Knjiga fraza

bs U restoranu 1   »   mk Во ресторан 1

29 [dvadeset i devet]

U restoranu 1

U restoranu 1

29 [дваесет и девет]

29 [dvayesyet i dyevyet]

Во ресторан 1

[Vo ryestoran 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Da li je sto slobodan? Д-л------ободна --с--а? Д--- е с------- м------ Д-л- е с-о-о-н- м-с-в-? ----------------------- Дали е слободна масава? 0
Da-- -e-slo-odna--a-av-? D--- y- s------- m------ D-l- y- s-o-o-n- m-s-v-? ------------------------ Dali ye slobodna masava?
Molim Vas Molim Vas, htio / htjela bih jelovnik. Ве-м----, ми -ре---м---то. В- м----- м- т---- м------ В- м-л-м- м- т-е-а м-н-т-. -------------------------- Ве молам, ми треба менито. 0
Vye ------ ------eba -y-ni--. V-- m----- m- t----- m------- V-e m-l-m- m- t-y-b- m-e-i-o- ----------------------------- Vye molam, mi tryeba myenito.
Šta možete preporučiti? Ш-- би-м----е ----р-п---ч---? Ш-- б- м----- д- п----------- Ш-о б- м-ж-л- д- п-е-о-а-а-е- ----------------------------- Што би можеле да препорачате? 0
S-t- ---mo---l-e-da--r--por-c----e? S--- b- m------- d- p-------------- S-t- b- m-ʐ-e-y- d- p-y-p-r-c-a-y-? ----------------------------------- Shto bi moʐyelye da pryeporachatye?
Rado bih pivo. Јас -- с---л---с-к-ла-е--- пи--. Ј-- б- с---- / с----- е--- п---- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- п-в-. -------------------------------- Јас би сакал / сакала едно пиво. 0
Јa- ---s-k-l-/--akala --d-- -iv-. Ј-- b- s---- / s----- y---- p---- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-o p-v-. --------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedno pivo.
Rado bih mineralnu vodu. Ј-- ----ак-л /--а--л--една мине-а--а --да. Ј-- б- с---- / с----- е--- м-------- в---- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- м-н-р-л-а в-д-. ------------------------------------------ Јас би сакал / сакала една минерална вода. 0
Ј-- bi---k-l / ---al- -ed-a------ral-a-v--a. Ј-- b- s---- / s----- y---- m--------- v---- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-a m-n-e-a-n- v-d-. -------------------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedna minyeralna voda.
Rado bih sok od narandže. Б--са--л --с--ал--е-ен--ок--д-п--то-а-. Б- с---- / с----- е--- с-- о- п-------- Б- с-к-л / с-к-л- е-е- с-к о- п-р-о-а-. --------------------------------------- Би сакал / сакала еден сок од портокал. 0
B- -ak-l /-s----a-y-dy-n -ok--d por--ka-. B- s---- / s----- y----- s-- o- p-------- B- s-k-l / s-k-l- y-d-e- s-k o- p-r-o-a-. ----------------------------------------- Bi sakal / sakala yedyen sok od portokal.
Rado bih kafu. Ј-с----са-ал-/ ------ ---- -а-е. Ј-- б- с---- / с----- е--- к---- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- к-ф-. -------------------------------- Јас би сакал / сакала едно кафе. 0
Ј----i sa-a--/ -a--la y--n--k--ye. Ј-- b- s---- / s----- y---- k----- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-o k-f-e- ---------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedno kafye.
Rado bih kafu sa mlijekom. Ја- -и---к---- --к--а -д-- каф- -о-м-ек-. Ј-- б- с---- / с----- е--- к--- с- м----- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- к-ф- с- м-е-о- ----------------------------------------- Јас би сакал / сакала едно кафе со млеко. 0
Јa---- ----l---s--a-a-ye------f-e s----y---. Ј-- b- s---- / s----- y---- k---- s- m------ Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-o k-f-e s- m-y-k-. -------------------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedno kafye so mlyeko.
Sa šećerom, molim. С--ш-ќ--, м-ла-. С- ш----- м----- С- ш-ќ-р- м-л-м- ---------------- Со шеќер, молам. 0
So-shy-kjy-r----lam. S- s--------- m----- S- s-y-k-y-r- m-l-m- -------------------- So shyekjyer, molam.
Htio / htjela bih čaj. Ја- -и са-ал / с-ка-- ---- --ј. Ј-- б- с---- / с----- е--- ч--- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-е- ч-ј- ------------------------------- Јас би сакал / сакала еден чај. 0
Јas -- --k-- /----al---ed-e- --aј. Ј-- b- s---- / s----- y----- c---- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-e- c-a-. ---------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedyen chaј.
Htio / htjela bih čaj sa limunom. Ј-- -- -а--л-/ ----л----ен--а--с- ли-он. Ј-- б- с---- / с----- е--- ч-- с- л----- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-е- ч-ј с- л-м-н- ---------------------------------------- Јас би сакал / сакала еден чај со лимон. 0
Јas -- sak-- / -aka-- ye---n-chaј so -i--n. Ј-- b- s---- / s----- y----- c--- s- l----- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-e- c-a- s- l-m-n- ------------------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedyen chaј so limon.
Htio / htjela bih čaj sa mlijekom. Ја- -и-с-ка- / са------де---ај -- мл---. Ј-- б- с---- / с----- е--- ч-- с- м----- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-е- ч-ј с- м-е-о- ---------------------------------------- Јас би сакал / сакала еден чај со млеко. 0
Јas b----ka--/ s-kal- y-d--n c--- so -l--ko. Ј-- b- s---- / s----- y----- c--- s- m------ Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-e- c-a- s- m-y-k-. -------------------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedyen chaј so mlyeko.
Imate li cigarete? И-ат---и ц-га--? И---- л- ц------ И-а-е л- ц-г-р-? ---------------- Имате ли цигари? 0
Im-t-e ---tz--ua--? I----- l- t-------- I-a-y- l- t-i-u-r-? ------------------- Imatye li tziguari?
Imate li pepeljaru? Им-т- ли е-е----п--н--? И---- л- е--- п-------- И-а-е л- е-е- п-п-л-и-? ----------------------- Имате ли еден пепелник? 0
I--ty- ----e--e---y-p--lnik? I----- l- y----- p---------- I-a-y- l- y-d-e- p-e-y-l-i-? ---------------------------- Imatye li yedyen pyepyelnik?
Imate li vatre? И-а-е-ли запа---? И---- л- з------- И-а-е л- з-п-л-а- ----------------- Имате ли запалка? 0
Im--y- -i z---lk-? I----- l- z------- I-a-y- l- z-p-l-a- ------------------ Imatye li zapalka?
Nedostaje mi viljuška. М--е ми -ед---а-ува е-н- -и-уш-а. М--- м- н---------- е--- в------- М-н- м- н-д-с-а-у-а е-н- в-л-ш-а- --------------------------------- Мене ми недостасува една вилушка. 0
M---ye mi ny-d-sta---v--y-dn---ilo--hk-. M----- m- n------------ y---- v--------- M-e-y- m- n-e-o-t-s-o-a y-d-a v-l-o-h-a- ---------------------------------------- Myenye mi nyedostasoova yedna vilooshka.
Nedostaje mi nož. М-не-ми не-о-т--у-а-е----нож. М--- м- н---------- е--- н--- М-н- м- н-д-с-а-у-а е-е- н-ж- ----------------------------- Мене ми недостасува еден нож. 0
M----- mi--yed--t-s--va ye---n---ʐ. M----- m- n------------ y----- n--- M-e-y- m- n-e-o-t-s-o-a y-d-e- n-ʐ- ----------------------------------- Myenye mi nyedostasoova yedyen noʐ.
Nedostaje mi kašika. М--- -- ---ост---ва-е--- л--ица. М--- м- н---------- е--- л------ М-н- м- н-д-с-а-у-а е-н- л-ж-ц-. -------------------------------- Мене ми недостасува една лажица. 0
M-e--- -- ny-d-staso--a-y-dna -aʐi-z-. M----- m- n------------ y---- l------- M-e-y- m- n-e-o-t-s-o-a y-d-a l-ʐ-t-a- -------------------------------------- Myenye mi nyedostasoova yedna laʐitza.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Gramatika sprječava laži!

Svaki jezik ima posebna obilježja. Neki jezici posjeduju svojstva koja su jedinstvena u cijelom svijetu. U te jezike spada jezik trio. Trio je indijanski jezik u Južnoj Americi. Govori ga oko 2.000 ljudi u Brazilu i Surinamu. Posebnost jezika trio je gramatika. Jer prisiljava govornika da uvijek govori istinu. Za to je zaslužan takozvani frustrativni nastavak. Taj nastavak se u jeziku trio dodaje glagolima. On ukazuje na stepen istinitosti rečenice. Jednostavan primjer objašnjava kako to tačno funkcionira. Uzmimo za primjer rečenicu Dijete je otišlo u školu. U triu govornik mora staviti određeni nastavak na glagol. Kroz nastavak može reći da li je vidio dijete. Takođe može kazati da li je isto saznao od drugih. Ili pak nastavkom može iskazati da zna da je to laž. Govornik se dakle mora obavezati na ono što kaže. Što znači da mora izraziti istinitost svoje izjave. Na taj način ne može ništa prešutjeti ili uljepšati. Ukoliko govornik ispusti nastavak, smatra ga se lažovom. Službeni jezik u Surinamu je holandski. Prijevodi s nizozemskog na trio su često problematični. Jer je većina jezika puno manje precizna. Jezici govornicima omogućavaju dvosmislenost. Stoga tumači ne paze uvijek da se obavežu na ono što kažu. Komunikacija s govornicima tria je stoga teška. Možda bi frustrativ i u ostalim jezicima bio koristan!? Ne samo u političkom jeziku...
Da li ste to znali?
Makedonski je maternji jezik oko 2 miliona ljudi. Spada u južnoslavenske jezike. Najviše je srodan s bugarskim. Govornici ova dva jezika mogu bez problema razgovarati jedni s drugima. U pisanom obliku ova dva jezika se više međusobno razlikuju. U Makedoniji je oduvijek živjelo puno različitih narodnosti. To se, naravno, odrazilo i na jezik zemlje. Na jezik je utjecalo puno drugih jezika. Susjedna Srbija je tokom dugih godina ostavila posebno snažan pečat na makedonski jezik. Leksički fond sadrži puno pojmova iz ruskog, turskog i engleskog. Jedna tako velika jezička raznolikost ne postoji u puno zemalja. Zato je makedonskom trebalo dugo vremena da ga se prizna kao poseban jezik. I makedonska književnost je iz ovog razloga puno trpjela. U međuvremenu se makedonski etablirao kao standardni jezik. Pa je stoga važan dio makedonskog identiteta.