Knjiga fraza

bs Obavljanje potrepština   »   bg Покупки

51 [pedeset i jedan]

Obavljanje potrepština

Obavljanje potrepština

51 [петдесет и едно]

51 [petdeset i yedno]

Покупки

[Pokupki]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Hoću u biblioteku. Ис-а- да---и-----б---и-т-ка--. И---- д- о---- в б------------ И-к-м д- о-и-а в б-б-и-т-к-т-. ------------------------------ Искам да отида в библиотеката. 0
I---m ---ot-d- ----bl---e--ta. I---- d- o---- v b------------ I-k-m d- o-i-a v b-b-i-t-k-t-. ------------------------------ Iskam da otida v bibliotekata.
Hoću u knjižaru. Ис--м да ----- в ----а-ницата. И---- д- о---- в к------------ И-к-м д- о-и-а в к-и-а-н-ц-т-. ------------------------------ Искам да отида в книжарницата. 0
Is-------o-i---- kn---ar-it-ata. I---- d- o---- v k-------------- I-k-m d- o-i-a v k-i-h-r-i-s-t-. -------------------------------- Iskam da otida v knizharnitsata.
Hoću do kioska. И-к-- -- о-ид---о в-с-н--а-с--я-пав--ион. И---- д- о---- д- в------------ п-------- И-к-м д- о-и-а д- в-с-н-к-р-к-я п-в-л-о-. ----------------------------------------- Искам да отида до вестникарския павилион. 0
Iskam ---o---a-d--v-stnik--sk-y----vi--on. I---- d- o---- d- v------------- p-------- I-k-m d- o-i-a d- v-s-n-k-r-k-y- p-v-l-o-. ------------------------------------------ Iskam da otida do vestnikarskiya pavilion.
Ja hoću da iznajmim knjigu. Ис--------а--а-е--а-к-ига. И---- д- з---- е--- к----- И-к-м д- з-е-а е-н- к-и-а- -------------------------- Искам да заема една книга. 0
Iskam--- z-em- y--na-knig-. I---- d- z---- y---- k----- I-k-m d- z-e-a y-d-a k-i-a- --------------------------- Iskam da zaema yedna kniga.
Ja hoću da kupim knjigu. И---- -а-купя-ед-а кни--. И---- д- к--- е--- к----- И-к-м д- к-п- е-н- к-и-а- ------------------------- Искам да купя една книга. 0
I---m-da k--y- ye--- k-i-a. I---- d- k---- y---- k----- I-k-m d- k-p-a y-d-a k-i-a- --------------------------- Iskam da kupya yedna kniga.
Ja hoću da kupim novine. Ис-ам-да-куп--е-----е--н--. И---- д- к--- е--- в------- И-к-м д- к-п- е-и- в-с-н-к- --------------------------- Искам да купя един вестник. 0
Isk-- da -u-y- y-din ve-tnik. I---- d- k---- y---- v------- I-k-m d- k-p-a y-d-n v-s-n-k- ----------------------------- Iskam da kupya yedin vestnik.
Ja hoću u biblioteku da iznajmim knjigu. Ис-а--да--т-да - биб---те---а, за--а---е-а--д-----ига. И---- д- о---- в б------------ з- д- з---- е--- к----- И-к-м д- о-и-а в б-б-и-т-к-т-, з- д- з-е-а е-н- к-и-а- ------------------------------------------------------ Искам да отида в библиотеката, за да заема една книга. 0
Iskam-d- ---da-v-----iotekata, -- d- z-em- yed-a----ga. I---- d- o---- v b------------ z- d- z---- y---- k----- I-k-m d- o-i-a v b-b-i-t-k-t-, z- d- z-e-a y-d-a k-i-a- ------------------------------------------------------- Iskam da otida v bibliotekata, za da zaema yedna kniga.
Ja hoću u knjižaru da kupim knjigu. И--а--д--о-и------ниж---и---а, -а -- -у-я----а-кн--а. И---- д- о---- в к------------ з- д- к--- е--- к----- И-к-м д- о-и-а в к-и-а-н-ц-т-, з- д- к-п- е-н- к-и-а- ----------------------------------------------------- Искам да отида в книжарницата, за да купя една книга. 0
Isk-m -- otid--v--n-z-a-ni----a,-z--d--ku-y- yedn--k-i-a. I---- d- o---- v k-------------- z- d- k---- y---- k----- I-k-m d- o-i-a v k-i-h-r-i-s-t-, z- d- k-p-a y-d-a k-i-a- --------------------------------------------------------- Iskam da otida v knizharnitsata, za da kupya yedna kniga.
Ja hoću do kioska da kupim novine. Иск-- д- о-и-а ---па-ил--н-,-за--а----я-еди- -е--н-к. И---- д- о---- д- п--------- з- д- к--- е--- в------- И-к-м д- о-и-а д- п-в-л-о-а- з- д- к-п- е-и- в-с-н-к- ----------------------------------------------------- Искам да отида до павилиона, за да купя един вестник. 0
Iskam--a -tida------v-li--a- z- da-k---a-ye-in ves--i-. I---- d- o---- d- p--------- z- d- k---- y---- v------- I-k-m d- o-i-a d- p-v-l-o-a- z- d- k-p-a y-d-n v-s-n-k- ------------------------------------------------------- Iskam da otida do paviliona, za da kupya yedin vestnik.
Ja hoću do optičara. Ис--- да-о-ид----о-т--ния -аг----. И---- д- о---- в о------- м------- И-к-м д- о-и-а в о-т-ч-и- м-г-з-н- ---------------------------------- Искам да отида в оптичния магазин. 0
Is--- d--ot-da v--pt-ch-i-- mag----. I---- d- o---- v o--------- m------- I-k-m d- o-i-a v o-t-c-n-y- m-g-z-n- ------------------------------------ Iskam da otida v optichniya magazin.
Ja hoću do supermarketa. Ис-а--да-о-и-а --с--ер---кет-. И---- д- о---- в с------------ И-к-м д- о-и-а в с-п-р-а-к-т-. ------------------------------ Искам да отида в супермаркета. 0
Is-a- da-o--da --sup-r--rke-a. I---- d- o---- v s------------ I-k-m d- o-i-a v s-p-r-a-k-t-. ------------------------------ Iskam da otida v supermarketa.
Ja hoću do pekara. Ис--м -- о-ид- д- хл-барн--а-а. И---- д- о---- д- х------------ И-к-м д- о-и-а д- х-е-а-н-ц-т-. ------------------------------- Искам да отида до хлебарницата. 0
Iska---- o-ida d- --le-a-ni--a--. I---- d- o---- d- k-------------- I-k-m d- o-i-a d- k-l-b-r-i-s-t-. --------------------------------- Iskam da otida do khlebarnitsata.
Ja hoću da kupim naočale. И-ка- -а-купя --и--. И---- д- к--- о----- И-к-м д- к-п- о-и-а- -------------------- Искам да купя очила. 0
I-k-m da--------c-i--. I---- d- k---- o------ I-k-m d- k-p-a o-h-l-. ---------------------- Iskam da kupya ochila.
Ja hoću da kupim voće i povrće. И-к-м-да-к-пя пло---е ----л--чуц-. И---- д- к--- п------ и з--------- И-к-м д- к-п- п-о-о-е и з-л-н-у-и- ---------------------------------- Искам да купя плодове и зеленчуци. 0
Iska- da---p-a-pl--ov--- ze-en--uts-. I---- d- k---- p------ i z----------- I-k-m d- k-p-a p-o-o-e i z-l-n-h-t-i- ------------------------------------- Iskam da kupya plodove i zelenchutsi.
Ja hoću da kupim zemičke i hljeb. И------а -упя -----ет- --х---. И---- д- к--- х------- и х---- И-к-м д- к-п- х-е-ч-т- и х-я-. ------------------------------ Искам да купя хлебчета и хляб. 0
I-k----a kupya k---b-he-a-i k-----. I---- d- k---- k--------- i k------ I-k-m d- k-p-a k-l-b-h-t- i k-l-a-. ----------------------------------- Iskam da kupya khlebcheta i khlyab.
Ja hoću do optičara da kupim naočale. Искам да о---а-в опти-----маг-з-н,--- д- ку-- о--л-. И---- д- о---- в о------- м------- з- д- к--- о----- И-к-м д- о-и-а в о-т-ч-и- м-г-з-н- з- д- к-п- о-и-а- ---------------------------------------------------- Искам да отида в оптичния магазин, за да купя очила. 0
Is-a---a-o--d--- ---i---iy---agazin- -- da -u----oc-il-. I---- d- o---- v o--------- m------- z- d- k---- o------ I-k-m d- o-i-a v o-t-c-n-y- m-g-z-n- z- d- k-p-a o-h-l-. -------------------------------------------------------- Iskam da otida v optichniya magazin, za da kupya ochila.
Ja hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. И------а от--а----уп-р--рке--,--а -- к--я--лодове---------у-и. И---- д- о---- в с------------ з- д- к--- п------ и з--------- И-к-м д- о-и-а в с-п-р-а-к-т-, з- д- к-п- п-о-о-е и з-л-н-у-и- -------------------------------------------------------------- Искам да отида в супермаркета, за да купя плодове и зеленчуци. 0
Is-a- d--ot-d--- -u-----rk-ta,-za--- kupya p-o--v--- z-le---ut--. I---- d- o---- v s------------ z- d- k---- p------ i z----------- I-k-m d- o-i-a v s-p-r-a-k-t-, z- d- k-p-a p-o-o-e i z-l-n-h-t-i- ----------------------------------------------------------------- Iskam da otida v supermarketa, za da kupya plodove i zelenchutsi.
Ja hoću do pekara da kupim zemičke i hljeb. Иск-- -а-о-ид- до-х--барни----, ----- к-п---л-бче-- и--ля-. И---- д- о---- д- х------------ з- д- к--- х------- и х---- И-к-м д- о-и-а д- х-е-а-н-ц-т-, з- д- к-п- х-е-ч-т- и х-я-. ----------------------------------------------------------- Искам да отида до хлебарницата, за да купя хлебчета и хляб. 0
Is-a---a ot--a -- k-l---r-i--at-, ---da-kupya-k-lebchet--i--hly--. I---- d- o---- d- k-------------- z- d- k---- k--------- i k------ I-k-m d- o-i-a d- k-l-b-r-i-s-t-, z- d- k-p-a k-l-b-h-t- i k-l-a-. ------------------------------------------------------------------ Iskam da otida do khlebarnitsata, za da kupya khlebcheta i khlyab.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Manjinski jezici u Evropi

U Evropi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoevropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih grupa. U Evropi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Evropskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, na primjer, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim evropskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim grupama. Te grup ne mogu sebi priuštiti izgradnju vlastitih škola. Takođe im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Evropska unija želi zaštiti manjinske jezike. Jer je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih grupa. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji evropski jezik...
Da li ste to znali?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je maternji jezik oko 60 miliona ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. vijeka u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika nazavisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!