Knjiga fraza

bs Raditi   »   uk Робота

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [п’ятдесят п’ять]

55 [pʺyatdesyat pʺyatʹ]

Робота

[Robota]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Šta ste po zanimanju? Х-о--- -------ес--ю? Х-- В- з- п--------- Х-о В- з- п-о-е-і-ю- -------------------- Хто Ви за професією? 0
K-to Vy z- -ro--siy--u? K--- V- z- p----------- K-t- V- z- p-o-e-i-e-u- ----------------------- Khto Vy za profesiyeyu?
Moj muž je po zanimanju doktor. М-й чоло-ік---л-ка- з--пр--е-іє-. М-- ч------ – л---- з- п--------- М-й ч-л-в-к – л-к-р з- п-о-е-і-ю- --------------------------------- Мій чоловік – лікар за професією. 0
M--̆--h-lo--k –-l---- -a-p-o-e----yu. M--- c------- – l---- z- p----------- M-y- c-o-o-i- – l-k-r z- p-o-e-i-e-u- ------------------------------------- Miy̆ cholovik – likar za profesiyeyu.
Ja radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. Я-пр-цюю-м---естр-- -а-п-в---авк-. Я п----- м--------- н- п-- с------ Я п-а-ю- м-д-е-т-о- н- п-в с-а-к-. ---------------------------------- Я працюю медсестрою на пів ставки. 0
Y- pr----u-u -e-s--t-oy- n- p-v s--vk-. Y- p-------- m---------- n- p-- s------ Y- p-a-s-u-u m-d-e-t-o-u n- p-v s-a-k-. --------------------------------------- YA pratsyuyu medsestroyu na piv stavky.
Uskoro ćemo dobiti penziju. Ск-ро--и-----м--о--им--а-и---н--ю. С---- м- б----- о--------- п------ С-о-о м- б-д-м- о-р-м-в-т- п-н-і-. ---------------------------------- Скоро ми будемо отримувати пенсію. 0
S-o------b-demo------u-a-- p-nsi--. S---- m- b----- o--------- p------- S-o-o m- b-d-m- o-r-m-v-t- p-n-i-u- ----------------------------------- Skoro my budemo otrymuvaty pensiyu.
Ali su porezi visoki. А-е п--атк- -и--кі. А-- п------ в------ А-е п-д-т-и в-с-к-. ------------------- Але податки високі. 0
Ale -o-a-ky --so--. A-- p------ v------ A-e p-d-t-y v-s-k-. ------------------- Ale podatky vysoki.
I zdravstveno osiguranje je visoko. І медст-а----н----ор--е. І м------------- д------ І м-д-т-а-у-а-н- д-р-г-. ------------------------ І медстрахування дороге. 0
I m---t--khuv--n-a -oro-e. I m--------------- d------ I m-d-t-a-h-v-n-y- d-r-h-. -------------------------- I medstrakhuvannya dorohe.
Šta želiš jednom postati? Ки---и хо--ш кол--- --ат-? К-- т- х---- к----- с----- К-м т- х-ч-ш к-л-с- с-а-и- -------------------------- Ким ти хочеш колись стати? 0
Kym -- --o-h-sh-ko-y-ʹ--t-t-? K-- t- k------- k----- s----- K-m t- k-o-h-s- k-l-s- s-a-y- ----------------------------- Kym ty khochesh kolysʹ staty?
Ja želim postati inženjer. Я-х-тів-б- -т-ти -н--не-о-. Я х---- б- с---- і--------- Я х-т-в б- с-а-и і-ж-н-р-м- --------------------------- Я хотів би стати інженером. 0
YA-k-otiv -y--ta-- --z-e-er--. Y- k----- b- s---- i---------- Y- k-o-i- b- s-a-y i-z-e-e-o-. ------------------------------ YA khotiv by staty inzhenerom.
Želim studirati na univerzitetu. Я -очу--ав-ат-с- ---н--е----ет-. Я х--- н-------- в у------------ Я х-ч- н-в-а-и-я в у-і-е-с-т-т-. -------------------------------- Я хочу навчатися в університеті. 0
Y----oc-u na-----y----v --iv-r---e-i. Y- k----- n---------- v u------------ Y- k-o-h- n-v-h-t-s-a v u-i-e-s-t-t-. ------------------------------------- YA khochu navchatysya v universyteti.
Ja sam pripravnik. Я--рактик---. Я п---------- Я п-а-т-к-н-. ------------- Я практикант. 0
YA---ak-yk-n-. Y- p---------- Y- p-a-t-k-n-. -------------- YA praktykant.
Ja ne zarađujem mnogo. Я -ар--ля------г--о. Я з------- н-------- Я з-р-б-я- н-б-г-т-. -------------------- Я заробляю небагато. 0
YA ---o-ly-----e-a--t-. Y- z--------- n-------- Y- z-r-b-y-y- n-b-h-t-. ----------------------- YA zaroblyayu nebahato.
Odrađujem pripravnički staž u inostranstvu. Я -роходжу--р-к-и-у з- кордон--. Я п------- п------- з- к-------- Я п-о-о-ж- п-а-т-к- з- к-р-о-о-. -------------------------------- Я проходжу практику за кордоном. 0
YA pr-kh-dzhu pra--yku--a-k-rd-n--. Y- p--------- p------- z- k-------- Y- p-o-h-d-h- p-a-t-k- z- k-r-o-o-. ----------------------------------- YA prokhodzhu praktyku za kordonom.
Ovo je moj šef. Це мі---ері-ни-. Ц- м-- к-------- Ц- м-й к-р-в-и-. ---------------- Це мій керівник. 0
T-- mi----e--v--k. T-- m--- k-------- T-e m-y- k-r-v-y-. ------------------ Tse miy̆ kerivnyk.
Imam drage kolege. Я маю--юб-язн---коле-. Я м-- л-------- к----- Я м-ю л-б-я-н-х к-л-г- ---------------------- Я маю люб’язних колег. 0
YA-ma-u -yu---a--ykh kole-. Y- m--- l----------- k----- Y- m-y- l-u-ʺ-a-n-k- k-l-h- --------------------------- YA mayu lyubʺyaznykh koleh.
U podne idemo uvijek u kantinu. На-о-і- ми --в-д--хо---о-до -дал---. Н- о--- м- з----- х----- д- ї------- Н- о-і- м- з-в-д- х-д-м- д- ї-а-ь-і- ------------------------------------ На обід ми завжди ходимо до їдальні. 0
Na-ob-d-my-zavzhdy-k---y---d----d--ʹ-i. N- o--- m- z------ k------ d- i-------- N- o-i- m- z-v-h-y k-o-y-o d- i-d-l-n-. --------------------------------------- Na obid my zavzhdy khodymo do ïdalʹni.
Ja tražim radno mjesto. Я-шу-а--робот-. Я ш---- р------ Я ш-к-ю р-б-т-. --------------- Я шукаю роботу. 0
YA s-u------ob--u. Y- s------ r------ Y- s-u-a-u r-b-t-. ------------------ YA shukayu robotu.
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Я в---р-к -е-р--іт--й---безр---тна. Я в-- р-- б---------- / б---------- Я в-е р-к б-з-о-і-н-й / б-з-о-і-н-. ----------------------------------- Я вже рік безробітний / безробітна. 0
YA-------i-----ro-it---̆ - -e-ro---n-. Y- v--- r-- b----------- / b---------- Y- v-h- r-k b-z-o-i-n-y- / b-z-o-i-n-. -------------------------------------- YA vzhe rik bezrobitnyy̆ / bezrobitna.
U ovoj zemlji ima puno nezaposlenih. У--ій-кр---і --з------- бе-ро---н-х. У ц-- к----- є з------- б----------- У ц-й к-а-н- є з-б-г-т- б-з-о-і-н-х- ------------------------------------ У цій країні є забагато безробітних. 0
U -s--̆ krai--- -----b-hato bez--bi-n---. U t---- k------ y- z------- b------------ U t-i-̆ k-a-̈-i y- z-b-h-t- b-z-o-i-n-k-. ----------------------------------------- U tsiy̆ kraïni ye zabahato bezrobitnykh.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog za to leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Naučnici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje lična iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak zavisio od usvajanja maternjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?