Knjiga fraza

bs U robnoj kući   »   fi Tavaratalossa

52 [pedeset i dva]

U robnoj kući

U robnoj kući

52 [viisikymmentäkaksi]

Tavaratalossa

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski finski Igra Više
Hoćemo li ići u jednu robnu kuću? Me-nä------av--a-a-oon? M-------- t------------ M-n-ä-n-ö t-v-r-t-l-o-? ----------------------- Mennäänkö tavarataloon? 0
Ja moram obaviti kupovinu. Mi-un----tyy-t-hd--os-o----. M---- t----- t---- o-------- M-n-n t-y-y- t-h-ä o-t-k-i-. ---------------------------- Minun täytyy tehdä ostoksia. 0
Hoću puno toga da kupim. Ha---n---t-----ljo-. H----- o---- p------ H-l-a- o-t-a p-l-o-. -------------------- Haluan ostaa paljon. 0
Gdje su uredski artikli? Miss- --a- toi---t----vi--e--? M---- o--- t------------------ M-s-ä o-a- t-i-i-t-t-r-i-k-e-? ------------------------------ Missä ovat toimistotarvikkeet? 0
Trebam koverte i papir za pisma. T-r--ts-- k----kuo------ --r--pa---ia. T-------- k---------- j- k------------ T-r-i-s-n k-r-e-u-r-a j- k-r-e-a-e-i-. -------------------------------------- Tarvitsen kirjekuoria ja kirjepaperia. 0
Trebam hemijske olovke i flomastere. T--vitsen-k-ula--r-ik-n-ä -a --sse--. T-------- k-------------- j- t------- T-r-i-s-n k-u-a-ä-k-k-n-ä j- t-s-e-a- ------------------------------------- Tarvitsen kuulakärkikyniä ja tusseja. 0
Gdje je namještaj? Mi--ä huoneka----o---? M---- h--------- o---- M-s-ä h-o-e-a-u- o-a-? ---------------------- Missä huonekalut ovat? 0
Trebam ormar i komodu. T--v-tse- ka-p---ja---at-kost--. T-------- k----- j- l----------- T-r-i-s-n k-a-i- j- l-a-i-o-t-n- -------------------------------- Tarvitsen kaapin ja laatikoston. 0
Trebam jedan pisaći sto i regal. Ta---tse--ki--oitu-pöydän ja --l---. T-------- k-------------- j- h------ T-r-i-s-n k-r-o-t-s-ö-d-n j- h-l-y-. ------------------------------------ Tarvitsen kirjoituspöydän ja hyllyn. 0
Gdje su igračke? Mi----l-l-t-ova-? M---- l---- o---- M-s-ä l-l-t o-a-? ----------------- Missä lelut ovat? 0
Trebam jednu lutku i medvjedića. T--v-t-en-n-k-n--- --l-e-. T-------- n---- j- n------ T-r-i-s-n n-k-n j- n-l-e-. -------------------------- Tarvitsen nuken ja nallen. 0
Trebam fudbalsku loptu i šah. T--v-t-en--a--apa---n--a -a-k-pel--. T-------- j---------- j- š---------- T-r-i-s-n j-l-a-a-l-n j- š-k-i-e-i-. ------------------------------------ Tarvitsen jalkapallon ja šakkipelin. 0
Gdje je alat? M-s-- t--ka--t-o--t? M---- t------- o---- M-s-ä t-ö-a-u- o-a-? -------------------- Missä työkalut ovat? 0
Trebam čekić i kliješta. T--v----- va-a----j--pihdi-. T-------- v------ j- p------ T-r-i-s-n v-s-r-n j- p-h-i-. ---------------------------- Tarvitsen vasaran ja pihdit. 0
Trebam bušilicu i odvijač. T-r-it-e- --ran--a r---im---s-l-n. T-------- p---- j- r-------------- T-r-i-s-n p-r-n j- r-u-i-e-s-e-i-. ---------------------------------- Tarvitsen poran ja ruuvimeisselin. 0
Gdje je nakit? M-ss--k---t---a-? M---- k---- o---- M-s-ä k-r-t o-a-? ----------------- Missä korut ovat? 0
Trebam ogrlicu i narukvicu. Tar--tse- ------e-j-n j------e-oru-. T-------- k---------- j- r---------- T-r-i-s-n k-u-a-e-j-n j- r-n-e-o-u-. ------------------------------------ Tarvitsen kaulaketjun ja rannekorun. 0
Trebam prsten i naušnice. T-r-it-en--orm-kse--j- ---v--or--. T-------- s-------- j- k---------- T-r-i-s-n s-r-u-s-n j- k-r-a-o-u-. ---------------------------------- Tarvitsen sormuksen ja korvakorut. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Žene su nadarenije za jezike od muškaraca!

Žene su jednako inteligentne kao muškarci. U prosjeku i jedni i drugi imaju isti koeficijent inteligencije. Međutim, sposobnosti spolova se razlikuju. Muškarci, na primjer, bolje trodimenzionalno razmišljaju. Takođe bolje rješavaju matematičke zadatke. Žene, s druge strane, imaju bolje pamćenje. Pa bolje usvajaju jezike. Žene prave manje grešaka u pravopisu i gramatici. Takođe imaju veći vokabular i čitaju tečnije. Stoga u jezičkim testovima većinom postižu bolje rezultate. Razlog isticanja žena u jezicima leži u mozgu. Muški i ženski mozak su drugačije organizirani. Za jezike je odgovorna lijeva polovina mozga. To područje kontrolira jezičke procese. Usto žene koriste obje polovine pri obradi jezika. Njihove dvije polovine mozga takođe bolje razmjenjuju informacije. Dakle, ženski mozak je kod jezičke obrade aktivniji. Na taj su način žene u mogućnosti da učinkovitije obrađuju jezik. Još nije poznato zašto se ta dva mozga razlikuju. Neki istaživači smatraju da je biologija uzrok tome. Ženski i muški geni utječu na razvoj mozga. Priroda muškaraca i žena zavisi i od hormona. Drugi opet kažu da odgoj utječe na naš razvoj. Jer se sa ženskom djecom više priča te im se više čita. Dječaci, s druge strane, dobijaju više tehničkih igračaka. Dakle, moguće je da naša okolina oblikuje naš mozak. S druge strane, određene razlike postoje širom svijeta. U svakoj kulturi djeca se drugačije odgajaju...
Da li ste to znali?
Vijetnamski spada u mon-kmerske jezike. To je maternji jezik više od 80 miliona ljudi. Nije u srodstvu s kineskim. Veliki dio jezičkog fonda je, međutim, kineskog porijekla. Razlog tome je što je Vijetnam bio 1000 godina pod dominacijom Kine. U doba kolonijalizma francuski je imao veliki utjecaj na razvoj vijetnamskog. Vijetnamski je tonski jezik. To znači da visina tona slogova odlučuje o njihovom značenju. Pogrešan izgovor može izgovoreno potpuno promijeniti ili čak obesmisliti. U vijetnamskom se ukupno razlikuje šest visina tonova. Jezik danas koristi latinična slova. Prije su se koristili kineski pisani znakovi. Pošto je vijetnamski izolirajući jezik, riječi se ne dekliniraju. Jezik je još uvijek nedovoljno istražen… Otkrijte ga, zaista se isplati!