Knjiga fraza

bs U taksiju   »   ru В такси

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [тридцать восемь]

38 [tridtsatʹ vosemʹ]

В такси

[V taksi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ruski Igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. В--ов---- по-а-уйс-----а---. В-------- п---------- т----- В-з-в-т-, п-ж-л-й-т-, т-к-и- ---------------------------- Вызовете, пожалуйста, такси. 0
Vyz-ve-e- pozhal----a- -a--i. V-------- p----------- t----- V-z-v-t-, p-z-a-u-s-a- t-k-i- ----------------------------- Vyzovete, pozhaluysta, taksi.
Koliko košta do željezničke stanice? Ск-ль---бу-е--с----ь--о вок-ал-? С------ б---- с----- д- в------- С-о-ь-о б-д-т с-о-т- д- в-к-а-а- -------------------------------- Сколько будет стоить до вокзала? 0
S--l----bu-et-s-oi---d---o----a? S------ b---- s----- d- v------- S-o-ʹ-o b-d-t s-o-t- d- v-k-a-a- -------------------------------- Skolʹko budet stoitʹ do vokzala?
Koliko košta do aerodroma? С--ль-- бу--т--------до -эр-порта? С------ б---- с----- д- а--------- С-о-ь-о б-д-т с-о-т- д- а-р-п-р-а- ---------------------------------- Сколько будет стоить до аэропорта? 0
S-o---o b-----s----- -o -er--o-ta? S------ b---- s----- d- a--------- S-o-ʹ-o b-d-t s-o-t- d- a-r-p-r-a- ---------------------------------- Skolʹko budet stoitʹ do aeroporta?
Pravo, molim. Пря----п-жал----а. П----- п---------- П-я-о- п-ж-л-й-т-. ------------------ Прямо, пожалуйста. 0
Prya--, --z-alu-s--. P------ p----------- P-y-m-, p-z-a-u-s-a- -------------------- Pryamo, pozhaluysta.
Ovdje desno, molim. Зд--ь на пр-во--п-жалуй--а. З---- н- п----- п---------- З-е-ь н- п-а-о- п-ж-л-й-т-. --------------------------- Здесь на право, пожалуйста. 0
Z--s- na---a--,-p-z--l-ys-a. Z---- n- p----- p----------- Z-e-ʹ n- p-a-o- p-z-a-u-s-a- ---------------------------- Zdesʹ na pravo, pozhaluysta.
Tamo na uglu lijevo, molim. Во- -- т----г----п---луй-------л--о. В-- н- т-- у---- п---------- н------ В-т н- т-м у-л-, п-ж-л-й-т-, н-л-в-. ------------------------------------ Вот на том углу, пожалуйста, налево. 0
V-t--------ug-----o---l-y--a--n--e-o. V-- n- t-- u---- p----------- n------ V-t n- t-m u-l-, p-z-a-u-s-a- n-l-v-. ------------------------------------- Vot na tom uglu, pozhaluysta, nalevo.
Meni se žuri. Я -о----ю-ь. Я т--------- Я т-р-п-ю-ь- ------------ Я тороплюсь. 0
Y- -o-op-yus-. Y- t---------- Y- t-r-p-y-s-. -------------- Ya toroplyusʹ.
Ja imam vremena. У м--я до--а-очн---р-м--и. У м--- д--------- в------- У м-н- д-с-а-о-н- в-е-е-и- -------------------------- У меня достаточно времени. 0
U---n-- ---ta-o--n--vr---n-. U m---- d---------- v------- U m-n-a d-s-a-o-h-o v-e-e-i- ---------------------------- U menya dostatochno vremeni.
Molim Vas vozite sporije. Пожал-йст-, в--ите--о-медл---ее. П---------- в----- п------------ П-ж-л-й-т-, в-д-т- п---е-л-н-е-. -------------------------------- Пожалуйста, ведите по-медленнее. 0
Po--al-y-t-,-v---te po-m--le---y-. P----------- v----- p------------- P-z-a-u-s-a- v-d-t- p---e-l-n-e-e- ---------------------------------- Pozhaluysta, vedite po-medlenneye.
Stanite ovdje, molim. Оста--ви---ь- пожа-уйс--, з----. О------------ п---------- з----- О-т-н-в-т-с-, п-ж-л-й-т-, з-е-ь- -------------------------------- Остановитесь, пожалуйста, здесь. 0
O--a-ovi----, -o-h--u-s--- zdesʹ. O------------ p----------- z----- O-t-n-v-t-s-, p-z-a-u-s-a- z-e-ʹ- --------------------------------- Ostanovitesʹ, pozhaluysta, zdesʹ.
Sačekajte momenat, molim Vas. Пож---й-т-, п--о-д-т--ч--ь-----. П---------- п-------- ч--------- П-ж-л-й-т-, п-д-ж-и-е ч-т---у-ь- -------------------------------- Пожалуйста, подождите чуть-чуть. 0
P-zhal---t-, p-do-hdit- chutʹ-ch-tʹ. P----------- p--------- c----------- P-z-a-u-s-a- p-d-z-d-t- c-u-ʹ-c-u-ʹ- ------------------------------------ Pozhaluysta, podozhdite chutʹ-chutʹ.
Odmah se vraćam. Я-ск-р----рн--ь. Я с---- в------- Я с-о-о в-р-у-ь- ---------------- Я скоро вернусь. 0
Ya--k-ro --rn---. Y- s---- v------- Y- s-o-o v-r-u-ʹ- ----------------- Ya skoro vernusʹ.
Dajte mi račun molim. Выпиши-е -не- по-алуйста- ---т. В------- м--- п---------- с---- В-п-ш-т- м-е- п-ж-л-й-т-, с-ё-. ------------------------------- Выпишите мне, пожалуйста, счёт. 0
Vy--s--te--ne, p-z-a--y-t---sc--t. V-------- m--- p----------- s----- V-p-s-i-e m-e- p-z-a-u-s-a- s-h-t- ---------------------------------- Vypishite mne, pozhaluysta, schët.
Nemam sitno. У меня-не- --л---. У м--- н-- м------ У м-н- н-т м-л-ч-. ------------------ У меня нет мелочи. 0
U--enya n-- me--c--. U m---- n-- m------- U m-n-a n-t m-l-c-i- -------------------- U menya net melochi.
U redu je, ostatak je za Vas. П-а-ил-н-,--дачу -став--- -ебе. П--------- с---- о------- с---- П-а-и-ь-о- с-а-у о-т-в-т- с-б-. ------------------------------- Правильно, сдачу оставьте себе. 0
Prav-lʹ-o, -d-c-----tav--------. P--------- s----- o------- s---- P-a-i-ʹ-o- s-a-h- o-t-v-t- s-b-. -------------------------------- Pravilʹno, sdachu ostavʹte sebe.
Odvezite me do ove adrese. От----т--м-ня--о--т-м---дрес-. О------- м--- п- э---- а------ О-в-з-т- м-н- п- э-о-у а-р-с-. ------------------------------ Отвезите меня по этому адресу. 0
Ot-ezite men-a -o ---mu -dr-s-. O------- m---- p- e---- a------ O-v-z-t- m-n-a p- e-o-u a-r-s-. ------------------------------- Otvezite menya po etomu adresu.
Odvezite me do mog hotela. Отве---е-ме-- - -оей-г-с---и--. О------- м--- к м--- г--------- О-в-з-т- м-н- к м-е- г-с-и-и-е- ------------------------------- Отвезите меня к моей гостинице. 0
Ot--z-te --ny--- -oy---g-stinits-. O------- m---- k m---- g---------- O-v-z-t- m-n-a k m-y-y g-s-i-i-s-. ---------------------------------- Otvezite menya k moyey gostinitse.
Odvezite me do plaže. От-е---- ------а---я-. О------- м--- н- п---- О-в-з-т- м-н- н- п-я-. ---------------------- Отвезите меня на пляж. 0
Ot---------nya ----l----. O------- m---- n- p------ O-v-z-t- m-n-a n- p-y-z-. ------------------------- Otvezite menya na plyazh.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezički geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat vijekovima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije tačno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite naučne teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre žele integrirati. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje zavisi od njihove volje za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Takođe je lakše učiti slične jezike. Ko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Da li ste to znali?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi. U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?