Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   hu Birtokos névmások 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [hatvanhét]

Birtokos névmások 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski mađarski Igra Više
naočale a s--m-veg a s------- a s-e-ü-e- ---------- a szemüveg 0
On je zaboravio svoje naočale. El----jt-t-- - s-e---e-é-. E----------- a s---------- E-f-l-j-e-t- a s-e-ü-e-é-. -------------------------- Elfelejtette a szemüvegét. 0
Ma gdje su mu naočale? Hol v---h-----s-em--eg-? H-- v-- h-- a s--------- H-l v-n h-t a s-e-ü-e-e- ------------------------ Hol van hát a szemüvege? 0
sat a- -ra a- ó-- a- ó-a ------ az óra 0
Njegov sat je pokvaren. Az ó---- -l-oml--t. A- ó---- e--------- A- ó-á-a e-r-m-o-t- ------------------- Az órája elromlott. 0
Sat visi na zidu. A---r- - -al-n-v--. A- ó-- a f---- v--- A- ó-a a f-l-n v-n- ------------------- Az óra a falon van. 0
pasoš a---tlev-l a- ú------ a- ú-l-v-l ---------- az útlevél 0
On je izgubio svoj pasoš. El-e--í-e--e az --lev-lé-. E----------- a- ú--------- E-v-s-í-e-t- a- ú-l-v-l-t- -------------------------- Elveszítette az útlevelét. 0
Gdje je onda njegov pasoš? H-- v-n-hát--z - ú-l---l-? H-- v-- h-- a- ő ú-------- H-l v-n h-t a- ő ú-l-v-l-? -------------------------- Hol van hát az ő útlevele? 0
oni – njihov / njihova / njihovo ők - ö--k ő- – ö--- ő- – ö-é- --------- ők – övék 0
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. A---er--e----- -ud-ák---g-a---ni - sz-l--k-t. A g------- n-- t----- m--------- a s--------- A g-e-e-e- n-m t-d-á- m-g-a-á-n- a s-ü-e-k-t- --------------------------------------------- A gyerekek nem tudják megtalálni a szüleiket. 0
Ali eto dolaze njihovi roditelji! D- -t---ö-n-k---- a--z--eik! D- o-- j----- m-- a s------- D- o-t j-n-e- m-r a s-ü-e-k- ---------------------------- De ott jönnek már a szüleik! 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Ö- – -né Ö- – Ö-- Ö- – Ö-é -------- Ön – Öné 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Mi-y-----l- az -tj-,-----e---r? M----- v--- a- ú---- M----- ú-- M-l-e- v-l- a- ú-j-, M-l-e- ú-? ------------------------------- Milyen volt az útja, Müller úr? 0
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Hol --n ---e--s-g---M----- úr? H-- v-- a f-------- M----- ú-- H-l v-n a f-l-s-g-, M-l-e- ú-? ------------------------------ Hol van a felesége, Müller úr? 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Ön-– Ö-é Ö- – Ö-- Ö- – Ö-é -------- Ön – Öné 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? M-l-en -ol- a- u-az-s- --h---t as---n-? M----- v--- a- u------ S------ a------- M-l-e- v-l- a- u-a-á-, S-h-i-t a-s-o-y- --------------------------------------- Milyen volt az utazás, Schmidt asszony? 0
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? H---va--a-f-r--, S---idt-a-----y? H-- v-- a f----- S------ a------- H-l v-n a f-r-e- S-h-i-t a-s-o-y- --------------------------------- Hol van a férje, Schmidt asszony? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!