Knjiga fraza

bs U restoranu 2   »   bg В ресторанта 2

30 [trideset]

U restoranu 2

U restoranu 2

30 [трийсет]

30 [triyset]

В ресторанта 2

[V restoranta 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Sok od jabuke, molim. Е--- -б-л-ов-со-,---ля. Е--- я------ с--- м---- Е-и- я-ъ-к-в с-к- м-л-. ----------------------- Един ябълков сок, моля. 0
Edi- -----k-----k, mol--. E--- y------- s--- m----- E-i- y-b-l-o- s-k- m-l-a- ------------------------- Edin yabylkov sok, molya.
Limunadu, molim. Е-н----м--ад---м--я. Е--- л-------- м---- Е-н- л-м-н-д-, м-л-. -------------------- Една лимонада, моля. 0
E--a -------a-------. E--- l-------- m----- E-n- l-m-n-d-, m-l-a- --------------------- Edna limonada, molya.
Sok od paradajza, molim. Един -ом-т-----------я. Е--- д------ с--- м---- Е-и- д-м-т-н с-к- м-л-. ----------------------- Един доматен сок, моля. 0
Edin--o-at------- mo---. E--- d------ s--- m----- E-i- d-m-t-n s-k- m-l-a- ------------------------ Edin domaten sok, molya.
Ja bih rado čašu crvenog vina. Б-х и-кал / ---ал--ч----че--ено-вино. Б-- и---- / и----- ч--- ч------ в---- Б-х и-к-л / и-к-л- ч-ш- ч-р-е-о в-н-. ------------------------------------- Бих искал / искала чаша червено вино. 0
B--h i--al / i-kal- --asha-cher---- v-n-. B--- i---- / i----- c----- c------- v---- B-k- i-k-l / i-k-l- c-a-h- c-e-v-n- v-n-. ----------------------------------------- Bikh iskal / iskala chasha cherveno vino.
Ja bih rado čašu bijelog vina. Б-х--с-а- /-ис-----ча-----ло--и--. Б-- и---- / и----- ч--- б--- в---- Б-х и-к-л / и-к-л- ч-ш- б-л- в-н-. ---------------------------------- Бих искал / искала чаша бяло вино. 0
Bi-- ---al ----ka----hash- -yal--v-n-. B--- i---- / i----- c----- b---- v---- B-k- i-k-l / i-k-l- c-a-h- b-a-o v-n-. -------------------------------------- Bikh iskal / iskala chasha byalo vino.
Ja bih rado flašu šampanjca. Би- и--ал-/----ала-ча-а ---и--- ш-м-а-ско. Б-- и---- / и----- ч--- б------ ш--------- Б-х и-к-л / и-к-л- ч-ш- б-т-л-а ш-м-а-с-о- ------------------------------------------ Бих искал / искала чаша бутилка шампанско. 0
Bi---is--- / is---a chas-a--ut---- --a-p--sk-. B--- i---- / i----- c----- b------ s---------- B-k- i-k-l / i-k-l- c-a-h- b-t-l-a s-a-p-n-k-. ---------------------------------------------- Bikh iskal / iskala chasha butilka shampansko.
Voliš li ribu? Об--аш-ли-ри-а? О----- л- р---- О-и-а- л- р-б-? --------------- Обичаш ли риба? 0
Ob----sh--i -ib-? O------- l- r---- O-i-h-s- l- r-b-? ----------------- Obichash li riba?
Voliš li govedinu? О---аш ли-го-ежд----с-? О----- л- г------ м---- О-и-а- л- г-в-ж-о м-с-? ----------------------- Обичаш ли говеждо месо? 0
O--ch--h li-gov-z-d---e-o? O------- l- g------- m---- O-i-h-s- l- g-v-z-d- m-s-? -------------------------- Obichash li govezhdo meso?
Voliš li svinjetinu? Об--а---и с-и-ско м-с-? О----- л- с------ м---- О-и-а- л- с-и-с-о м-с-? ----------------------- Обичаш ли свинско месо? 0
Obi--a-h -i --i---o meso? O------- l- s------ m---- O-i-h-s- l- s-i-s-o m-s-? ------------------------- Obichash li svinsko meso?
Htio / htjela bih nešto bez mesa. Б-х --к-- --ис--------о -е--м--о. Б-- и---- / и----- н--- б-- м---- Б-х и-к-л / и-к-л- н-щ- б-з м-с-. --------------------------------- Бих искал / искала нещо без месо. 0
Bikh is-al---isk-l---es--h- -e---es-. B--- i---- / i----- n------ b-- m---- B-k- i-k-l / i-k-l- n-s-c-o b-z m-s-. ------------------------------------- Bikh iskal / iskala neshcho bez meso.
Htio / htjela bih platu sa povrćem. Бих и-к-- / ---а-а-п--т- -ъ- --ле---ци. Б-- и---- / и----- п---- с-- з--------- Б-х и-к-л / и-к-л- п-а-о с-с з-л-н-у-и- --------------------------------------- Бих искал / искала плато със зеленчуци. 0
Bi-- -skal /----a-- --a-o sy--z---n-huts-. B--- i---- / i----- p---- s-- z----------- B-k- i-k-l / i-k-l- p-a-o s-s z-l-n-h-t-i- ------------------------------------------ Bikh iskal / iskala plato sys zelenchutsi.
Htio / htjela bih nešto što ne traje dugo. Бих ---ал---ис-а-- не-о, което с---р-г-твя--ъ-з-. Б-- и---- / и----- н---- к---- с- п------- б----- Б-х и-к-л / и-к-л- н-щ-, к-е-о с- п-и-о-в- б-р-о- ------------------------------------------------- Бих искал / искала нещо, което се приготвя бързо. 0
B-k- isk-l-/ is---- nes--ho- -o-----e-p-i-otvya-byrzo. B--- i---- / i----- n------- k---- s- p-------- b----- B-k- i-k-l / i-k-l- n-s-c-o- k-e-o s- p-i-o-v-a b-r-o- ------------------------------------------------------ Bikh iskal / iskala neshcho, koeto se prigotvya byrzo.
Želite li to s rižom? Же--е-е------в-----ри-? Ж------ л- т--- с о---- Ж-л-е-е л- т-в- с о-и-? ----------------------- Желаете ли това с ориз? 0
Zhe-a--e -- -o-a s ori-? Z------- l- t--- s o---- Z-e-a-t- l- t-v- s o-i-? ------------------------ Zhelaete li tova s oriz?
Želite li to s tjesteninom? Же-ае-е-л- това---пас-а? Ж------ л- т--- с п----- Ж-л-е-е л- т-в- с п-с-а- ------------------------ Желаете ли това с паста? 0
Zh-l-e-e--i ---a - --st-? Z------- l- t--- s p----- Z-e-a-t- l- t-v- s p-s-a- ------------------------- Zhelaete li tova s pasta?
Želite li to s krompirom? Ж--------и -о-а----арт-фи? Ж------ л- т--- с к------- Ж-л-е-е л- т-в- с к-р-о-и- -------------------------- Желаете ли това с картофи? 0
Zhel--t--l-----a - --r--fi? Z------- l- t--- s k------- Z-e-a-t- l- t-v- s k-r-o-i- --------------------------- Zhelaete li tova s kartofi?
To mi nije ukusno. Това -е----к----. Т--- н- е в------ Т-в- н- е в-у-н-. ----------------- Това не е вкусно. 0
T--- ne -e --u--o. T--- n- y- v------ T-v- n- y- v-u-n-. ------------------ Tova ne ye vkusno.
Jelo je hladno. Х----та е--ту----. Х------ е с------- Х-а-а-а е с-у-е-а- ------------------ Храната е студена. 0
K-ra---- y-----d-na. K------- y- s------- K-r-n-t- y- s-u-e-a- -------------------- Khranata ye studena.
To ja nisam naručio / naručila. Не с-- -оръчв-л --пор--вал- -о-а. Н- с-- п------- / п-------- т---- Н- с-м п-р-ч-а- / п-р-ч-а-а т-в-. --------------------------------- Не съм поръчвал / поръчвала това. 0
N- sym-p-ryc-va--/ po-y-hv-l- -o--. N- s-- p-------- / p--------- t---- N- s-m p-r-c-v-l / p-r-c-v-l- t-v-. ----------------------------------- Ne sym porychval / porychvala tova.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik i reklama

Reklame predstavljaju poseban oblik komunikacije. Njihov cilj je da se uspostavi kontakt između proizvođača i potrošača. Kao i svaka vrsta komunikacije i ova ima dugu istoriju. Gostionice ili političari su se reklamirali još u antičko doba. Jezik reklamiranja upotrebljava posebne retoričke elemente. Zbog svog cilja on spada u planiranu komunikaciju. Mora probuditi našu pažnju; naši interesi se moraju pobuditi. No prije svega bismo trebali zaželjeti proizvod a potom ga kupiti. Jezik reklama je stoga većinom vrlo jednostavan. Koriste se jednostavni slogani i malo riječi. Na taj način bi se sadržaji trebali dobro urezati u našu memoriju. Određene vrste riječi poput pridjeva i superlativa se pojavljuju često. One opisuju proizvod posebno pogodnim i korisnim. Jezik oglašavanja je stoga većinom vrlo pozitivan. Zanimljivo je da na jezik oglašavanja uvijek utječe kultura. To znači da nam jezik oglašavanja govori mnogo o društvu. Danas u mnogim zemljama prevladavaju pojmovi poput ‘ljepotа’ i ‘mladost’. Riječi ‘budućnost’ i ‘sigurnost’ se takođe često pojavljuju. U zapadnom društvu se rado koristi engleski jezik. Engleski se smatra modernim i međunarodnim jezikom. Zato je podoban za opis tehničkih proizvoda. Elementi iz romantičnih jezika predstavljaju užitak i strast. Često se koriste kod prehrambenih namirnica i kozmetike. Korištenje dijalekta naglašava vrijednosti poput domovine i tradicije. Nazivi proizvoda su često neologizmi, dakle novonastale riječi. Većinom nemaju nikakvo značenje već samo ugodno zvuče. Međutim, neki nazivi proizvoda zaista mogu napraviti cijelu karijeru! Naziv usisavača je čak postao glagol – to hoover !
Da li ste to znali?
Holandski spada u grupu zapadnogermanskih jezika. To znači da je srodan s njemačkim i engleskim. Holandski je maternji jezik za oko 25 miliona ljudi. Većina njih živi u Holandiji i Belgiji. Ali holandski se govori i u Indoneziji i Surinamu. Razlog tome je što je Holandija prije bila kolonijalna sila. Tako je holandski bio baza za razne kreolske jezike. I južnoafrički afrikaans je nastao iz holandskog. To je najmlađi član germanske jezičke porodice. Za holandski su karakteristične mnoge riječi iz drugih jezika. Posebno snažan utjecaj je prije imao francuski. Često su preuzimane i riječi iz njemačkog. Već nekoliko desetljeća u ovaj jezik dolazi sve više engleskih riječi. Neki se zato plaše da će holandski u budućnosti potpuno nestati.