Knjiga fraza

bs Negacija 1   »   mk Негирање 1

64 [šezdeset i četiri]

Negacija 1

Negacija 1

64 [шеесет и четири]

64 [shyeyesyet i chyetiri]

Негирање 1

[Nyeguiraњye 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Ja ne razumijem riječ. Јас------ ра-б-ра----о-о-. Ј-- н- г- р------- з------ Ј-с н- г- р-з-и-а- з-о-о-. -------------------------- Јас не го разбирам зборот. 0
Јas-nye-guo r-z-ira- -b-r--. Ј-- n-- g-- r------- z------ Ј-s n-e g-o r-z-i-a- z-o-o-. ---------------------------- Јas nye guo razbiram zborot.
Ja ne razumijem rečenicu. Ј-с н- ј- -а--ирам-ре-ен--ат-. Ј-- н- ј- р------- р---------- Ј-с н- ј- р-з-и-а- р-ч-н-ц-т-. ------------------------------ Јас не ја разбирам реченицата. 0
Ј-- -ye -----z--ra- ----hyenit----. Ј-- n-- ј- r------- r-------------- Ј-s n-e ј- r-z-i-a- r-e-h-e-i-z-t-. ----------------------------------- Јas nye јa razbiram ryechyenitzata.
Ja ne razumijem značenje. Ја- н- г- -аз-и------ач-њ--о. Ј-- н- г- р------- з--------- Ј-с н- г- р-з-и-а- з-а-е-е-о- ----------------------------- Јас не го разбирам значењето. 0
Јas---e guo -az-ir-m zna-----y---. Ј-- n-- g-- r------- z------------ Ј-s n-e g-o r-z-i-a- z-a-h-e-y-t-. ---------------------------------- Јas nye guo razbiram znachyeњyeto.
učitelj настав--к --уч--ел н-------- / у----- н-с-а-н-к / у-и-е- ------------------ наставник / учител 0
na-t-v----/ --ch-ty-l n-------- / o-------- n-s-a-n-k / o-c-i-y-l --------------------- nastavnik / oochityel
Razumijete li učitelja? Го---з-ира----- --с-----кот? Г- р-------- л- н----------- Г- р-з-и-а-е л- н-с-а-н-к-т- ---------------------------- Го разбирате ли наставникот? 0
Guo --zb---tye -----s--vni-ot? G-- r--------- l- n----------- G-o r-z-i-a-y- l- n-s-a-n-k-t- ------------------------------ Guo razbiratye li nastavnikot?
Da, dobro ga razumijem. Д-, -ас-г- ---б---- доб-о. Д-- ј-- г- р------- д----- Д-, ј-с г- р-з-и-а- д-б-о- -------------------------- Да, јас го разбирам добро. 0
D-- јa- -u---az----m-do-ro. D-- ј-- g-- r------- d----- D-, ј-s g-o r-z-i-a- d-b-o- --------------------------- Da, јas guo razbiram dobro.
učiteljica н---а--ичк- ---ч-т-л-а н---------- / у------- н-с-а-н-ч-а / у-и-е-к- ---------------------- наставничка / учителка 0
n-s-----c-k- - ------ye--a n----------- / o---------- n-s-a-n-c-k- / o-c-i-y-l-a -------------------------- nastavnichka / oochityelka
Razumijete li učiteljicu? Ј---аз----т- л--нас----ичка--? Ј- р-------- л- н------------- Ј- р-з-и-а-е л- н-с-а-н-ч-а-а- ------------------------------ Ја разбирате ли наставничката? 0
Јa -az-ira----li------v-i-h---a? Ј- r--------- l- n-------------- Ј- r-z-i-a-y- l- n-s-a-n-c-k-t-? -------------------------------- Јa razbiratye li nastavnichkata?
Da, dobro je razumijem. Да- --- ја---збир-- --бр-. Д-- ј-- ј- р------- д----- Д-, ј-с ј- р-з-и-а- д-б-о- -------------------------- Да, јас ја разбирам добро. 0
Da- -as -- r--b-ram-dobro. D-- ј-- ј- r------- d----- D-, ј-s ј- r-z-i-a- d-b-o- -------------------------- Da, јas јa razbiram dobro.
ljudi л-ѓе л--- л-ѓ- ---- луѓе 0
l---ye l----- l-o-y- ------ looѓye
Razumijete li ljude? Г- р-з---а-- л--л---т-? Г- р-------- л- л------ Г- р-з-и-а-е л- л-ѓ-т-? ----------------------- Ги разбирате ли луѓето? 0
G-- razbi-atye-li lo-ѓye--? G-- r--------- l- l-------- G-i r-z-i-a-y- l- l-o-y-t-? --------------------------- Gui razbiratye li looѓyeto?
Ne, ne razumijem ih tako dobro. Н-- --- -е-ги---зби-----о-е-а--об--. Н-- ј-- н- г- р------- с----- д----- Н-, ј-с н- г- р-з-и-а- с-с-м- д-б-о- ------------------------------------ Не, јас не ги разбирам сосема добро. 0
Ny---ј----y- g----azbir-- -o--ema--o-ro. N--- ј-- n-- g-- r------- s------ d----- N-e- ј-s n-e g-i r-z-i-a- s-s-e-a d-b-o- ---------------------------------------- Nye, јas nye gui razbiram sosyema dobro.
prijatеljica п--ј--е--а п--------- п-и-а-е-к- ---------- пријателка 0
p-i-at-e-ka p---------- p-i-a-y-l-a ----------- priјatyelka
Imate li prijateljicu? И-а-е -и п-иј--е--а? И---- л- п---------- И-а-е л- п-и-а-е-к-? -------------------- Имате ли пријателка? 0
Im---- -i --i-a---lka? I----- l- p----------- I-a-y- l- p-i-a-y-l-a- ---------------------- Imatye li priјatyelka?
Da, imam. Да, и--м. Д-- и---- Д-, и-а-. --------- Да, имам. 0
D---i-am. D-- i---- D-, i-a-. --------- Da, imam.
kćerka ќ---а ќ---- ќ-р-а ----- ќерка 0
k--er-a k------ k-y-r-a ------- kjyerka
Imate li kćerku? И-а-е--и ќе-к-? И---- л- ќ----- И-а-е л- ќ-р-а- --------------- Имате ли ќерка? 0
I-atye-l--kj--rk-? I----- l- k------- I-a-y- l- k-y-r-a- ------------------ Imatye li kjyerka?
Ne, nemam kćerku. Не, ја- -емам ќ-рка. Н-- ј-- н---- ќ----- Н-, ј-с н-м-м ќ-р-а- -------------------- Не, јас немам ќерка. 0
N-e- јas nyemam-kj---k-. N--- ј-- n----- k------- N-e- ј-s n-e-a- k-y-r-a- ------------------------ Nye, јas nyemam kjyerka.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slijepi ljudi učinkovitije obrađuju jezik

Ljudi koji ne vide čuju bolje. Tako se mogu lakše kretati kroz svakodnevicu. Međutim, slijepi ljudi takođe bolje obrađuju jezik! Do tog zaključka su došla brojna naučna istraživanja. Istraživači su dali ispitanicima da slušaju tekstove. Pritom je brzina jezika bila znatno povećana. Slijepi ispitanici su svejedno mogli razumjeti tekstove. Ispitanici koji nisu bili slijepi jedva su razumjeli rečenice. Za njih je brzina govora bila prevelika. Jedno drugo eksperimentalno ispitivanje je došlo do sličnog rezultata. Slijepi i ispitanici s normalnim vidom slušali su različite rečenice. Jedan dio svake rečenice je bio pomiješan. Posljednja riječ je bila zamijenjena besmislenom riječi. Ispitanici su morali ocijeniti rečenice. Trebali su odlučiti jesu li rečenice smislene ili besmislene. Dok su ispitanici rješavali zadatke, analizirao se njihov mozak. Istraživači su mjerili određene moždane valove. Na taj način su mogli vidjeti kojom brzinom je mozak riješio zadatak. Kod slijepih ispitanika se jako brzo pojavio određeni signal. Taj signal ukazuje da je rečenica analizirana. Kod ispitanika s normalnim vidom taj se signal pojavio znatno kasnije. Još nije poznato zašto slijepi ljudi učinkovitije obrađuju jezik. Međutim, naučnici imaju teoriju. Vjeruju da njihov mozak intenzivno koristi određeno područje. Tim područjem ljudi koji vide obrađuju vizualne podražaje. Kod slijepih ljudi se to područje ne koristi za gledanje. Ono je, dakle, još “slobodno” za ostale zadatke. Tako slijepi ljudi imaju veću sposobnost obrade jezika.