Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   he ‫חיפוש הדרך‬

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

‫40 [ארבעים]‬

40 [arba\'im]

‫חיפוש הדרך‬

[xipuss haderekh]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Izvinite! ‫-ליחה!‬ ‫------- ‫-ל-ח-!- -------- ‫סליחה!‬ 0
sli---! s------ s-i-a-! ------- slixah!
Možete li mi pomoći? ‫---- /-- ל-ז-ר לי?‬ ‫---- / י ל---- ל--- ‫-ו-ל / י ל-ז-ר ל-?- -------------------- ‫תוכל / י לעזור לי?‬ 0
t-k-al----hli-l--a-o--l-? t------------ l------ l-- t-k-a-/-u-h-i l-'-z-r l-? ------------------------- tukhal/tukhli la'azor li?
Gdje ovdje ima dobar restoran? ‫ה--ן-יש מ-עדה-טובה-‬ ‫---- י- מ---- ט----- ‫-י-ן י- מ-ע-ה ט-ב-?- --------------------- ‫היכן יש מסעדה טובה?‬ 0
h-yk-a- -es- --s-a-a- -o-ah? h------ y--- m------- t----- h-y-h-n y-s- m-s-a-a- t-v-h- ---------------------------- heykhan yesh mis'adah tovah?
Idite lijevo iza ugla. ‫ל- / ---מ-לה---ב- ל---ה.‬ ‫-- / י ש---- מ--- ל------ ‫-ך / י ש-א-ה מ-ב- ל-י-ה-‬ -------------------------- ‫לך / י שמאלה מעבר לפינה.‬ 0
lek----------a--me'---r lapi-ah. l----- s------- m------ l------- l-k-/- s-m-'-a- m-'-v-r l-p-n-h- -------------------------------- lekh/y ssmo'lah me'ever lapinah.
Zatim idite pravo jedan dio puta. ‫-מ------כ- א- עוד-קצ- י---‬ ‫----- / כ- א- ע-- ק-- י---- ‫-מ-י- / כ- א- ע-ד ק-ת י-ר-‬ ---------------------------- ‫תמשיך / כי אז עוד קצת ישר.‬ 0
t-------/--m-hi-h- -- -d-qt--t-y--ha-. t----------------- a- o- q---- y------ t-m-h-k-/-a-s-i-h- a- o- q-s-t y-s-a-. -------------------------------------- tamshikh/tamshikhi az od qtsat yeshar.
Zatim idite stotinu metara udesno. ‫--ש---ו------מ-ר ימ----‬ ‫---- ע-- מ-- מ-- י------ ‫-מ-ם ע-ד מ-ה מ-ר י-י-ה-‬ ------------------------- ‫ומשם עוד מאה מטר ימינה.‬ 0
umisham o--me----me--- -e---a-. u------ o- m---- m---- y------- u-i-h-m o- m-'-h m-t-r y-m-n-h- ------------------------------- umisham od me'ah meter yeminah.
Možete također uzeti autobus. ‫--כ--/ י גם--נס-- --ו-ובוס.‬ ‫---- / י ג- ל---- ב--------- ‫-ו-ל / י ג- ל-ס-ע ב-ו-ו-ו-.- ----------------------------- ‫תוכל / י גם לנסוע באוטובוס.‬ 0
t--hal/--k-li--am-lin-o-a b'oto--s. t------------ g-- l------ b-------- t-k-a-/-u-h-i g-m l-n-o-a b-o-o-u-. ----------------------------------- tukhal/tukhli gam linso'a b'otobus.
Možete također uzeti tramvaj. ‫תוכ- / ---ם ל--ו--בר--ת -חשמ-ית.‬ ‫---- / י ג- ל---- ב---- ה-------- ‫-ו-ל / י ג- ל-ס-ע ב-כ-ת ה-ש-ל-ת-‬ ---------------------------------- ‫תוכל / י גם לנסוע ברכבת החשמלית.‬ 0
tuk-al---kh-i-g---l-ns--- b---ke--- hax-shma--t. t------------ g-- l------ b-------- h----------- t-k-a-/-u-h-i g-m l-n-o-a b-r-k-v-t h-x-s-m-l-t- ------------------------------------------------ tukhal/tukhli gam linso'a barakevet haxashmalit.
Možete također jednostavno voziti za mnom. ‫ת--ל - - פ-------וב -ח---‬ ‫---- / י פ--- ל---- א----- ‫-ו-ל / י פ-ו- ל-ק-ב א-ר-.- --------------------------- ‫תוכל / י פשוט לעקוב אחרי.‬ 0
t-khal/---h-i--as-----a-aq-- ----a-. t------------ p----- l------ a------ t-k-a-/-u-h-i p-s-u- l-'-q-v a-a-a-. ------------------------------------ tukhal/tukhli pashut la'aqov axaray.
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? ‫כ-צד נ--- ----ע--א-טד-ו----ד--ג--‬ ‫---- נ--- ל---- ל------- ה-------- ‫-י-ד נ-ת- ל-ג-ע ל-צ-ד-ו- ה-ד-ר-ל-‬ ----------------------------------- ‫כיצד ניתן להגיע לאצטדיון הכדורגל?‬ 0
ke---ad-n---n -'-agi-- -----tad----ha--du--gel? k------ n---- l------- l---------- h----------- k-y-s-d n-t-n l-h-g-'- l-i-s-a-i-n h-k-d-r-g-l- ----------------------------------------------- keytsad nitan l'hagi'a l'itstadion hakaduregel?
Pređite most! ‫ת--ה / -י א--ה-שר.‬ ‫---- / צ- א- ה----- ‫-ח-ה / צ- א- ה-ש-.- -------------------- ‫תחצה / צי את הגשר.‬ 0
t-xt----t-x-si -t -agesher. t------------- e- h-------- t-x-s-h-t-x-s- e- h-g-s-e-. --------------------------- taxtseh/taxtsi et hagesher.
Vozite kroz tunel! ‫---/ י ד-- ה---רה.‬ ‫-- / י ד-- ה------- ‫-ע / י ד-ך ה-נ-ר-.- -------------------- ‫סע / י דרך המנהרה.‬ 0
s-/s---de---- h-min-ara-. s----- d----- h---------- s-/-'- d-r-k- h-m-n-a-a-. ------------------------- sa/s'i derekh haminharah.
Vozite do trećeg semafora. ‫-ע /-- עד לרמזו----ל----‬ ‫-- / י ע- ל----- ה------- ‫-ע / י ע- ל-מ-ו- ה-ל-ש-.- -------------------------- ‫סע / י עד לרמזור השלישי.‬ 0
sa/--- -- lar-m----has--i-h-. s----- a- l------- h--------- s-/-'- a- l-r-m-o- h-s-l-s-i- ----------------------------- sa/s'i ad laramzor hashlishi.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. ‫פנה-- פ-- -- -ר--ב-ה----ן--מי--.‬ ‫--- / פ-- א- ב---- ה----- י------ ‫-נ- / פ-י א- ב-ח-ב ה-א-ו- י-י-ה-‬ ---------------------------------- ‫פנה / פני אז ברחוב הראשון ימינה.‬ 0
p-eh---i-a--b--e-o- h-ri-s-on ----n--. p------- a- b------ h-------- y------- p-e-/-n- a- b-r-x-v h-r-'-h-n y-m-n-h- -------------------------------------- pneh/pni az barexov hari'shon y'minah.
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. ‫---/ י אח---ך -ש- מ-ב- ל-ו-- הב-.‬ ‫-- / י א-- כ- י-- מ--- ל---- ה---- ‫-ע / י א-ר כ- י-ר מ-ב- ל-ו-ת ה-א-‬ ----------------------------------- ‫סע / י אחר כך ישר מעבר לצומת הבא.‬ 0
s-/s-- -x-r---k--y--ha- m--ever --t---et hab-. s----- a--- k--- y----- m------ l------- h---- s-/-'- a-a- k-k- y-s-a- m-'-v-r l-t-o-e- h-b-. ---------------------------------------------- sa/s'i axar kakh yeshar me'ever latsomet haba.
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? ‫---ח---כ-צד---תן להג-ע----ה-התעופה?‬ ‫------ כ--- נ--- ל---- ל--- ה------- ‫-ל-ח-, כ-צ- נ-ת- ל-ג-ע ל-ד- ה-ע-פ-?- ------------------------------------- ‫סליחה, כיצד ניתן להגיע לשדה התעופה?‬ 0
s--x--, k--t--d n---- -'-agia--i--deh --t-'----? s------ k------ n---- l------ l------ h--------- s-i-a-, k-y-s-d n-t-n l-h-g-a l-s-d-h h-t-'-f-h- ------------------------------------------------ slixah, keytsad nitan l'hagia lissdeh hate'ufah?
Najbolje je da uzmete metro. ‫ה---ט-ב-ל---ע--רכב----חת--.‬ ‫--- ט-- ל---- ב---- ה------- ‫-כ- ט-ב ל-ס-ע ב-כ-ת ה-ח-י-.- ----------------------------- ‫הכי טוב לנסוע ברכבת התחתית.‬ 0
h---i---v-li-so'a-bar-kevet-hat---i-. h---- t-- l------ b-------- h-------- h-k-i t-v l-n-o-a b-r-k-v-t h-t-x-i-. ------------------------------------- hakhi tov linso'a barakevet hataxtit.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. ‫-- - - פש-ט -- -ת-נה -אח-----‬ ‫-- / י פ--- ע- ל---- ה-------- ‫-ע / י פ-ו- ע- ל-ח-ה ה-ח-ו-ה-‬ ------------------------------- ‫סע / י פשוט עד לתחנה האחרונה.‬ 0
sa/-'- pas--t----l-ta----h -a-----o-ah. s----- p----- a- l-------- h----------- s-/-'- p-s-u- a- l-t-x-n-h h-'-x-r-n-h- --------------------------------------- sa/s'i pashut ad lataxanah ha'axaronah.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!