Knjiga fraza

bs Redni brojevi   »   uk Порядкові числа

61 [šezdeset i jedan]

Redni brojevi

Redni brojevi

61 [шістдесят один]

61 [shistdesyat odyn]

Порядкові числа

[Poryadkovi chysla]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Prvi mjesec je januar. П----й м-ся-ь-- січ--ь. П----- м----- – с------ П-р-и- м-с-ц- – с-ч-н-. ----------------------- Перший місяць – січень. 0
Pe-s-y-̆-m--y---ʹ-- sich-n-. P------- m------- – s------- P-r-h-y- m-s-a-s- – s-c-e-ʹ- ---------------------------- Pershyy̆ misyatsʹ – sichenʹ.
Drugi mjesec je februar. Друг-й---с--ь-–------. Д----- м----- – л----- Д-у-и- м-с-ц- – л-т-й- ---------------------- Другий місяць – лютий. 0
D-uhyy̆---sy---ʹ-– l----y̆. D------ m------- – l------- D-u-y-̆ m-s-a-s- – l-u-y-̆- --------------------------- Druhyy̆ misyatsʹ – lyutyy̆.
Treći mjesec je mart. Т-е-і--мі---ь - --р--ень. Т----- м----- – б-------- Т-е-і- м-с-ц- – б-р-з-н-. ------------------------- Третій місяць – березень. 0
Tret-----is--tsʹ-–---rez-nʹ. T------ m------- – b-------- T-e-i-̆ m-s-a-s- – b-r-z-n-. ---------------------------- Tretiy̆ misyatsʹ – berezenʹ.
Četvrti mjesec je april. Че--е---й-мі-яц--– --іте-ь. Ч-------- м----- – к------- Ч-т-е-т-й м-с-ц- – к-і-е-ь- --------------------------- Четвертий місяць – квітень. 0
Ch-t--r-yy---is-a-sʹ-–----t-n-. C---------- m------- – k------- C-e-v-r-y-̆ m-s-a-s- – k-i-e-ʹ- ------------------------------- Chetvertyy̆ misyatsʹ – kvitenʹ.
Peti mjesec je maj. П-я-----і--ц--– --авен-. П----- м----- – т------- П-я-и- м-с-ц- – т-а-е-ь- ------------------------ П’ятий місяць – травень. 0
P-y-t--̆--isy-tsʹ-- t---e--. P------- m------- – t------- P-y-t-y- m-s-a-s- – t-a-e-ʹ- ---------------------------- Pʺyatyy̆ misyatsʹ – travenʹ.
Šesti mjesec je juni. Ш-с-и--мі-я-ь – --р-е-ь. Ш----- м----- – ч------- Ш-с-и- м-с-ц- – ч-р-е-ь- ------------------------ Шостий місяць – червень. 0
S-os-y-̆----y---ʹ - c--rve--. S------- m------- – c-------- S-o-t-y- m-s-a-s- – c-e-v-n-. ----------------------------- Shostyy̆ misyatsʹ – chervenʹ.
Šest mjeseci je pola godine. Шіс-ь-міс-ц-в-–-це п-вр---. Ш---- м------ – ц- п------- Ш-с-ь м-с-ц-в – ц- п-в-о-у- --------------------------- Шість місяців – це півроку. 0
Shi--ʹ misy-tsiv --ts- p-vrok-. S----- m-------- – t-- p------- S-i-t- m-s-a-s-v – t-e p-v-o-u- ------------------------------- Shistʹ misyatsiv – tse pivroku.
Januar, februar, mart, С--е----л-т-й, ---е--нь, С------ л----- б-------- С-ч-н-, л-т-й- б-р-з-н-, ------------------------ Січень, лютий, березень, 0
S-c---ʹ--lyu------be-ez--ʹ, S------- l------- b-------- S-c-e-ʹ- l-u-y-̆- b-r-z-n-, --------------------------- Sichenʹ, lyutyy̆, berezenʹ,
april, maj i juni. к-іте--- ----е-- ---ер-ень. к------- т------ і ч------- к-і-е-ь- т-а-е-ь і ч-р-е-ь- --------------------------- квітень, травень і червень. 0
kv--e--,---avenʹ-i-che-ven-. k------- t------ i c-------- k-i-e-ʹ- t-a-e-ʹ i c-e-v-n-. ---------------------------- kvitenʹ, travenʹ i chervenʹ.
Sedmi mjesec je juli. С---и- --сяц--– --п-н-. С----- м----- – л------ С-о-и- м-с-ц- – л-п-н-. ----------------------- Сьомий місяць – липень. 0
Sʹom--̆--i----s- –-l-pen-. S------ m------- – l------ S-o-y-̆ m-s-a-s- – l-p-n-. -------------------------- Sʹomyy̆ misyatsʹ – lypenʹ.
Osmi mjesec je avgust. Восьм-- м----ь-----р-ень. В------ м----- – с------- В-с-м-й м-с-ц- – с-р-е-ь- ------------------------- Восьмий місяць – серпень. 0
Vos-m--------ats- –-se-penʹ. V------- m------- – s------- V-s-m-y- m-s-a-s- – s-r-e-ʹ- ---------------------------- Vosʹmyy̆ misyatsʹ – serpenʹ.
Deveti mjesec je septembar. Д-в’я-и--місяць-–-в-ресе--. Д------- м----- – в-------- Д-в-я-и- м-с-ц- – в-р-с-н-. --------------------------- Дев’ятий місяць – вересень. 0
D--'yat--- m--ya-s- - v-r-sen-. D--------- m------- – v-------- D-v-y-t-y- m-s-a-s- – v-r-s-n-. ------------------------------- Dev'yatyy̆ misyatsʹ – veresenʹ.
Deseti mjesec je oktobar. Д-ся-и- -і---ь –-жовтен-. Д------ м----- – ж------- Д-с-т-й м-с-ц- – ж-в-е-ь- ------------------------- Десятий місяць – жовтень. 0
D-s-atyy- m-s-at-ʹ-– -ho--en-. D-------- m------- – z-------- D-s-a-y-̆ m-s-a-s- – z-o-t-n-. ------------------------------ Desyatyy̆ misyatsʹ – zhovtenʹ.
Jedanaesti mjesec je novembar. О-инад---ий -------– -и----ад. О---------- м----- – л-------- О-и-а-ц-т-й м-с-ц- – л-с-о-а-. ------------------------------ Одинадцятий місяць – листопад. 0
O--n--t----yy̆ -i-ya-sʹ----y--o-ad. O------------- m------- – l-------- O-y-a-t-y-t-y- m-s-a-s- – l-s-o-a-. ----------------------------------- Odynadtsyatyy̆ misyatsʹ – lystopad.
Dvanaesti mjesec je decembar. Д-ана-ця--й-мі-яц- - ---д--ь. Д---------- м----- – г------- Д-а-а-ц-т-й м-с-ц- – г-у-е-ь- ----------------------------- Дванадцятий місяць – грудень. 0
Dv-n-dt-ya--y- -is----- --h-u---ʹ. D------------- m------- – h------- D-a-a-t-y-t-y- m-s-a-s- – h-u-e-ʹ- ---------------------------------- Dvanadtsyatyy̆ misyatsʹ – hrudenʹ.
Dvanaest mjeseci je jedna godina. Дв--а-цят--м-------- це --к. Д--------- м------ – ц- р--- Д-а-а-ц-т- м-с-ц-в – ц- р-к- ---------------------------- Дванадцять місяців – це рік. 0
D-------y--ʹ -is-ats-- - -----i-. D----------- m-------- – t-- r--- D-a-a-t-y-t- m-s-a-s-v – t-e r-k- --------------------------------- Dvanadtsyatʹ misyatsiv – tse rik.
Juli, avgust, septembar, Лип-н-- ---пень, ве--сен-, Л------ с------- в-------- Л-п-н-, с-р-е-ь- в-р-с-н-, -------------------------- Липень, серпень, вересень, 0
L-penʹ, ----e----v------ʹ, L------ s------- v-------- L-p-n-, s-r-e-ʹ- v-r-s-n-, -------------------------- Lypenʹ, serpenʹ, veresenʹ,
oktobar, novembar i decembar. жов-ен-, -исто-а- і гр-д-нь. ж------- л------- і г------- ж-в-е-ь- л-с-о-а- і г-у-е-ь- ---------------------------- жовтень, листопад і грудень. 0
zhovten-,-l--t-p-d-i hrude-ʹ. z-------- l------- i h------- z-o-t-n-, l-s-o-a- i h-u-e-ʹ- ----------------------------- zhovtenʹ, lystopad i hrudenʹ.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik uvijek ostaje najvažniji jezik

Naš maternji jezik je prvi jezik koji učimo. To se dešava nesvjesno, dakle ne primjećujemo to. Većina ljudi ima samo jedan maternji jezik. Svi ostali jezici uče se kao strani jezici. Naravno da postoje ljudi koji odrastaju uz više jezika. Oni govore te jezike ali većinom različito dobro. Često se i jezici koriste na različit način. Na primjer, jedan jezik se koristi na poslu. Drugi se koristi kod kuće. Koliko dobro govorimo jezik zavisi od više faktora. Ako ga učimo kao mala djeca, većinom ga naučimo vrlo dobro. Naš centar za govor je u tim godinama najučinkovitiji. Takođe je važna učestalost korištenja jezika. Što ga češće koristimo, bolje ga govorimo. Međutim, istraživači vjeruju da čovjek nikad ne može govoriti dva jezika jednako dobro. Jedan jezik je uvijek važniji. Čini se da su eksperimentalna ispitivanja potvrdila tu pretpostavku. Jednom su istraživanju bili podvrgnuti različiti ispitanici. Jedan dio ispitanika je tečno govorio dva jezika. To su bili kineski kao maternji jezik i engleski jezik. Drugi dio ispitanika je govorio samo engleski kao maternji jezik. Ispitanici su morali riješiti jednostavan zadatak na engleskom jeziku. Pritom se mjerila aktivnost njihovog mozga. Primijećene su razlike u mozgu ispitanika. Kod višejezičnih osoba je posebno bio aktivan jedan dio mozga. Jednojezični ispitanici pak u tom području nisu pokazali nikakvu aktivnost. Obje grupe su jednako brzo i dobro riješile zadatke. Uprkos tome, Kinezi su preveli sve na svoj maternji jezik...