Knjiga fraza

bs U hotelu – žalbe   »   bg В хотела – Оплакване

28 [dvadeset i osam]

U hotelu – žalbe

U hotelu – žalbe

28 [двайсет и осем]

28 [dvayset i osem]

В хотела – Оплакване

[V khotela – Oplakvane]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Tuš ne radi. Д-ш-т-не-----ти. Д---- н- р------ Д-ш-т н- р-б-т-. ---------------- Душът не работи. 0
D-sh-t n- -a---i. D----- n- r------ D-s-y- n- r-b-t-. ----------------- Dushyt ne raboti.
Nema tople vode. То---т---о----е-т---. Т------ в--- н- т---- Т-п-а-а в-д- н- т-ч-. --------------------- Топлата вода не тече. 0
To-la-a--od---- -----. T------ v--- n- t----- T-p-a-a v-d- n- t-c-e- ---------------------- Toplata voda ne teche.
Možete li to dati na popravku? Мож---и--а о----а-и-е--о-р-д--а? М--- л- д- о--------- п--------- М-ж- л- д- о-с-р-н-т- п-в-е-а-а- -------------------------------- Може ли да отстраните повредата? 0
Mo-h- -- d- o----a---e-po---da--? M---- l- d- o--------- p--------- M-z-e l- d- o-s-r-n-t- p-v-e-a-a- --------------------------------- Mozhe li da otstranite povredata?
Nema telefona u sobi. В ----т- -яма тел--он. В с----- н--- т------- В с-а-т- н-м- т-л-ф-н- ---------------------- В стаята няма телефон. 0
V-s-a---a--y--a tel--on. V s------ n---- t------- V s-a-a-a n-a-a t-l-f-n- ------------------------ V stayata nyama telefon.
Nema televizora u sobi. В ста--а--я----ел------. В с----- н--- т--------- В с-а-т- н-м- т-л-в-з-р- ------------------------ В стаята няма телевизор. 0
V-s-a-a-a--y--------v--o-. V s------ n---- t--------- V s-a-a-a n-a-a t-l-v-z-r- -------------------------- V stayata nyama televizor.
Soba nema balkon. С--ята-ня-а б-лко-. С----- н--- б------ С-а-т- н-м- б-л-о-. ------------------- Стаята няма балкон. 0
S-a-at- n-am---al-o-. S------ n---- b------ S-a-a-a n-a-a b-l-o-. --------------------- Stayata nyama balkon.
Soba je prebučna. С-а-т- - --ърде шум--. С----- е т----- ш----- С-а-т- е т-ъ-д- ш-м-а- ---------------------- Стаята е твърде шумна. 0
S-a-----y- -----e--hum-a. S------ y- t----- s------ S-a-a-a y- t-y-d- s-u-n-. ------------------------- Stayata ye tvyrde shumna.
Soba je premalena. Ст-я-а е --ъ-д- ма-ка. С----- е т----- м----- С-а-т- е т-ъ-д- м-л-а- ---------------------- Стаята е твърде малка. 0
S-ay--- y--tvyr-e---lk-. S------ y- t----- m----- S-a-a-a y- t-y-d- m-l-a- ------------------------ Stayata ye tvyrde malka.
Soba je pretamna. С-а-т--е т----е--ъм-а. С----- е т----- т----- С-а-т- е т-ъ-д- т-м-а- ---------------------- Стаята е твърде тъмна. 0
Sta-at- -e--vyrd- ---na. S------ y- t----- t----- S-a-a-a y- t-y-d- t-m-a- ------------------------ Stayata ye tvyrde tymna.
Grijanje ne radi. Пар-о-о--е-ра-о--. П------ н- р------ П-р-о-о н- р-б-т-. ------------------ Парното не работи. 0
Pa-n--- n- ra-ot-. P------ n- r------ P-r-o-o n- r-b-t-. ------------------ Parnoto ne raboti.
Klima-uređaj ne radi. К---ат--ъ--не -а-о-и. К--------- н- р------ К-и-а-и-ъ- н- р-б-т-. --------------------- Климатикът не работи. 0
Kl--a-------e-r-bo-i. K--------- n- r------ K-i-a-i-y- n- r-b-t-. --------------------- Klimatikyt ne raboti.
Televizor je pokvaren. Т---в----ът------ре-ен. Т---------- е п-------- Т-л-в-з-р-т е п-в-е-е-. ----------------------- Телевизорът е повреден. 0
Tel---z-r-t-y- pov--d--. T---------- y- p-------- T-l-v-z-r-t y- p-v-e-e-. ------------------------ Televizoryt ye povreden.
To mi se ne sviđa. Т--а ---ми--ар--в-. Т--- н- м- х------- Т-в- н- м- х-р-с-а- ------------------- Това не ми харесва. 0
To-- ne-mi --are-va. T--- n- m- k-------- T-v- n- m- k-a-e-v-. -------------------- Tova ne mi kharesva.
To mi je preskupo. Тв-рд- --ъп--- з--мен. Т----- с---- е з- м--- Т-ъ-д- с-ъ-о е з- м-н- ---------------------- Твърде скъпо е за мен. 0
Tvyr-e---yp--ye-----e-. T----- s---- y- z- m--- T-y-d- s-y-o y- z- m-n- ----------------------- Tvyrde skypo ye za men.
Imate li nešto jeftinije? И--т- -и-н--о п--ев-ино? И---- л- н--- п--------- И-а-е л- н-щ- п---в-и-о- ------------------------ Имате ли нещо по-евтино? 0
Imate--i ne------p--ev--no? I---- l- n------ p--------- I-a-e l- n-s-c-o p---v-i-o- --------------------------- Imate li neshcho po-evtino?
Ima li ovdje u blizini omladinski smještaj? И-- -и--ук -а-ли-о --а--ж-а---ри-т-ч-ск- -па-н-? И-- л- т-- н------ м------- т----------- с------ И-а л- т-к н-б-и-о м-а-е-к- т-р-с-и-е-к- с-а-н-? ------------------------------------------------ Има ли тук наблизо младежка туристическа спалня? 0
I-- li-t-k n--liz---lad-z------r-s--c-es---spa-nya? I-- l- t-- n------ m-------- t------------ s------- I-a l- t-k n-b-i-o m-a-e-h-a t-r-s-i-h-s-a s-a-n-a- --------------------------------------------------- Ima li tuk nablizo mladezhka turisticheska spalnya?
Ima li ovdje u blizini prenoćište? И------т-----бл--- па-с---? И-- л- т-- н------ п------- И-а л- т-к н-б-и-о п-н-и-н- --------------------------- Има ли тук наблизо пансион? 0
Ima-li-tu---ab-i-o-p-----n? I-- l- t-- n------ p------- I-a l- t-k n-b-i-o p-n-i-n- --------------------------- Ima li tuk nablizo pansion?
Ima li ovdje u blizini restoran? Има -----к-н--л--- р-ст--ан-? И-- л- т-- н------ р--------- И-а л- т-к н-б-и-о р-с-о-а-т- ----------------------------- Има ли тук наблизо ресторант? 0
I-a -i-tu----bl--- r-stora--? I-- l- t-- n------ r--------- I-a l- t-k n-b-i-o r-s-o-a-t- ----------------------------- Ima li tuk nablizo restorant?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pozitivni jezici, negativni jezici

Većina ljudi je ili optimistično ili pesimistično. To se takođe može primijeniti na jezike! Naučnici uvijek iznova istražuju vokabular jezika. Pritom dolaze do zapanjujućih rezultata. U engleskom jeziku, na primjer, ima više negativnih riječi od pozitivnih. Postoji skoro dvostruko više riječi za negativne osjećaje. U zapadnom društvu vokabular utječe na govornike. Tamo se ljudi često žale. Takođe kritiziraju mnogo stvari. Stoga koriste više negativno obojen jezik. Negativne riječi su takođe zanimljive iz jednog drugog razloga. One, naime, sadrže više informacija od pozitivnih izraza. Uzrok tome može ležati u našoj evoluciji. Svim živim bićima je oduvijek bilo jako važno da prepoznaju opasnost. Moralo se jako brzo reagirati na rizik. Osim toga, postojala je potreba da se druge ljude upozori na opasnost. Stoga je bilo potrebno brzo moći prenijeti mnogo informacija. Trebalo је biti moguće sa što manje riječi reći što više. Inače, negativan jezik nema stvarne prednosti. To svako sebi može lako predočiti. Ljudi koji uvijek negativno govore sigurno nisu jako omiljeni. Nadalje, negativan jezik utječe na naše osjećaje. Nasuprot tome, pozitivan jezik može imati pozitivan učinak. Ljudi koji pozitivno formuliraju svoje misli imaj više uspjeha u poslovnom životu. Stoga bismo trebali pažljivije birati svoj jezik. Pošto da mi odlučujemo koje ćemo riječi koristiti. A svojim jezikom kreiramo svoju realnost. Dakle: Govorite pozitivno!
Da li ste to znali?
Marathi spada u indoiranske jezike. Govori se u zapadnoj i centralnoj Indiji. Marathi je maternji jezik za više od 70 miliona ljudi. Time se ubraja među 20 jezika s najviše govornika na svijetu. Marathi koristi isto pismo kojim se piše i u jeziku hindu. U ovom slovnom pismu svaki znak predstavlja tačno jedan glas. Ima 12 samoglasnika i 36 suglasnika. Brojevi su relativno složeni. Od 1 do 100 postoji za svaki broj jedna posebna riječ. Zato se svaki broj mora pojedinačno učiti. Marathi se dijeli na 42 različita dijalekta. Oni mnogo govore o razvoju jezika. Još jedna od odlika jezika marathi je njegova duga književna tradicija. Ima tekstova starih preko 1000 godina. Ko se zanima za historiju Indije, treba da se pozabavi jezikom marathi!