j-- y-- z---- f-------- H-o- w- j-ù y-o z-è-e f-n-j-ā-. ------------------------------- Hǎo, wǒ jiù yào zhège fángjiān.
Ovdje su ključevi. 这- -间--匙 。 这- 房- 钥- 。 这- 房- 钥- 。 ---------- 这是 房间 钥匙 。 0
Zhè--h- -á-gj--- -à---i. Z-- s-- f------- y------ Z-è s-ì f-n-j-ā- y-o-h-. ------------------------ Zhè shì fángjiān yàoshi.
Ovdje je moj prtljag. 这是-我- 行李 。 这- 我- 行- 。 这- 我- 行- 。 ---------- 这是 我的 行李 。 0
Zhè-s-ì--- d---ín--ǐ. Z-- s-- w- d- x------ Z-è s-ì w- d- x-n-l-. --------------------- Zhè shì wǒ de xínglǐ.
U koliko sati je doručak? 早餐--点-开始 ? 早- 几- 开- ? 早- 几- 开- ? ---------- 早餐 几点 开始 ? 0
Zǎocā---ǐ-di---kāi-h-? Z----- j- d--- k------ Z-o-ā- j- d-ǎ- k-i-h-? ---------------------- Zǎocān jǐ diǎn kāishǐ?
U koliko sati je ručak? 午- 几- 开--? 午- 几- 开- ? 午- 几- 开- ? ---------- 午饭 几点 开始 ? 0
Wǔf-- jǐ-diǎn -ā-shǐ? W---- j- d--- k------ W-f-n j- d-ǎ- k-i-h-? --------------------- Wǔfàn jǐ diǎn kāishǐ?
U koliko sati je večera? 晚--几点--始 ? 晚- 几- 开- ? 晚- 几- 开- ? ---------- 晚饭 几点 开始 ? 0
W------j--d-----ā---ǐ? W----- j- d--- k------ W-n-à- j- d-ǎ- k-i-h-? ---------------------- Wǎnfàn jǐ diǎn kāishǐ?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…