Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   mk Во ресторан 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [триесет и еден]

31 [triyesyet i yedyen]

Во ресторан 3

[Vo ryestoran 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. Јас -и ----л-/ сакала------предј-д---. Ј-- б- с---- / с----- е--- п---------- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- п-е-ј-д-њ-. -------------------------------------- Јас би сакал / сакала едно предјадење. 0
Ј-s-b--saka--/---k--- y-dno --y--ј-------. Ј-- b- s---- / s----- y---- p------------- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-o p-y-d-a-y-њ-e- ------------------------------------------ Јas bi sakal / sakala yedno pryedјadyeњye.
Htio / htjela bih salatu. Ј-с би---ка- - са-ал- ед-а-са--т-. Ј-- б- с---- / с----- е--- с------ Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- с-л-т-. ---------------------------------- Јас би сакал / сакала една салата. 0
Ј-- b--sa-a----sa-----y--n- --lata. Ј-- b- s---- / s----- y---- s------ Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-a s-l-t-. ----------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedna salata.
Htio / htjela bih supu. Ја- би --к-- - са--ла-ед-а--упа. Ј-- б- с---- / с----- е--- с---- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- с-п-. -------------------------------- Јас би сакал / сакала една супа. 0
Ј-s--i s---l-/-s--a-a --d-a s--pa. Ј-- b- s---- / s----- y---- s----- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-a s-o-a- ---------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedna soopa.
Htio / htjela bih desert. Ј---би са--л---с--а---ед-- д-серт. Ј-- б- с---- / с----- е--- д------ Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-е- д-с-р-. ---------------------------------- Јас би сакал / сакала еден десерт. 0
Јas bi--ak-- - saka-a-yedye-----s---t. Ј-- b- s---- / s----- y----- d-------- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-e- d-e-y-r-. -------------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedyen dyesyert.
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. Ја--б--са--- ---ак-л- ---н-с-ад-лед -о ---г. Ј-- б- с---- / с----- е--- с------- с- ш---- Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-е- с-а-о-е- с- ш-а-. -------------------------------------------- Јас би сакал / сакала еден сладолед со шлаг. 0
Јa--b--saka----sa-a-a y-dyen s-adol--d--o-sh-agu. Ј-- b- s---- / s----- y----- s-------- s- s------ Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-e- s-a-o-y-d s- s-l-g-. ------------------------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedyen sladolyed so shlagu.
Htio / htjela bih voće ili sir. Ј-с----с--а- --са---а -в-ш---и-и с--ењ-. Ј-- б- с---- / с----- о----- и-- с------ Ј-с б- с-к-л / с-к-л- о-о-ј- и-и с-р-њ-. ---------------------------------------- Јас би сакал / сакала овошје или сирење. 0
Ј----i--a----/--akala-ov--h--- --- --r--њ--. Ј-- b- s---- / s----- o------- i-- s-------- Ј-s b- s-k-l / s-k-l- o-o-h-y- i-i s-r-e-y-. -------------------------------------------- Јas bi sakal / sakala ovoshјye ili siryeњye.
Htjeli / htjele bismo doručkovati. Ни--с-каме--- п-ј-д-вам-. Н-- с----- д- п---------- Н-е с-к-м- д- п-ј-д-в-м-. ------------------------- Ние сакаме да појадуваме. 0
Ni-- sa-a-y- -a -o-----v---e. N--- s------ d- p------------ N-y- s-k-m-e d- p-ј-d-o-a-y-. ----------------------------- Niye sakamye da poјadoovamye.
Htjeli / htjele bismo ručati. Н-е----аме -а ---ам-. Н-- с----- д- р------ Н-е с-к-м- д- р-ч-м-. --------------------- Ние сакаме да ручаме. 0
Niye-s-k-m-e d--roo---mye. N--- s------ d- r--------- N-y- s-k-m-e d- r-o-h-m-e- -------------------------- Niye sakamye da roochamye.
Htjeli / htjele bismo večerati. Н-- с-к-ме-д- -ечер--е. Н-- с----- д- в-------- Н-е с-к-м- д- в-ч-р-м-. ----------------------- Ние сакаме да вечераме. 0
Niye-sa-am-- -a--ye-h-e-amy-. N--- s------ d- v------------ N-y- s-k-m-e d- v-e-h-e-a-y-. ----------------------------- Niye sakamye da vyechyeramye.
Šta biste htjeli / htjele za doručak? Шт--с-к----за-п----о-? Ш-- с----- з- п------- Ш-о с-к-т- з- п-ј-д-к- ---------------------- Што сакате за појадок? 0
Shto-s--a--- z- --ј----? S--- s------ z- p------- S-t- s-k-t-e z- p-ј-d-k- ------------------------ Shto sakatye za poјadok?
Zemičke s marmeladom i medom? Ле-чињ--с- мар-ала- - ме-? Л------ с- м------- и м--- Л-п-и-а с- м-р-а-а- и м-д- -------------------------- Лепчиња со мармалад и мед? 0
L---ch-њa ---m-rmala- i -y--? L-------- s- m------- i m---- L-e-c-i-a s- m-r-a-a- i m-e-? ----------------------------- Lyepchiњa so marmalad i myed?
Tost s kobasicom i sirom? Т--т с- ко-б-с- и с--е--? Т--- с- к------ и с------ Т-с- с- к-л-а-и и с-р-њ-? ------------------------- Тост со колбаси и сирење? 0
T-st so-k-l--si-i--ir--њ-e? T--- s- k------ i s-------- T-s- s- k-l-a-i i s-r-e-y-? --------------------------- Tost so kolbasi i siryeњye?
Kuhano jaje? Едн- -ар-но -а-це? Е--- в----- ј----- Е-н- в-р-н- ј-ј-е- ------------------ Едно варено јајце? 0
Ye----varye---јa-t--e? Y---- v------ ј------- Y-d-o v-r-e-o ј-ј-z-e- ---------------------- Yedno varyeno јaјtzye?
Jaje na oko? Е-н---а-ц---а --о? Е--- ј---- н- о--- Е-н- ј-ј-е н- о-о- ------------------ Едно јајце на око? 0
Yed---ј-ј-z-e--- ---? Y---- ј------ n- o--- Y-d-o ј-ј-z-e n- o-o- --------------------- Yedno јaјtzye na oko?
Omlet? Ед---о---т? Е--- о----- Е-е- о-л-т- ----------- Еден омлет? 0
Ye-----------? Y----- o------ Y-d-e- o-l-e-? -------------- Yedyen omlyet?
Molim još jedan jogurt. М----- у-т- еде- -о-у--. М----- у--- е--- ј------ М-л-м- у-т- е-е- ј-г-р-. ------------------------ Молам, уште еден јогурт. 0
M--am, oo---y- ---y-n --gu--r-. M----- o------ y----- ј-------- M-l-m- o-s-t-e y-d-e- ј-g-o-r-. ------------------------------- Molam, ooshtye yedyen јoguoort.
Molim još soli i bibera. Мо-ам, -------л-и -и---. М----- у--- с-- и б----- М-л-м- у-т- с-л и б-б-р- ------------------------ Молам, уште сол и бибер. 0
Mo---,-oos-tye s-l i -----r. M----- o------ s-- i b------ M-l-m- o-s-t-e s-l i b-b-e-. ---------------------------- Molam, ooshtye sol i bibyer.
Molim još jednu čašu vode. М-ла-- -ш-е---н- ---а-во-а. М----- у--- е--- ч--- в---- М-л-м- у-т- е-н- ч-ш- в-д-. --------------------------- Молам, уште една чаша вода. 0
M-la----o---ye--e----c--s-a-v--a. M----- o------ y---- c----- v---- M-l-m- o-s-t-e y-d-a c-a-h- v-d-. --------------------------------- Molam, ooshtye yedna chasha voda.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!