Knjiga fraza

bs Trgovine   »   ar ‫المتاجر‬

53 [pedeset i tri]

Trgovine

Trgovine

‫53 [ثلاثة وخمسون]‬

53 [thlathat wakhamsun]

‫المتاجر‬

[almtajr]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski arapski Igra Više
Mi tražimo prodavnicu sportske opreme. ‫إننا نفتش عن متج- -لألبسة---ري--ية.‬ ‫---- ن--- ع- م--- ل------ ا--------- ‫-ن-ا ن-ت- ع- م-ج- ل-أ-ب-ة ا-ر-ا-ي-.- ------------------------------------- ‫إننا نفتش عن متجر للألبسة الرياضية.‬ 0
'iina---n----sh---n m---ar l-l-alb--at---r-yad-at. '------ n------ e-- m----- l---------- a---------- '-i-a-a n-f-i-h e-n m-t-a- l-l-a-b-s-t a-r-y-d-a-. -------------------------------------------------- 'iinana nuftish ean matjar lil'albisat alriyadiat.
Mi tražimo mesnicu. ‫إنن- --تش ع-----مة-‬ ‫---- ن--- ع- م------ ‫-ن-ا ن-ت- ع- م-ح-ة-‬ --------------------- ‫إننا نفتش عن ملحمة.‬ 0
'-ina-a--u--ish-ea--m-l----ta. '------ n------ e-- m--------- '-i-a-a n-f-i-h e-n m-l-a-a-a- ------------------------------ 'iinana nuftish ean mulhamata.
Mi tražimo apoteku. ‫إ-ن--نفتش-ع--صيد-ية-‬ ‫---- ن--- ع- ص------- ‫-ن-ا ن-ت- ع- ص-د-ي-.- ---------------------- ‫إننا نفتش عن صيدلية.‬ 0
'ii-ana-n---is--e-n s---i-ta. '------ n------ e-- s-------- '-i-a-a n-f-i-h e-n s-d-i-t-. ----------------------------- 'iinana nuftish ean sidliata.
Naime, želimo kupiti fudbalsku loptu. ‫نر-- ----ش-ري---- -دم.‬ ‫---- أ- ن---- ك-- ق---- ‫-ر-د أ- ن-ت-ي ك-ة ق-م-‬ ------------------------ ‫نريد أن نشتري كرة قدم.‬ 0
nr-- 'a-- --s--ar- kurat-n------a. n--- '--- n------- k------ q------ n-i- '-n- n-s-t-r- k-r-t-n q-d-m-. ---------------------------------- nrid 'ana nashtari kuratan qadama.
Naime, želimo kupiti salamu. ‫---- -- ن---ي سل-م--(-ج--.‬ ‫---- أ- ن---- س---- (------ ‫-ر-د أ- ن-ت-ي س-ا-ي (-ج-)-‬ ---------------------------- ‫نريد أن نشتري سلامي (سجق).‬ 0
n-id-'a- na-----i---lami------. n--- '-- n------- s----- (----- n-i- '-n n-s-t-r- s-l-m- (-j-)- ------------------------------- nrid 'an nashtari salami (sjq).
Naime, želimo kupiti lijekove. ‫--ي--أن -شت-ي-أ-و---‬ ‫---- أ- ن---- أ------ ‫-ر-د أ- ن-ت-ي أ-و-ة-‬ ---------------------- ‫نريد أن نشتري أدوية.‬ 0
nr-d-'a- --sh---i---dwi--a. n--- '-- n------- '-------- n-i- '-n n-s-t-r- '-d-i-t-. --------------------------- nrid 'an nashtari 'adwiata.
Mi tražimo sportsku trgovinu da bismo kupili fudbalsku loptu. ‫-ف-ش--- م-ل رياض- لشر-- -ر- -د-.‬ ‫---- ع- م-- ر---- ل---- ك-- ق---- ‫-ف-ش ع- م-ل ر-ا-ة ل-ر-ء ك-ة ق-م-‬ ---------------------------------- ‫نفتش عن محل رياضة لشراء كرة قدم.‬ 0
nf--sh---n --h------i---t-l-sh--a---ur-- -adm. n----- e-- m------ r----- l------- k---- q---- n-a-s- e-n m-h-l-n r-a-a- l-s-i-a- k-r-t q-d-. ---------------------------------------------- nfatsh ean mahalin riadat lishira' kurat qadm.
Mi tražimo mesnicu da bismo kupili salamu. ‫نف-- -ن-مل-مة --را- -لا-ي-‬ ‫---- ع- م---- ل---- س------ ‫-ف-ش ع- م-ح-ة ل-ر-ء س-ا-ي-‬ ---------------------------- ‫نفتش عن ملحمة لشراء سلامي.‬ 0
nf--ash-ean--u---a-at l----ra'-sa--mi-. n------ e-- m-------- l------- s------- n-a-a-h e-n m-l-h-m-t l-s-i-a- s-l-m-a- --------------------------------------- nfatash ean mulahamat lishira' salamia.
Mi tražimo apoteku da bismo kupili lijekove. ‫نفتش ع- ---ل----شر---أ-وية-‬ ‫---- ع- ص----- ل---- أ------ ‫-ف-ش ع- ص-د-ي- ل-ر-ء أ-و-ة-‬ ----------------------------- ‫نفتش عن صيدلية لشراء أدوية.‬ 0
n--ts--e----a----a----sh--a- --dw--t. n----- e-- s------- l------- '------- n-a-s- e-n s-y-l-a- l-s-i-a- '-d-i-t- ------------------------------------- nfatsh ean saydliat lishira' 'adwiat.
Ja tražim zlatara. ‫--ي أف-- -- ---غ.‬ ‫--- أ--- ع- ص----- ‫-ن- أ-ت- ع- ص-ئ-.- ------------------- ‫إني أفتش عن صائغ.‬ 0
'-i-- '----s----- ----h. '---- '------ e-- s----- '-i-i '-f-i-h e-n s-y-h- ------------------------ 'iini 'uftish ean saygh.
Ja tražim foto radnju. ‫-ف-ش -ن-----ت---ر.‬ ‫---- ع- م-- ت------ ‫-ف-ش ع- م-ل ت-و-ر-‬ -------------------- ‫أفتش عن محل تصوير.‬ 0
af-t-h--an m-h-l- -a-wir. a----- e-- m----- t------ a-a-s- e-n m-h-l- t-s-i-. ------------------------- afatsh ean mahali taswir.
Ja tražim slastičarnu. ‫أ-تش ع----ل --ع -ل-يا-.‬ ‫---- ع- م-- ب-- ح------- ‫-ف-ش ع- م-ل ب-ع ح-و-ا-.- ------------------------- ‫أفتش عن محل بيع حلويات.‬ 0
afa----ea-------- --ye-hu-u-y-tin. a----- e-- m----- b--- h---------- a-a-s- e-n m-h-l- b-y- h-l-a-a-i-. ---------------------------------- afatsh ean mahali baye huluayatin.
Naime, namjeravam kupiti prsten. ‫--- ---ي شر----ات--‬ ‫--- أ--- ش--- خ----- ‫-ن- أ-و- ش-ا- خ-ت-.- --------------------- ‫إني أنوي شراء خاتم.‬ 0
'i-n- -an-- s----- -h-t-. '---- '---- s----- k----- '-i-i '-n-i s-i-a- k-a-m- ------------------------- 'iini 'anwi shira' khatm.
Naime, namjeravam kupiti film. ‫-ن---ن-ي----ء---ل-.‬ ‫--- أ--- ش--- ف----- ‫-ن- أ-و- ش-ا- ف-ل-.- --------------------- ‫إني أنوي شراء فيلم.‬ 0
'-in-- -an---s---a'-f-lm-. '----- '---- s----- f----- '-i-i- '-n-i s-i-a- f-l-a- -------------------------- 'iinia 'anwi shira' filma.
Naime, namjeravam kupiti tortu. ‫-ني-أن-- -را- ك---.‬ ‫--- أ--- ش--- ك----- ‫-ن- أ-و- ش-ا- ك-ك-.- --------------------- ‫إني أنوي شراء كعكة.‬ 0
'iin-- '-n-- -hir-----kaekat. '----- '---- s------- k------ '-i-i- '-n-i s-i-a-a- k-e-a-. ----------------------------- 'iinia 'anwi shira'an kaekat.
Ja tražim zlatara da kupim prsten. ‫أف-- عن --ئ- لشراء --تم-‬ ‫---- ع- ص--- ل---- خ----- ‫-ف-ش ع- ص-ئ- ل-ر-ء خ-ت-.- -------------------------- ‫أفتش عن صائغ لشراء خاتم.‬ 0
af-ts- e-n-sayig- --s--r-- -----. a----- e-- s----- l------- k----- a-a-s- e-n s-y-g- l-s-i-a- k-a-m- --------------------------------- afatsh ean sayigh lishira' khatm.
Ja tražim foto radnju da kupim film. ‫إن- --تش -ن م---تص-ي----ش-ري-ف-ل--ً-‬ ‫--- أ--- ع- م-- ت---- ل----- ف------- ‫-ن- أ-ت- ع- م-ل ت-و-ر ل-ش-ر- ف-ل-ا-.- -------------------------------------- ‫إني أفتش عن محل تصوير لأشتري فيلماً.‬ 0
'--n---u-tas--e-- -aha-- -aswi----'-s---- -y-m---. '---- '------ e-- m----- t----- l-------- f------- '-i-i '-f-a-h e-n m-h-l- t-s-i- l-'-s-t-i f-l-a-n- -------------------------------------------------- 'iini 'uftash ean mahali taswir li'ashtri fylmaan.
Ja tražim slastičarnu da kupim tortu. ‫أف---عن -ح--حلويا--لأ--ر- كع---‬ ‫---- ع- م-- ح----- ل----- ك----- ‫-ف-ش ع- م-ل ح-و-ا- ل-ش-ر- ك-ك-.- --------------------------------- ‫أفتش عن محل حلويات لأشتري كعكة.‬ 0
afat-h -an ---a-- ---way-t--i--s---ri--k----t-. a----- e-- m----- h------- l---------- k------- a-a-s- e-n m-h-l- h-l-a-a- l-'-s-t-r-a k-e-a-a- ----------------------------------------------- afatsh ean mahali hulwayat li'ashtaria kaekata.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Promjena jezika = promjena ličnosti

Naš jezik pripada nama. On je važan dio naše ličnosti. Mnogi ljudi pak govore više jezika. Znači li to da imamo više ličnosti? Istraživači smatraju: Da! Kod promjene jezika mijenja se i naša ličnost. To znači da se drugačije ponašamo. Do tog zaključka su došli američki naučnici. Istraživali su ponašanje dvojezičnih žena. Te žene su odrasle uz engleski i španski jezik. Jednako dobro su poznavale oba jezika i obje kulture. Uprkos tome, njihovo ponašanje je zavisilo od jezika. Osjećale su se sigurnije kad su govorile na španskom. Takođe su se dobro osjećale ako je i njihova okolina pričala na španskom. Kad su počele govoriti na engleskom, njihovo ponašanje se promijenilo. Bile su manje samouvjerene i često nesigurne. Istraživači su primijetili da su se žene tada činile usamljenije. Jezik koji govorimo utječe na naše ponašanje. Istraživači još ne znaju zašto je to tako. Moguće je da se orijentiramo prema kulturološkim normama. Dok govorimo jezik, mislimo na kulturu iz koje on potječe. To se dešava potpuno automatski. Stoga se pokušavamo prilagoditi kulturi. Ponašamo se onako kako je uobičajeno za tu kulturu. U eksperimentalnim ispitivanjima kineski su govornici bili jako suzdržani. Dok su govorili engleski, postali su otvoreniji. Možda mijenjamo svoje ponašanje kako bi se bolje integrirali. Želimo biti poput onih s kojima pričamo...
Da li ste to znali?
Bjeloruski spada u istočnoslavenske jezike. To je maternjii jezik oko osam miliona ljudi. Oni naravno prije svega žive u Bjelorusiji. I u Poljskoj ima ljudi koji govore bjeloruski. Bjeloruski je u uskom srodstvu s ruskim i ukrajinskim. To znači da su ovi jezici veoma slični. Razvili su se iz zajedničkog staroruskog jezika. Ipak ima nekoliko važnih razlika. Bjeloruski pravopis je na primjer strogo fonetski. To znači da izgovor riječi odlučuje o njihovom načinu pisanja. Ova osobina čini razliku između bjeloruskog i druga dva srodnika. I u bjeloruskom ima riječi koje potječu iz poljskog. U ruskom to nije slučaj. Bjeloruska gramatika je vrlo slična gramatici drugih slavenskih jezika. Ko voli ovu porodicu jezika, treba obаvezno dati priliku bjeloruskom!