Knjiga fraza

bs Na aerodromu   »   he ‫בשדה התעופה‬

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

‫35 [שלושים וחמש]‬

35 [shloshim w\'xamesh]

‫בשדה התעופה‬

[bissdeh hate'ufah]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Htio / Htjela bih rezervisati let za Atinu. ‫--י-רוצה ל-זמי----ום-ב---ה -א---ה-‬ ‫--- ר--- ל----- מ--- ב---- ל------- ‫-נ- ר-צ- ל-ז-י- מ-ו- ב-י-ה ל-ת-נ-.- ------------------------------------ ‫אני רוצה להזמין מקום בטיסה לאתונה.‬ 0
a-i rot--h--ot--h --h---in-m-qo--b---s-h l'--u--h. a-- r------------ l------- m---- b------ l-------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-h-z-i- m-q-m b-t-s-h l-a-u-a-. -------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah l'hazmin maqom batisah l'atunah.
Da li je to direktan let? ‫ה-- ז- -י------ר-?‬ ‫--- ז- ט--- י------ ‫-א- ז- ט-ס- י-י-ה-‬ -------------------- ‫האם זו טיסה ישירה?‬ 0
ha'im-zo -isa- y'shirah? h---- z- t---- y-------- h-'-m z- t-s-h y-s-i-a-? ------------------------ ha'im zo tisah y'shirah?
Molim mjesto do prozora, za nepušače. ‫אנ- --צ------ ל-- הח--ן- -א מע-ני--‬ ‫--- ר--- מ--- ל-- ה----- ל- מ------- ‫-נ- ר-צ- מ-ו- ל-ד ה-ל-ן- ל- מ-ש-י-.- ------------------------------------- ‫אני רוצה מקום ליד החלון, לא מעשנים.‬ 0
a-ni r-tseh-r---ah --qo- --a- hax-lon--lo--e-ashnim. a--- r------------ m---- l--- h------- l- m--------- a-n- r-t-e-/-o-s-h m-q-m l-a- h-x-l-n- l- m-'-s-n-m- ---------------------------------------------------- aani rotseh/rotsah maqom liad haxalon, lo me'ashnim.
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. ‫אנ--ר--ה-ל--- -- ה---נ-.‬ ‫--- ר--- ל--- א- ה------- ‫-נ- ר-צ- ל-ש- א- ה-ז-נ-.- -------------------------- ‫אני רוצה לאשר את ההזמנה.‬ 0
a--i ro--e----ts-h-l'-sh-- -t -a--z-anah. a--- r------------ l------ e- h---------- a-n- r-t-e-/-o-s-h l-a-h-r e- h-h-z-a-a-. ----------------------------------------- aani rotseh/rotsah l'asher et hahazmanah.
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. ‫א-י---צה לב-ל א- --זמ-ה-‬ ‫--- ר--- ל--- א- ה------- ‫-נ- ר-צ- ל-ט- א- ה-ז-נ-.- -------------------------- ‫אני רוצה לבטל את ההזמנה.‬ 0
a-n--rots--/r--sa- l'vatel--t----az--nah. a--- r------------ l------ e- h---------- a-n- r-t-e-/-o-s-h l-v-t-l e- h-h-z-a-a-. ----------------------------------------- aani rotseh/rotsah l'vatel et hahazmanah.
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. ‫א-- רו-- -שנות----הה-מ--.‬ ‫--- ר--- ל---- א- ה------- ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת א- ה-ז-נ-.- --------------------------- ‫אני רוצה לשנות את ההזמנה.‬ 0
aani--otseh/-ot-a--l-shan-- -- h-haz-a---. a--- r------------ l------- e- h---------- a-n- r-t-e-/-o-s-h l-s-a-o- e- h-h-z-a-a-. ------------------------------------------ aani rotseh/rotsah l'shanot et hahazmanah.
Kada polijeće sljedeći avion za Rim? ‫מ-י----את-הט--- הב-ה----מא?‬ ‫--- י---- ה---- ה--- ל------ ‫-ת- י-צ-ת ה-י-ה ה-א- ל-ו-א-‬ ----------------------------- ‫מתי יוצאת הטיסה הבאה לרומא?‬ 0
ma--y --ts-'t-h--i-ah h-b-'----'r-ma? m---- y------ h------ h------ l------ m-t-y y-t-e-t h-t-s-h h-b-'-h l-r-m-? ------------------------------------- matay yotse't hatisah haba'ah l'roma?
Jesu li slobodna još dva mjesta? ‫-ש -ו- שני --ומו---נ---ם?‬ ‫-- ע-- ש-- מ----- פ------- ‫-ש ע-ד ש-י מ-ו-ו- פ-ו-י-?- --------------------------- ‫יש עוד שני מקומות פנויים?‬ 0
ye-h ---s--ey -'--m-t pn-i-? y--- o- s---- m------ p----- y-s- o- s-n-y m-q-m-t p-u-m- ---------------------------- yesh od shney m'qomot pnuim?
Ne, imamo još samo jedno mjesto slobodno. ‫--, -ש רק--------ם פנ-י --ד.‬ ‫--- י- ר- ע-- מ--- פ--- א---- ‫-א- י- ר- ע-ד מ-ו- פ-ו- א-ד-‬ ------------------------------ ‫לא, יש רק עוד מקום פנוי אחד.‬ 0
l-- ---h --q od -a-om-p-nuy exad. l-- y--- r-- o- m---- p---- e---- l-, y-s- r-q o- m-q-m p-n-y e-a-. --------------------------------- lo, yesh raq od maqom panuy exad.
Kada slijećemo? ‫באי-- -ע- -נחת-‬ ‫----- ש-- נ----- ‫-א-ז- ש-ה נ-ח-?- ----------------- ‫באיזו שעה ננחת?‬ 0
b'eyzo sh--a- -i-xa-? b----- s----- n------ b-e-z- s-a-a- n-n-a-? --------------------- b'eyzo sha'ah ninxat?
Kada smo tamo? ‫באי-- -ע--נגיע?‬ ‫----- ש-- נ----- ‫-א-ז- ש-ה נ-י-?- ----------------- ‫באיזו שעה נגיע?‬ 0
b--y-o-sh---h --g--? b----- s----- n----- b-e-z- s-a-a- n-g-a- -------------------- b'eyzo sha'ah nagia?
Kada vozi autobus u centar grada? ‫--יז---ע- יש או-וב-----רכ- ---ר-‬ ‫----- ש-- י- א------ ל---- ה----- ‫-א-ז- ש-ה י- א-ט-ב-ס ל-ר-ז ה-י-?- ---------------------------------- ‫באיזו שעה יש אוטובוס למרכז העיר?‬ 0
b-e--o-sh---h----h -to--- l'--r--z---'ir? b----- s----- y--- o----- l------- h----- b-e-z- s-a-a- y-s- o-o-u- l-m-r-a- h-'-r- ----------------------------------------- b'eyzo sha'ah yesh otobus l'merkaz ha'ir?
Da li je to Vaš kofer? ‫ה-ם----המ----- ש--?‬ ‫--- ז- ה------ ש---- ‫-א- ז- ה-ז-ו-ה ש-ך-‬ --------------------- ‫האם זו המזוודה שלך?‬ 0
h-----z------a-i-w--a--sh-lkh--s---ak-? h---- z---- h--------- s--------------- h-'-m z-/-u h-m-z-a-a- s-e-k-a-s-e-a-h- --------------------------------------- ha'im zo/zu hamizwadah shelkha/shelakh?
Da li je to Vaša tašna? ‫-אם -ה----- ----‬ ‫--- ז- ה--- ש---- ‫-א- ז- ה-י- ש-ך-‬ ------------------ ‫האם זה התיק שלך?‬ 0
h---m-zeh-ha--- s-el---/sh----h? h---- z-- h---- s--------------- h-'-m z-h h-t-q s-e-k-a-s-e-a-h- -------------------------------- ha'im zeh hatiq shelkha/shelakh?
Da li je to Vaš prtljag? ‫-א- ז----ט-ן ---?‬ ‫--- ז- ה---- ש---- ‫-א- ז- ה-ט-ן ש-ך-‬ ------------------- ‫האם זה המטען שלך?‬ 0
h-'-- ze---ami-'-- sh--kha/----a-h? h---- z-- h------- s--------------- h-'-m z-h h-m-t-a- s-e-k-a-s-e-a-h- ----------------------------------- ha'im zeh hamit'an shelkha/shelakh?
Koliko prtljaga mogu ponijeti? ‫-מה מז--ד-- -ו---לי ל----‬ ‫--- מ------ מ--- ל- ל----- ‫-מ- מ-ו-ד-ת מ-ת- ל- ל-ח-?- --------------------------- ‫כמה מזוודות מותר לי לקחת?‬ 0
k-m-h mizw-d-t mu-ar l--la-axa-? k---- m------- m---- l- l------- k-m-h m-z-a-o- m-t-r l- l-q-x-t- -------------------------------- kamah mizwadot mutar li laqaxat?
Dvadeset kila. ‫ע-רים--י-ו.‬ ‫----- ק----- ‫-ש-י- ק-ל-.- ------------- ‫עשרים קילו.‬ 0
e--r-m-qil-. e----- q---- e-s-i- q-l-. ------------ essrim qilo.
Šta, samo dvadeset kila? ‫בא--, רק-ע-ר-ם ק----‬ ‫----- ר- ע---- ק----- ‫-א-ת- ר- ע-ר-ם ק-ל-?- ---------------------- ‫באמת, רק עשרים קילו?‬ 0
b'-m--, --- -ssri- q---? b------ r-- e----- q---- b-e-e-, r-q e-s-i- q-l-? ------------------------ b'emet, raq essrim qilo?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje mijenja mozak

Ko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom koo želi dobro da nauči jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovno vježbati. Jer vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Takođe se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je takođe jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebno potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štaviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku takođe obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Da li ste to znali?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 miliona ljudi je evropski portugalski maternji jezik. On je takođe jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. vijeku je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na evropski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 miliona ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.