Knjiga fraza

bs nešto morati   »   fi täytyä tehdä jotakin

72 [sedamdeset i dva]

nešto morati

nešto morati

72 [seitsemänkymmentäkaksi]

täytyä tehdä jotakin

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski finski Igra Više
morati tä-tyä t----- t-y-y- ------ täytyä 0
Ja moram poslati pismo. Min-- --yt-y--ä-e---ä k-rj-. M---- t----- l------- k----- M-n-n t-y-y- l-h-t-ä- k-r-e- ---------------------------- Minun täytyy lähettää kirje. 0
Ja moram platiti hotel. M-n-n-tä---y -aks-a hote--i. M---- t----- m----- h------- M-n-n t-y-y- m-k-a- h-t-l-i- ---------------------------- Minun täytyy maksaa hotelli. 0
Ti moraš rano ustati. Sin-----y--y---u-ta--ikai-i--y-ös. S---- t----- n----- a------- y---- S-n-n t-y-y- n-u-t- a-k-i-i- y-ö-. ---------------------------------- Sinun täytyy nousta aikaisin ylös. 0
Ti moraš puno raditi. S-n-n--äytyy ---s-----l-------on. S---- t----- t----------- p------ S-n-n t-y-y- t-ö-k-n-e-l- p-l-o-. --------------------------------- Sinun täytyy työskennellä paljon. 0
Ti moraš biti tačan / tačna. Sin-- t-y------l--aj-issa. S---- t----- o--- a------- S-n-n t-y-y- o-l- a-o-s-a- -------------------------- Sinun täytyy olla ajoissa. 0
On mora napuniti rezervoar. H---n -äyty--t-nkat-. H---- t----- t------- H-n-n t-y-y- t-n-a-a- --------------------- Hänen täytyy tankata. 0
On mora popraviti auto. H-n-n------- -o-j-t- -uto. H---- t----- k------ a---- H-n-n t-y-y- k-r-a-a a-t-. -------------------------- Hänen täytyy korjata auto. 0
On mora oprati auto. H-n-- -äyt---p--t--auto. H---- t----- p---- a---- H-n-n t-y-y- p-s-ä a-t-. ------------------------ Hänen täytyy pestä auto. 0
Ona mora kupovati. Hä--- t----y k--d-----pa-s-. H---- t----- k---- k-------- H-n-n t-y-y- k-y-ä k-u-a-s-. ---------------------------- Hänen täytyy käydä kaupassa. 0
Ona mora čistiti stan. Hä-en-täytyy --iv-t- a-u-t-. H---- t----- s------ a------ H-n-n t-y-y- s-i-o-a a-u-t-. ---------------------------- Hänen täytyy siivota asunto. 0
Ona mora prati veš. Hä-e--t----- ---t- pyyk--. H---- t----- p---- p------ H-n-n t-y-y- p-s-ä p-y-i-. -------------------------- Hänen täytyy pestä pyykit. 0
Mi moramo odmah ići u školu. Meid---t-ytyy-----a----nä-ko----n. M----- t----- k---- m---- k------- M-i-ä- t-y-y- k-h-a m-n-ä k-u-u-n- ---------------------------------- Meidän täytyy kohta mennä kouluun. 0
Mi moramo odmah ići na posao. M--dä- -ä-t-- ko--a-m------öi-i-. M----- t----- k---- m---- t------ M-i-ä- t-y-y- k-h-a m-n-ä t-i-i-. --------------------------------- Meidän täytyy kohta mennä töihin. 0
Mi moramo odmah ići doktoru. Mei-än ------ k-ht--me--- lääk-ri--. M----- t----- k---- m---- l--------- M-i-ä- t-y-y- k-h-a m-n-ä l-ä-ä-i-n- ------------------------------------ Meidän täytyy kohta mennä lääkäriin. 0
Vi morate čekati autobus. Teid-n-t-y----o-ot-a- --s-ia. T----- t----- o------ b------ T-i-ä- t-y-y- o-o-t-a b-s-i-. ----------------------------- Teidän täytyy odottaa bussia. 0
Vi morate čekati voz. T-idän ---t-- o-ott-a-ju-a-. T----- t----- o------ j----- T-i-ä- t-y-y- o-o-t-a j-n-a- ---------------------------- Teidän täytyy odottaa junaa. 0
Vi morate čekati taksi. T-i-ä- ---t---o-o-taa---ksia. T----- t----- o------ t------ T-i-ä- t-y-y- o-o-t-a t-k-i-. ----------------------------- Teidän täytyy odottaa taksia. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Zašto postoji toliko različitih jezika?

Danas širom svijeta postoji više od 6.000 različitih jezika. Zato su nam potrebni prevodioci i tumači. Nekad davno svi su govorili isti jezik. Međutim, to se promijenilo čim su ljudi počeli migrirati. Napustili su svoju domovinu Afriku i rasuli se po svijetu. To prostorno razdvajanje dovelo je i do jezičkog razdvajanja. Jer svaki narod razvija vlastiti oblik komunikacije. Mnogi različiti jezici razvili su se od zajedničkog protojezika. Međutim čovjek se nikad nije predugo zadržavao na jednom mjestu. Stoga su se jezici sve više odvajali jedni od drugih. Odjednom se više nije mogao raspoznati zajednički korijen. Štaviše, nijedan narod nije živio izolirano hiljadama godina. Uvijek je postojao kontakt s ostalim narodima. To je mijenjalo jezike. Uzimali su ili kombinirali elemente iz drugih stranih jezika. Tako razvijanje jezika nikad nije prestalo. Stoga migracije i kontakti s novim ljudima objašnjavaju velik broj jezika. Zašto se jezici toliko razlikuju je drugo pitanje. Svaka evolucija prati određena pravila. Stoga mora postojati razlog zašto su jezici takvi kakvi jesu. Naučnicima su ti razlozi već duže vrijeme zanimljivi. Oni žele znati zašto se jezici različito razvijaju. Kako bi to istražili mora se slijediti istorija jezika. Na taj se način može prepoznati šta se kad promijenilo. Još uvijek se ne zna šta utječe na razvoj jezika. Kulturalni faktori se čine važnijim od bioloških faktora. To znači da je istorija naroda oblikovala njihove jezike. Jezici nam očigledno govore više nego što mi mislimo...