Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   fr Au restaurant 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [trente et un]

Au restaurant 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski francuski Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. Je-----r-----n- -n-r--. J- v------- u-- e------ J- v-u-r-i- u-e e-t-é-. ----------------------- Je voudrais une entrée. 0
Htio / htjela bih salatu. J- ----rai--u-e ---ad-. J- v------- u-- s------ J- v-u-r-i- u-e s-l-d-. ----------------------- Je voudrais une salade. 0
Htio / htjela bih supu. Je-vo-d---s---e-so-p-. J- v------- u-- s----- J- v-u-r-i- u-e s-u-e- ---------------------- Je voudrais une soupe. 0
Htio / htjela bih desert. Je v-ud--is un dess-rt. J- v------- u- d------- J- v-u-r-i- u- d-s-e-t- ----------------------- Je voudrais un dessert. 0
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. J--vo--rai---ne-gl-ce---ec--- -------e---a-t-l-y. J- v------- u-- g---- a--- d- l- c---- c--------- J- v-u-r-i- u-e g-a-e a-e- d- l- c-è-e c-a-t-l-y- ------------------------------------------------- Je voudrais une glace avec de la crème chantilly. 0
Htio / htjela bih voće ili sir. Je-voud-----u- f---t--u----fr-mage. J- v------- u- f---- o- d- f------- J- v-u-r-i- u- f-u-t o- d- f-o-a-e- ----------------------------------- Je voudrais un fruit ou du fromage. 0
Htjeli / htjele bismo doručkovati. N-us--o---io-s-pr--dre--- pe-i- ---e--er. N--- v-------- p------ l- p---- d-------- N-u- v-u-r-o-s p-e-d-e l- p-t-t d-j-u-e-. ----------------------------------------- Nous voudrions prendre le petit déjeuner. 0
Htjeli / htjele bismo ručati. N--s vo-drion- dé--u---. N--- v-------- d-------- N-u- v-u-r-o-s d-j-u-e-. ------------------------ Nous voudrions déjeuner. 0
Htjeli / htjele bismo večerati. N-us---ud-ion--d----. N--- v-------- d----- N-u- v-u-r-o-s d-n-r- --------------------- Nous voudrions dîner. 0
Šta biste htjeli / htjele za doručak? Q----ésire--vous--o----- pet-t--éje-ne--? Q-- d----------- p--- l- p---- d------- ? Q-e d-s-r-z-v-u- p-u- l- p-t-t d-j-u-e- ? ----------------------------------------- Que désirez-vous pour le petit déjeuner ? 0
Zemičke s marmeladom i medom? Des p-t--- p--ns av---de--- -on-------et d- --e- ? D-- p----- p---- a--- d- l- c-------- e- d- m--- ? D-s p-t-t- p-i-s a-e- d- l- c-n-i-u-e e- d- m-e- ? -------------------------------------------------- Des petits pains avec de la confiture et du miel ? 0
Tost s kobasicom i sirom? D-- t-asts-av-- -e----sa-c---e -t----f-om--e-? D-- t----- a--- d- l- s------- e- d- f------ ? D-s t-a-t- a-e- d- l- s-u-i-s- e- d- f-o-a-e ? ---------------------------------------------- Des toasts avec de la saucisse et du fromage ? 0
Kuhano jaje? U---u--à -a-------? U- œ-- à l- c---- ? U- œ-f à l- c-q-e ? ------------------- Un œuf à la coque ? 0
Jaje na oko? U- œ-f--- -l---? U- œ-- a- p--- ? U- œ-f a- p-a- ? ---------------- Un œuf au plat ? 0
Omlet? U-- om--e-te ? U-- o------- ? U-e o-e-e-t- ? -------------- Une omelette ? 0
Molim još jedan jogurt. E-c-r---n---g--rt--s’-- ------l--t. E----- u- y------- s--- v--- p----- E-c-r- u- y-g-u-t- s-i- v-u- p-a-t- ----------------------------------- Encore un yogourt, s’il vous plaît. 0
Molim još soli i bibera. Enc--e-du---- -- -- ---v-e, ---l-v----p----. E----- d- s-- e- d- p------ s--- v--- p----- E-c-r- d- s-l e- d- p-i-r-, s-i- v-u- p-a-t- -------------------------------------------- Encore du sel et du poivre, s’il vous plaît. 0
Molim još jednu čašu vode. E---r---n-----e d’-a-, -’-l -o-- pl-î-. E----- u- v---- d----- s--- v--- p----- E-c-r- u- v-r-e d-e-u- s-i- v-u- p-a-t- --------------------------------------- Encore un verre d’eau, s’il vous plaît. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!