Knjiga fraza

bs Postavljati pitanja 1   »   el Θέτω ερωτήσεις 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljati pitanja 1

Postavljati pitanja 1

62 [εξήντα δύο]

62 [exḗnta dýo]

Θέτω ερωτήσεις 1

[Thétō erōtḗseis 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
učiti δι--ά-ω δ------ δ-α-ά-ω ------- διαβάζω 0
d-ab-zō d------ d-a-á-ō ------- diabázō
Uče li učenici mnogo? Ο---α--τές δια---ο-ν--ο-ύ; Ο- μ------ δ-------- π---- Ο- μ-θ-τ-ς δ-α-ά-ο-ν π-λ-; -------------------------- Οι μαθητές διαβάζουν πολύ; 0
Oi mat--t-s-di--á--u- -olý? O- m------- d-------- p---- O- m-t-ē-é- d-a-á-o-n p-l-? --------------------------- Oi mathētés diabázoun polý?
Ne, oni uče malo. Ό--- --α-άζο-ν-----. Ό--- δ-------- λ---- Ό-ι- δ-α-ά-ο-ν λ-γ-. -------------------- Όχι, διαβάζουν λίγο. 0
Óch---di--á-oun -í-o. Ó---- d-------- l---- Ó-h-, d-a-á-o-n l-g-. --------------------- Óchi, diabázoun lígo.
pitati ρ--άω ρ---- ρ-τ-ω ----- ρωτάω 0
r-táō r---- r-t-ō ----- rōtáō
Pitate li često učitelja? Ρ-τ--- -υχ-ά------ά-κα-ο; Ρ----- σ---- τ-- δ------- Ρ-τ-τ- σ-χ-ά τ-ν δ-σ-α-ο- ------------------------- Ρωτάτε συχνά τον δάσκαλο; 0
R---t- ----ná ton -áska--? R----- s----- t-- d------- R-t-t- s-c-n- t-n d-s-a-o- -------------------------- Rōtáte sychná ton dáskalo?
Ne, ne pitam ga često. Ό--- --- -ον -ωτ-ω σ-χ-ά. Ό--- δ-- τ-- ρ---- σ----- Ό-ι- δ-ν τ-ν ρ-τ-ω σ-χ-ά- ------------------------- Όχι, δεν τον ρωτάω συχνά. 0
Óc-i--d------ r-t---syc--á. Ó---- d-- t-- r---- s------ Ó-h-, d-n t-n r-t-ō s-c-n-. --------------------------- Óchi, den ton rōtáō sychná.
odgovoriti α--ντ-ω α------ α-α-τ-ω ------- απαντάω 0
apan--ō a------ a-a-t-ō ------- apantáō
Odgovorite, molim Vas. Απαν--στε π-ρ-κα-ώ. Α-------- π-------- Α-α-τ-σ-ε π-ρ-κ-λ-. ------------------- Απαντήστε παρακαλώ. 0
A-antḗ--- p-r--a-ṓ. A-------- p-------- A-a-t-s-e p-r-k-l-. ------------------- Apantḗste parakalṓ.
Ja odgovaram. Α---τάω. Α------- Α-α-τ-ω- -------- Απαντάω. 0
Apa---ō. A------- A-a-t-ō- -------- Apantáō.
raditi δ-υλε-ω δ------ δ-υ-ε-ω ------- δουλεύω 0
d-ule-ō d------ d-u-e-ō ------- douleúō
Radi li on upravo? (--τ------υλε-ει τ---; (------ Δ------- τ---- (-υ-ό-) Δ-υ-ε-ε- τ-ρ-; ---------------------- (Αυτός) Δουλεύει τώρα; 0
(----s) Douleúei --r-? (------ D------- t---- (-u-ó-) D-u-e-e- t-r-? ---------------------- (Autós) Douleúei tṓra?
Da, upravo radi. Να-- -ουλ--ει-τώρ-. Ν--- δ------- τ---- Ν-ι- δ-υ-ε-ε- τ-ρ-. ------------------- Ναι, δουλεύει τώρα. 0
N-i, --ul--ei tṓ--. N--- d------- t---- N-i- d-u-e-e- t-r-. ------------------- Nai, douleúei tṓra.
dolaziti έ-χομ-ι έ------ έ-χ-μ-ι ------- έρχομαι 0
ér--o--i é------- é-c-o-a- -------- érchomai
Dolazite li Vi? Έ-χε-τ-; Έ------- Έ-χ-σ-ε- -------- Έρχεστε; 0
É-c-e-te? É-------- É-c-e-t-? --------- Ércheste?
Da, dolazimo odmah. Να-- ε---μα------έ---. Ν--- ε-------- α------ Ν-ι- ε-χ-μ-σ-ε α-έ-ω-. ---------------------- Ναι, ερχόμαστε αμέσως. 0
Na------h-ma-t--a-é---. N--- e--------- a------ N-i- e-c-ó-a-t- a-é-ō-. ----------------------- Nai, erchómaste amésōs.
stanovati μένω μ--- μ-ν- ---- μένω 0
ménō m--- m-n- ---- ménō
Stanujete li u Berlinu? Μέν--ε --- -ε-ο-ί--; Μ----- σ-- Β-------- Μ-ν-τ- σ-ο Β-ρ-λ-ν-; -------------------- Μένετε στο Βερολίνο; 0
Mé------t- Ber-----? M----- s-- B-------- M-n-t- s-o B-r-l-n-? -------------------- Ménete sto Berolíno?
Da, ja stanujem u Berlinu. Ναι,-μέν--στο ---ο--νο. Ν--- μ--- σ-- Β-------- Ν-ι- μ-ν- σ-ο Β-ρ-λ-ν-. ----------------------- Ναι, μένω στο Βερολίνο. 0
Nai- -é----to ----lí--. N--- m--- s-- B-------- N-i- m-n- s-o B-r-l-n-. ----------------------- Nai, ménō sto Berolíno.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Ko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude da oblikuju rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer ko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Takođe smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovno oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj ko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inostranstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!