Knjiga fraza

bs U diskoteci   »   he ‫בדיסקוטק‬

46 [četrdeset i šest]

U diskoteci

U diskoteci

‫46 [ארבעים ושש]‬

46 [arba\'im w\'shesh]

‫בדיסקוטק‬

[badisqoteq]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Da li je mjesto slobodno? ‫הא---מק----זה--נוי-‬ ‫--- ה---- ה-- פ----- ‫-א- ה-ק-ם ה-ה פ-ו-?- --------------------- ‫האם המקום הזה פנוי?‬ 0
h-'-m-h----om-h--eh -----? h---- h------ h---- p----- h-'-m h-m-q-m h-z-h p-n-y- -------------------------- ha'im hamaqom hazeh panuy?
Mogu li sjesti do Vas? ‫א-ש--לשב- ל---?‬ ‫---- ל--- ל----- ‫-פ-ר ל-ב- ל-ד-?- ----------------- ‫אפשר לשבת לידך?‬ 0
ef--a- lash--et-liad----/ley----h? e----- l------- l----------------- e-s-a- l-s-e-e- l-a-k-a-/-e-a-e-h- ---------------------------------- efshar lashevet liadkhah/leyadekh?
Rado. ‫ב---ה-‬ ‫------- ‫-ב-ש-.- -------- ‫בבקשה.‬ 0
b'-a-a----. b---------- b-v-q-s-a-. ----------- b'vaqashah.
Kako Vam se sviđa muzika? ‫-----ו-את--ן ב----ך המ-ס--ה-‬ ‫--- מ---- ח- ב----- ה-------- ‫-י- מ-צ-ת ח- ב-י-י- ה-ו-י-ה-‬ ------------------------------ ‫איך מוצאת חן בעיניך המוסיקה?‬ 0
e--h mo-s-'--------e---y----------qa-? e--- m------ x-- b--------- h--------- e-k- m-t-e-t x-n b-e-n-y-h- h-m-s-q-h- -------------------------------------- eykh motse't xen b'eyneykha hamusiqah?
Malo je preglasna. ‫--ת ר--ש--מדי.‬ ‫--- ר---- מ---- ‫-צ- ר-ע-ת מ-י-‬ ---------------- ‫קצת רועשת מדי.‬ 0
qt-a--ro---he- mid--. q---- r------- m----- q-s-t r-'-s-e- m-d-y- --------------------- qtsat ro'eshet miday.
Ali bend svira sasvim dobro. ‫--------ה -נג-ת ד- -וב.‬ ‫--- ה---- מ---- ד- ט---- ‫-ב- ה-ה-ה מ-ג-ת ד- ט-ב-‬ ------------------------- ‫אבל הלהקה מנגנת די טוב.‬ 0
a--l h---ha--h me--ge-e- d-- -o-. a--- h-------- m-------- d-- t--- a-a- h-l-h-q-h m-n-g-n-t d-y t-v- --------------------------------- aval halehaqah menagenet dey tov.
Jeste li često ovdje? ‫א--/ ה -גיע /-- -כא- ל-יתי- ק---ו-?‬ ‫-- / ה מ--- / ה ל--- ל----- ק------- ‫-ת / ה מ-י- / ה ל-א- ל-י-י- ק-ו-ו-?- ------------------------------------- ‫את / ה מגיע / ה לכאן לעיתים קרובות?‬ 0
a-----t-me-i----e--'---l'-a-n--'-tim -ro---? a------ m------------- l----- l----- q------ a-a-/-t m-g-'-/-e-i-a- l-k-'- l-i-i- q-o-o-? -------------------------------------------- atah/at megi'a/megi'ah l'ka'n l'itim qrovot?
Ne, ovo je prvi put. ‫ל-- זאת--פעם ----ו-ה.‬ ‫--- ז-- ה--- ה-------- ‫-א- ז-ת ה-ע- ה-א-ו-ה-‬ ----------------------- ‫לא, זאת הפעם הראשונה.‬ 0
lo,--o-t--ap-'a- -ari'--onah. l-- z--- h------ h----------- l-, z-'- h-p-'-m h-r-'-h-n-h- ----------------------------- lo, zo't hapa'am hari'shonah.
Ja još nikada nisam bio / bila ovdje. ‫-- ה-י-- --ן אף-פע--‬ ‫-- ה---- כ-- א- פ---- ‫-א ה-י-י כ-ן א- פ-ם-‬ ---------------------- ‫לא הייתי כאן אף פעם.‬ 0
lo-ha-ti ka'n a----'am. l- h---- k--- a- p----- l- h-i-i k-'- a- p-'-m- ----------------------- lo haiti ka'n af pa'am.
Plešete li? ‫את - ה--ו-ד ---?‬ ‫-- / ה ר--- / ת-- ‫-ת / ה ר-ק- / ת-‬ ------------------ ‫את / ה רוקד / ת?‬ 0
a--h/at-ru--d/-uq--et? a------ r------------- a-a-/-t r-q-d-r-q-d-t- ---------------------- atah/at ruqed/ruqedet?
Možda kasnije. ‫--לי---וח- -ו--.‬ ‫---- מ---- י----- ‫-ו-י מ-ו-ר י-ת-.- ------------------ ‫אולי מאוחר יותר.‬ 0
ula- ----xa--y-t-r. u--- m------ y----- u-a- m-'-x-r y-t-r- ------------------- ulay me'uxar yoter.
Ja ne znam tako dobro plesati. ‫א-י--א-יודע---ת----ו- ----ך -ו-.‬ ‫--- ל- י--- / ת ל---- כ- כ- ט---- ‫-נ- ל- י-ד- / ת ל-ק-ד כ- כ- ט-ב-‬ ---------------------------------- ‫אני לא יודע / ת לרקוד כל כך טוב.‬ 0
a-- l- ----/yoda'a----r------l ----- -ov. a-- l- y----------- l----- k-- k---- t--- a-i l- y-d-/-o-a-a- l-r-o- k-l k-a-h t-v- ----------------------------------------- ani lo yode/yoda'at lirqod kol khakh tov.
To je vrlo jednostavno. ‫-----ו--מ-וד-‬ ‫-- פ--- מ----- ‫-ה פ-ו- מ-ו-.- --------------- ‫זה פשוט מאוד.‬ 0
zeh -a--ut--'od. z-- p----- m---- z-h p-s-u- m-o-. ---------------- zeh pashut m'od.
Ja ću Vam pokazati. ‫אני--ר-ה --.‬ ‫--- א--- ל--- ‫-נ- א-א- ל-.- -------------- ‫אני אראה לך.‬ 0
a-i-a-'-- -------akh. a-- a---- l---------- a-i a-'-h l-k-a-l-k-. --------------------- ani ar'eh lekha/lakh.
Ne, radije drugi put. ‫--- -ו-- בפ---א----‬ ‫--- א--- ב--- א----- ‫-א- א-ל- ב-ע- א-ר-.- --------------------- ‫לא, אולי בפעם אחרת.‬ 0
l----lay--a-a-----x-r--. l-- u--- b------ a------ l-, u-a- b-f-'-m a-e-e-. ------------------------ lo, ulay bafa'am axeret.
Čekate li nekoga? ‫א--/-- --כ--למ---- /---ש--?‬ ‫-- / ה מ--- ל----- / מ------ ‫-ת / ה מ-כ- ל-י-ה- / מ-ש-י-‬ ----------------------------- ‫את / ה מחכה למישהו / מישהי?‬ 0
a--h-at-m-xa-a- l----h--i-l--i--eh-? a------ m------ l------------------- a-a-/-t m-x-k-h l-m-s-e-i-l-m-s-e-u- ------------------------------------ atah/at mexakah l'mishehi/l'mishehu?
Da, mog prijatelja. ‫כן, ל-ב----י.‬ ‫--- ל--- ש---- ‫-ן- ל-ב- ש-י-‬ --------------- ‫כן, לחבר שלי.‬ 0
k-n--l-x---- -he--. k--- l------ s----- k-n- l-x-v-r s-e-i- ------------------- ken, laxaver sheli.
Eno ga tamo iza dolazi! ‫--- -ו--מגי-!‬ ‫--- ה-- מ----- ‫-נ- ה-א מ-י-!- --------------- ‫הנה הוא מגיע!‬ 0
hi-----u megi'-! h---- h- m------ h-n-h h- m-g-'-! ---------------- hineh hu megi'a!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Geni utječu na jezik

Naše porijeklo određuje jezik koji govorimo. Međutim i naši geni su odgovorni za naš jezik. Do tog rezultata su došli škotski istraživači. Istraživali su po čemu se engleski jezik razlikuje od kineskog. Pritom su otkrili da geni takođe igraju ulogu. Jer geni utječu na razvitak našeg mozga. To znači da oblikuju strukturu mozga. Time se takođe potvrđuje naša sposobnost učenja jezika. Pritom su presudne varijante dvaju gena. Ako je određena varijanta oskudna, razvijaju se tonalni jezici. Dakle, tonalne jezike govore narodi koji ne posjeduju tu genetsku varijantu. Kod tonalnih jezika značenje riječi određuje visina tona. Kineski jezik je, na primjer, tonalni jezik. Kod dominantne genetske varijante razvijaju se drugi jezici. Engleski nije tonalni jezik. Varijante tog gena nisu ravnomjerno raspoređene. To znači da se na svijetu pojavljuju s različitom učestalošću. Međutim, jezici preživljavaju jedino ako se dalje prenose. Stoga djeca moraju imati sposobnosti za imitiranje jezika svojih roditelja. Moraju, dakle, moći da dobro usvoje jezik. Samo tada se jezik može prenositi s generacije na generaciju. Starija genetska varijanta pogoduje tonalnim jezicima. Prije je vjerovatno postojalo više tonalnihh jezika nego danas. Međutim, genetsku komponentu opet ne valja precjenjivati. Ona samo može doprinijeti boljem razumijevanju razvitka jezika. Ne postoji gen ni za engleski ni za kineski jezik. Svako može naučiti bilo koji jezik. Za to nisu potrebni geni već znatiželja i disciplina!
Da li ste to znali?
Tajlandski (ili tajski) spada u porodicu tai-kadai jezika. To je maternji jezik oko 20 miliona ljudi. Za razliku od većine zapadnih jezika tajski je tonski jezik. Kod tonskih jezika izgovor slogova odlučuje o njihovom značenju. Većina riječi u tajskom se sastoji iz jednog sloga. U zavisnosti od toga kojom tonskom visinom se ona govori, riječ dobija drugo značenje. Tajski razlikuje ukupno pet različitih visina tonova. Tajlandsko društvo je vijekovima bilo strogo hijerarhijski uređeno. Zato tajski i danas poznaje najmanje pet različitih nivoa. Oni se kreću od jednostavnog razgovornog jezika do vrlo uljudnog jezičkog oblika. Osim toga tajski se dijeli na puno lokalnih dijalekata. Sistem znakova ovog jezika je mješavina abecede i slogovnog pisma. Gramatika nije kompleksna. Pošto je tajski izolirajući jezik, nema deklinacija ili konjugacija. Naučite tajski, jer je to zaista fascinantan jezik!