Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   uk Присвійні займенники 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [шістдесят сім]

67 [shistdesyat sim]

Присвійні займенники 2

[Prysviy̆ni zay̆mennyky 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
naočale Ок--я-и О------ О-у-я-и ------- Окуляри 0
O---yary O------- O-u-y-r- -------- Okulyary
On je zaboravio svoje naočale. В-- --б-- свої-ок-л-р-. В-- з---- с--- о------- В-н з-б-в с-о- о-у-я-и- ----------------------- Він забув свої окуляри. 0
Vi--za-uv s-oï-o----ar-. V-- z---- s---- o-------- V-n z-b-v s-o-̈ o-u-y-r-. ------------------------- Vin zabuv svoï okulyary.
Ma gdje su mu naočale? Де ----го-о-у--ри? Д- ж й--- о------- Д- ж й-г- о-у-я-и- ------------------ Де ж його окуляри? 0
De--h-y--h- ok-l--r-? D- z- y---- o-------- D- z- y-o-o o-u-y-r-? --------------------- De zh y̆oho okulyary?
sat Г-дин-ик Г------- Г-д-н-и- -------- Годинник 0
Hod-n-yk H------- H-d-n-y- -------- Hodynnyk
Njegov sat je pokvaren. Йог- го---ни- п-пс-тий. Й--- г------- п-------- Й-г- г-д-н-и- п-п-у-и-. ----------------------- Його годинник попсутий. 0
Y--ho --d---y- p-p------. Y---- h------- p--------- Y-o-o h-d-n-y- p-p-u-y-̆- ------------------------- Y̆oho hodynnyk popsutyy̆.
Sat visi na zidu. Г-----и- ви-и---н----ін-. Г------- в----- н- с----- Г-д-н-и- в-с-т- н- с-і-і- ------------------------- Годинник висить на стіні. 0
Hodyn-y--v-sytʹ-na -----. H------- v----- n- s----- H-d-n-y- v-s-t- n- s-i-i- ------------------------- Hodynnyk vysytʹ na stini.
pasoš П-с--рт П------ П-с-о-т ------- Паспорт 0
Pasp-rt P------ P-s-o-t ------- Pasport
On je izgubio svoj pasoš. В-- з-гу--- -в-й---с----. В-- з------ с--- п------- В-н з-г-б-в с-і- п-с-о-т- ------------------------- Він загубив свій паспорт. 0
V-- ----b---s-i-̆--as-o-t. V-- z------ s---- p------- V-n z-h-b-v s-i-̆ p-s-o-t- -------------------------- Vin zahubyv sviy̆ pasport.
Gdje je onda njegov pasoš? Де ж йог--п------? Д- ж й--- п------- Д- ж й-г- п-с-о-т- ------------------ Де ж його паспорт? 0
De z--y-o-- --s-o--? D- z- y---- p------- D- z- y-o-o p-s-o-t- -------------------- De zh y̆oho pasport?
oni – njihov / njihova / njihovo в--- – -х в--- – ї- в-н- – ї- --------- вони – їх 0
von- – i--h v--- – i--- v-n- – i-k- ----------- vony – ïkh
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Діт---е-м--у-- з----- с---х ---ьків. Д--- н- м----- з----- с---- б------- Д-т- н- м-ж-т- з-а-т- с-о-х б-т-к-в- ------------------------------------ Діти не можуть знайти своїх батьків. 0
Dit- -e --z-----zn-y̆ty s----kh-b---k--. D--- n- m------ z------ s------ b------- D-t- n- m-z-u-ʹ z-a-̆-y s-o-̈-h b-t-k-v- ---------------------------------------- Dity ne mozhutʹ znay̆ty svoïkh batʹkiv.
Ali eto dolaze njihovi roditelji! А---ж-о-- -дуть -х-б-т-ки! А-- ж о-- й---- ї- б------ А-е ж о-ь й-у-ь ї- б-т-к-! -------------------------- Але ж ось йдуть їх батьки! 0
Ale z- --ʹ -̆---ʹ i-kh-b---k-! A-- z- o-- y----- i--- b------ A-e z- o-ʹ y-d-t- i-k- b-t-k-! ------------------------------ Ale zh osʹ y̆dutʹ ïkh batʹky!
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Ви---В-ш В- – В-- В- – В-ш -------- Ви – Ваш 0
Vy-----sh V- – V--- V- – V-s- --------- Vy – Vash
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Я- --ш- п-до-о----а-- М-л-е-? Я- в--- п------- п--- М------ Я- в-ш- п-д-р-ж- п-н- М-л-е-? ----------------------------- Як ваша подорож, пане Мюллер? 0
Ya- va--a-p-d--o--- ---e-----ler? Y-- v---- p-------- p--- M------- Y-k v-s-a p-d-r-z-, p-n- M-u-l-r- --------------------------------- Yak vasha podorozh, pane Myuller?
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Д----ш---р--и-а, -ане Мю-лер? Д- в--- д------- п--- М------ Д- в-ш- д-у-и-а- п-н- М-л-е-? ----------------------------- Де ваша дружина, пане Мюллер? 0
De-v-sh- d---h-na---ane------e-? D- v---- d-------- p--- M------- D- v-s-a d-u-h-n-, p-n- M-u-l-r- -------------------------------- De vasha druzhyna, pane Myuller?
Vi – Vaš / Vaša / Vaše В--- в-ша В- – в--- В- – в-ш- --------- Ви – ваша 0
V- –----ha V- – v---- V- – v-s-a ---------- Vy – vasha
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Як -аш--п-д-р-- -ан- Шмідт? Я- в--- п------ п--- Ш----- Я- в-ш- п-д-р-ж п-н- Ш-і-т- --------------------------- Як ваша подорож пані Шмідт? 0
Y-k-v-s-a-p---r--h-p-n- Sh--dt? Y-- v---- p------- p--- S------ Y-k v-s-a p-d-r-z- p-n- S-m-d-? ------------------------------- Yak vasha podorozh pani Shmidt?
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Де-Ва- чоло--к------ Шмі-т? Д- В-- ч------- п--- Ш----- Д- В-ш ч-л-в-к- п-н- Ш-і-т- --------------------------- Де Ваш чоловік, пані Шмідт? 0
De Vas- ch-l-vi----a-i Sh-i--? D- V--- c-------- p--- S------ D- V-s- c-o-o-i-, p-n- S-m-d-? ------------------------------ De Vash cholovik, pani Shmidt?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!