Knjiga fraza

bs Redni brojevi   »   fr Les nombres ordinaux

61 [šezdeset i jedan]

Redni brojevi

Redni brojevi

61 [soixante et un]

Les nombres ordinaux

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski francuski Igra Više
Prvi mjesec je januar. L- pre--er--o-s est-jan--er. L- p------ m--- e-- j------- L- p-e-i-r m-i- e-t j-n-i-r- ---------------------------- Le premier mois est janvier. 0
Drugi mjesec je februar. Le d--x---- -o-------f--r--r. L- d------- m--- e-- f------- L- d-u-i-m- m-i- e-t f-v-i-r- ----------------------------- Le deuxième mois est février. 0
Treći mjesec je mart. L--tr---i-m---o-s--s----r-. L- t-------- m--- e-- m---- L- t-o-s-è-e m-i- e-t m-r-. --------------------------- Le troisième mois est mars. 0
Četvrti mjesec je april. L- quatr-è----o------ av---. L- q-------- m--- e-- a----- L- q-a-r-è-e m-i- e-t a-r-l- ---------------------------- Le quatrième mois est avril. 0
Peti mjesec je maj. L--c-nq-i-m- m-is---t ma-. L- c-------- m--- e-- m--- L- c-n-u-è-e m-i- e-t m-i- -------------------------- Le cinquième mois est mai. 0
Šesti mjesec je juni. L--------e----- est-j---. L- s------ m--- e-- j---- L- s-x-è-e m-i- e-t j-i-. ------------------------- Le sixième mois est juin. 0
Šest mjeseci je pola godine. I--y----ix moi- d-n---n- d----an-ée. I- y a s-- m--- d--- u-- d---------- I- y a s-x m-i- d-n- u-e d-m---n-é-. ------------------------------------ Il y a six mois dans une demi-année. 0
Januar, februar, mart, J-nv--r,--é-rie-,--a--, J------- f------- m---- J-n-i-r- f-v-i-r- m-r-, ----------------------- Janvier, février, mars, 0
april, maj i juni. av---- ---,-j-in. a----- m--- j---- a-r-l- m-i- j-i-. ----------------- avril, mai, juin. 0
Sedmi mjesec je juli. Le -e-t-ème-moi--e---ju---e-. L- s------- m--- e-- j------- L- s-p-i-m- m-i- e-t j-i-l-t- ----------------------------- Le septième mois est juillet. 0
Osmi mjesec je avgust. Le hu-tiè-e--oi- e-t -oû-. L- h------- m--- e-- a---- L- h-i-i-m- m-i- e-t a-û-. -------------------------- Le huitième mois est août. 0
Deveti mjesec je septembar. Le--e----me------est--ep--m---. L- n------- m--- e-- s--------- L- n-u-i-m- m-i- e-t s-p-e-b-e- ------------------------------- Le neuvième mois est septembre. 0
Deseti mjesec je oktobar. L------è-e m--s---t -ct--re. L- d------ m--- e-- o------- L- d-x-è-e m-i- e-t o-t-b-e- ---------------------------- Le dixième mois est octobre. 0
Jedanaesti mjesec je novembar. Le-on---me-mo-s --- -o-embr-. L- o------ m--- e-- n-------- L- o-z-è-e m-i- e-t n-v-m-r-. ----------------------------- Le onzième mois est novembre. 0
Dvanaesti mjesec je decembar. L--do--iè-e m-----s- -éce--r-. L- d------- m--- e-- d-------- L- d-u-i-m- m-i- e-t d-c-m-r-. ------------------------------ Le douzième mois est décembre. 0
Dvanaest mjeseci je jedna godina. Il y a -ou-- --is--an- --- -----. I- y a d---- m--- d--- u-- a----- I- y a d-u-e m-i- d-n- u-e a-n-e- --------------------------------- Il y a douze mois dans une année. 0
Juli, avgust, septembar, J-ill--, a--t, -ep-e-br-, J------- a---- s--------- J-i-l-t- a-û-, s-p-e-b-e- ------------------------- Juillet, août, septembre, 0
oktobar, novembar i decembar. o--o-r-- -ove--re-e--décem---. o------- n------- e- d-------- o-t-b-e- n-v-m-r- e- d-c-m-r-. ------------------------------ octobre, novembre et décembre. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik uvijek ostaje najvažniji jezik

Naš maternji jezik je prvi jezik koji učimo. To se dešava nesvjesno, dakle ne primjećujemo to. Većina ljudi ima samo jedan maternji jezik. Svi ostali jezici uče se kao strani jezici. Naravno da postoje ljudi koji odrastaju uz više jezika. Oni govore te jezike ali većinom različito dobro. Često se i jezici koriste na različit način. Na primjer, jedan jezik se koristi na poslu. Drugi se koristi kod kuće. Koliko dobro govorimo jezik zavisi od više faktora. Ako ga učimo kao mala djeca, većinom ga naučimo vrlo dobro. Naš centar za govor je u tim godinama najučinkovitiji. Takođe je važna učestalost korištenja jezika. Što ga češće koristimo, bolje ga govorimo. Međutim, istraživači vjeruju da čovjek nikad ne može govoriti dva jezika jednako dobro. Jedan jezik je uvijek važniji. Čini se da su eksperimentalna ispitivanja potvrdila tu pretpostavku. Jednom su istraživanju bili podvrgnuti različiti ispitanici. Jedan dio ispitanika je tečno govorio dva jezika. To su bili kineski kao maternji jezik i engleski jezik. Drugi dio ispitanika je govorio samo engleski kao maternji jezik. Ispitanici su morali riješiti jednostavan zadatak na engleskom jeziku. Pritom se mjerila aktivnost njihovog mozga. Primijećene su razlike u mozgu ispitanika. Kod višejezičnih osoba je posebno bio aktivan jedan dio mozga. Jednojezični ispitanici pak u tom području nisu pokazali nikakvu aktivnost. Obje grupe su jednako brzo i dobro riješile zadatke. Uprkos tome, Kinezi su preveli sve na svoj maternji jezik...