Knjiga fraza

bs Raditi   »   hr Raditi

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [pedeset i pet]

Raditi

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hrvatski Igra Više
Šta ste po zanimanju? Št- s-e-p- ----man--? Š-- s-- p- z--------- Š-o s-e p- z-n-m-n-u- --------------------- Što ste po zanimanju? 0
Moj muž je po zanimanju doktor. M-- mu- j- li--čn-k--o-za----nj-. M-- m-- j- l------- p- z--------- M-j m-ž j- l-j-č-i- p- z-n-m-n-u- --------------------------------- Moj muž je liječnik po zanimanju. 0
Ja radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. Rad-- po-- -a---- -rem-na -ao m-d---n-k---est--. R---- p--- r----- v------ k-- m--------- s------ R-d-m p-l- r-d-o- v-e-e-a k-o m-d-c-n-k- s-s-r-. ------------------------------------------------ Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. 0
Uskoro ćemo dobiti penziju. Usko-- ć-mo ----ti --r-vi--. U----- ć--- d----- m-------- U-k-r- ć-m- d-b-t- m-r-v-n-. ---------------------------- Uskoro ćemo dobiti mirovinu. 0
Ali su porezi visoki. Al---or-zi-s---iso-i. A-- p----- s- v------ A-i p-r-z- s- v-s-k-. --------------------- Ali porezi su visoki. 0
I zdravstveno osiguranje je visoko. I ---a-st-eno-o-i-uran-- ----k---. I z---------- o--------- j- s----- I z-r-v-t-e-o o-i-u-a-j- j- s-u-o- ---------------------------------- I zdravstveno osiguranje je skupo. 0
Šta želiš jednom postati? Š-o --liš j----m po-tat-? Š-- ž---- j----- p------- Š-o ž-l-š j-d-o- p-s-a-i- ------------------------- Što želiš jednom postati? 0
Ja želim postati inženjer. Žel-- b--i i----je-. Ž---- b--- i-------- Ž-l-m b-t- i-ž-n-e-. -------------------- Želim biti inženjer. 0
Želim studirati na univerzitetu. Ž-l-m-s---irati -a-------l-št-. Ž---- s-------- n- s----------- Ž-l-m s-u-i-a-i n- s-e-č-l-š-u- ------------------------------- Želim studirati na sveučilištu. 0
Ja sam pripravnik. Ja---m pr-p-a--i-. J- s-- p---------- J- s-m p-i-r-v-i-. ------------------ Ja sam pripravnik. 0
Ja ne zarađujem mnogo. Ne-zar--u-em-pu--. N- z-------- p---- N- z-r-đ-j-m p-n-. ------------------ Ne zarađujem puno. 0
Odrađujem pripravnički staž u inostranstvu. O-r--u-e- p--p-a-ni--i -----u-i-o-e----u. O-------- p----------- s--- u i---------- O-r-đ-j-m p-i-r-v-i-k- s-a- u i-o-e-s-v-. ----------------------------------------- Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. 0
Ovo je moj šef. O------moj-š-f. O-- j- m-- š--- O-o j- m-j š-f- --------------- Ovo je moj šef. 0
Imam drage kolege. Ima- dr--- ---e-e. I--- d---- k------ I-a- d-a-e k-l-g-. ------------------ Imam drage kolege. 0
U podne idemo uvijek u kantinu. U podn---vije---d--o------tinu. U p---- u----- i---- u k------- U p-d-e u-i-e- i-e-o u k-n-i-u- ------------------------------- U podne uvijek idemo u kantinu. 0
Ja tražim radno mjesto. Tr---m---d-- m----o. T----- r---- m------ T-a-i- r-d-o m-e-t-. -------------------- Tražim radno mjesto. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. J--s-----ć--odinu dan- n--ap----n-/ --. J- s-- v-- g----- d--- n--------- / --- J- s-m v-ć g-d-n- d-n- n-z-p-s-e- / --. --------------------------------------- Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. 0
U ovoj zemlji ima puno nezaposlenih. U ov-- z-m-ji--ma---e-i-- n--apos-e-ih. U o--- z----- i-- p------ n------------ U o-o- z-m-j- i-a p-e-i-e n-z-p-s-e-i-. --------------------------------------- U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog za to leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Naučnici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje lična iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak zavisio od usvajanja maternjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?