Knjiga fraza

bs Raditi   »   es Trabajar

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [cincuenta y cinco]

Trabajar

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Šta ste po zanimanju? ¿-u----s -- p-of--i--? ¿---- e- s- p--------- ¿-u-l e- s- p-o-e-i-n- ---------------------- ¿Cuál es su profesión?
Moj muž je po zanimanju doktor. Mi espo-- -jer-e c----d---o-. M- e----- e----- c--- d------ M- e-p-s- e-e-c- c-m- d-c-o-. ----------------------------- Mi esposo ejerce como doctor.
Ja radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. (-o- t-abaj- m---- -o--a-a com-----erm--a. (--- t------ m---- j------ c--- e--------- (-o- t-a-a-o m-d-a j-r-a-a c-m- e-f-r-e-a- ------------------------------------------ (Yo) trabajo media jornada como enfermera.
Uskoro ćemo dobiti penziju. Pro-to-r-c--ire-o--nue-tra-p-n-ión. P----- r---------- n------ p------- P-o-t- r-c-b-r-m-s n-e-t-a p-n-i-n- ----------------------------------- Pronto recibiremos nuestra pensión.
Ali su porezi visoki. Pe-o --- im-ue-tos------lt-s. P--- l-- i-------- s-- a----- P-r- l-s i-p-e-t-s s-n a-t-s- ----------------------------- Pero los impuestos son altos.
I zdravstveno osiguranje je visoko. Y-el s-g-ro m-dic--e--ca--. Y e- s----- m----- e- c---- Y e- s-g-r- m-d-c- e- c-r-. --------------------------- Y el seguro médico es caro.
Šta želiš jednom postati? ¿-u---e-gu---r-a se-? ¿--- t- g------- s--- ¿-u- t- g-s-a-í- s-r- --------------------- ¿Qué te gustaría ser?
Ja želim postati inženjer. M---u--ar-a ser-in-e-i-r-. M- g------- s-- i--------- M- g-s-a-í- s-r i-g-n-e-o- -------------------------- Me gustaría ser ingeniero.
Želim studirati na univerzitetu. (--) -u-e---e-tud-ar-e- -- u-iv-rsi-ad. (--- q----- e------- e- l- u----------- (-o- q-i-r- e-t-d-a- e- l- u-i-e-s-d-d- --------------------------------------- (Yo) quiero estudiar en la universidad.
Ja sam pripravnik. (-o) --y un-/--n- p-san--. (--- s-- u- / u-- p------- (-o- s-y u- / u-a p-s-n-e- -------------------------- (Yo) soy un / una pasante.
Ja ne zarađujem mnogo. (Yo)--o g----mu--o --nero. (--- n- g--- m---- d------ (-o- n- g-n- m-c-o d-n-r-. -------------------------- (Yo) no gano mucho dinero.
Odrađujem pripravnički staž u inostranstvu. (Yo--e---- h-ci--d----a p-s-n-í- / u--- -r-c--ca--e--el -x-----ero. (--- e---- h------- u-- p------- / u--- p-------- e- e- e---------- (-o- e-t-y h-c-e-d- u-a p-s-n-í- / u-a- p-á-t-c-s e- e- e-t-a-j-r-. ------------------------------------------------------------------- (Yo) estoy haciendo una pasantía / unas prácticas en el extranjero.
Ovo je moj šef. É-e-es m- je--. É-- e- m- j---- É-e e- m- j-f-. --------------- Ése es mi jefe.
Imam drage kolege. (Y-) t-----buen-s --mp-ñeros -e -r-b---. (--- t---- b----- c--------- d- t------- (-o- t-n-o b-e-o- c-m-a-e-o- d- t-a-a-o- ---------------------------------------- (Yo) tengo buenos compañeros de trabajo.
U podne idemo uvijek u kantinu. Sie-p-- va-os---l------i-a--l-----o-í-. S------ v---- a l- c------ a- m-------- S-e-p-e v-m-s a l- c-n-i-a a- m-d-o-í-. --------------------------------------- Siempre vamos a la cantina al mediodía.
Ja tražim radno mjesto. E-to---u--a--o--rab--o. E---- b------- t------- E-t-y b-s-a-d- t-a-a-o- ----------------------- Estoy buscando trabajo.
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. L-e-o u- -ño-ya--in --a--jo. L---- u- a-- y- s-- t------- L-e-o u- a-o y- s-n t-a-a-o- ---------------------------- Llevo un año ya sin trabajo.
U ovoj zemlji ima puno nezaposlenih. Ha---e-----dos-des--------- e- e-t--país. H-- d--------- d----------- e- e--- p---- H-y d-m-s-a-o- d-s-m-l-a-o- e- e-t- p-í-. ----------------------------------------- Hay demasiados desempleados en este país.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog za to leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Naučnici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje lična iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak zavisio od usvajanja maternjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?