Knjiga fraza

bs Postavljati pitanja 1   »   mk Поставување прашања 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljati pitanja 1

Postavljati pitanja 1

62 [шеесет и два]

62 [shyeyesyet i dva]

Поставување прашања 1

[Postavoovaњye prashaњa 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
učiti учи у-- у-и --- учи 0
o---i o---- o-c-i ----- oochi
Uče li učenici mnogo? У-а- л---чен--ит- ---г-? У--- л- у-------- м----- У-а- л- у-е-и-и-е м-о-у- ------------------------ Учат ли учениците многу? 0
Oo-ha--l- --ch-e-it----e-----uoo? O----- l- o------------- m------- O-c-a- l- o-c-y-n-t-i-y- m-o-u-o- --------------------------------- Oochat li oochyenitzitye mnoguoo?
Ne, oni uče malo. Н-, ти- --а--мал--. Н-- т-- у--- м----- Н-, т-е у-а- м-л-у- ------------------- Не, тие учат малку. 0
N--,--iy--oo-h---m-l-o-. N--- t--- o----- m------ N-e- t-y- o-c-a- m-l-o-. ------------------------ Nye, tiye oochat malkoo.
pitati пра-ува п------ п-а-у-а ------- прашува 0
pra---ova p-------- p-a-h-o-a --------- prashoova
Pitate li često učitelja? Г-------в--- л-----т- н-с-а--ик--? Г- п-------- л- ч---- н----------- Г- п-а-у-а-е л- ч-с-о н-с-а-н-к-т- ---------------------------------- Го прашувате ли често наставникот? 0
Guo-pra--oo----e ------es-o na-t-vnik--? G-- p----------- l- c------ n----------- G-o p-a-h-o-a-y- l- c-y-s-o n-s-a-n-k-t- ---------------------------------------- Guo prashoovatye li chyesto nastavnikot?
Ne, ne pitam ga često. Не--ј-- не -- п-а-ув-м-че--о. Н-- ј-- н- г- п------- ч----- Н-, ј-с н- г- п-а-у-а- ч-с-о- ----------------------------- Не, јас не го прашувам често. 0
Nye, --s n-- guo----shoovam --ye---. N--- ј-- n-- g-- p--------- c------- N-e- ј-s n-e g-o p-a-h-o-a- c-y-s-o- ------------------------------------ Nye, јas nye guo prashoovam chyesto.
odgovoriti од--в-ра о------- о-г-в-р- -------- одговара 0
o-----ara o-------- o-g-o-a-a --------- odguovara
Odgovorite, molim Vas. О--ов--е-- м-л--. О--------- м----- О-г-в-р-т- м-л-м- ----------------- Одговорете молам. 0
Odgu---r-e--e------. O------------ m----- O-g-o-o-y-t-e m-l-m- -------------------- Odguovoryetye molam.
Ja odgovaram. Ја- о-г--а-а-. Ј-- о--------- Ј-с о-г-в-р-м- -------------- Јас одговарам. 0
Јas-od------a-. Ј-- o---------- Ј-s o-g-o-a-a-. --------------- Јas odguovaram.
raditi р--оти р----- р-б-т- ------ работи 0
r-bo-i r----- r-b-t- ------ raboti
Radi li on upravo? Р-бот---- -о--с-г-? Р----- л- т-- с---- Р-б-т- л- т-ј с-г-? ------------------- Работи ли тој сега? 0
Ra---- ----oј-syegua? R----- l- t-- s------ R-b-t- l- t-ј s-e-u-? --------------------- Raboti li toј syegua?
Da, upravo radi. Д----ој р----и ---а. Д-- т-- р----- с---- Д-, т-ј р-б-т- с-г-. -------------------- Да, тој работи сега. 0
D----o- -ab--i sy-gua. D-- t-- r----- s------ D-, t-ј r-b-t- s-e-u-. ---------------------- Da, toј raboti syegua.
dolaziti д--ѓа д---- д-а-а ----- доаѓа 0
d-a-a d---- d-a-a ----- doaѓa
Dolazite li Vi? Ќе ------е? Ќ- д------- Ќ- д-ј-е-е- ----------- Ќе дојдете? 0
K--e doјd-ety-? K--- d--------- K-y- d-ј-y-t-e- --------------- Kjye doјdyetye?
Da, dolazimo odmah. Д-, ќ- до------в---а-. Д-- ќ- д------ в------ Д-, ќ- д-ј-е-е в-д-а-. ---------------------- Да, ќе дојдеме веднаш. 0
Da---j-------ye----vy---a-h. D-- k--- d-------- v-------- D-, k-y- d-ј-y-m-e v-e-n-s-. ---------------------------- Da, kjye doјdyemye vyednash.
stanovati ж-в-е ж---- ж-в-е ----- живее 0
ʐiv-eye ʐ------ ʐ-v-e-e ------- ʐivyeye
Stanujete li u Berlinu? Ж-в---е -и в--Бе--и-? Ж------ л- в- Б------ Ж-в-е-е л- в- Б-р-и-? --------------------- Живеете ли во Берлин? 0
ʐ--ye-ety--li -o--yerl-n? ʐ--------- l- v- B------- ʐ-v-e-e-y- l- v- B-e-l-n- ------------------------- ʐivyeyetye li vo Byerlin?
Da, ja stanujem u Berlinu. Д-, ј-с-живеа- в--Бе-лин. Д-- ј-- ж----- в- Б------ Д-, ј-с ж-в-а- в- Б-р-и-. ------------------------- Да, јас живеам во Берлин. 0
Da, јa- ʐ-vye-- vo ---r---. D-- ј-- ʐ------ v- B------- D-, ј-s ʐ-v-e-m v- B-e-l-n- --------------------------- Da, јas ʐivyeam vo Byerlin.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Ko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude da oblikuju rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer ko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Takođe smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovno oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj ko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inostranstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!