Knjiga fraza

bs nešto smjeti   »   am ሊፈቀድለት ይችላል

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [ሰባ ሶስት]

73 [seba sositi]

ሊፈቀድለት ይችላል

[fik’adi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski amharski Igra Više
Smiješ li već voziti auto? እ-----/----ድ--ግ-----ሻ-? እ------- ፍ-- አ--------- እ-ድ-ነ-/- ፍ-ድ አ-ኝ-ካ-/-ል- ----------------------- እንድትነዳ/ጂ ፍቃድ አግኝተካል/ሻል? 0
i---iti-ed---ī--i-’ad--āgin-itek-l-------? i------------- f------ ā------------------ i-i-i-i-e-a-j- f-k-a-i ā-i-y-t-k-l-/-h-l-? ------------------------------------------ iniditineda/jī fik’adi āginyitekali/shali?
Smiješ li već piti alkohol? አልኮ----ድ-ጠ--- ፍቃድ አግ-ተ-ል--ል? አ--- እ------- ፍ-- አ--------- አ-ኮ- እ-ድ-ጠ-/- ፍ-ድ አ-ኝ-ካ-/-ል- ---------------------------- አልኮል እንድትጠጣ/ጪ ፍቃድ አግኝተካል/ሻል? 0
āl-k-li-i-----it’et-a/--’ī fik’ad---g--yi-ek-li/--al-? ā------ i----------------- f------ ā------------------ ā-i-o-i i-i-i-i-’-t-a-c-’- f-k-a-i ā-i-y-t-k-l-/-h-l-? ------------------------------------------------------ ālikoli iniditit’et’a/ch’ī fik’adi āginyitekali/shali?
Smiješ li već sam putovati u inostranstvo? ብቻህ------ደ--ላ -ገ----- ፍ-ድ -ግ-ተካ-/--? ብ------ ወ- ሌ- ሃ-- መ-- ፍ-- አ--------- ብ-ህ-/-ን ወ- ሌ- ሃ-ር መ-ድ ፍ-ድ አ-ኝ-ካ-/-ል- ------------------------------------ ብቻህን/ሽን ወደ ሌላ ሃገር መሄድ ፍቃድ አግኝተካል/ሻል? 0
b---ahin-/s--ni wed- --l- ha-er- -eh-d- --k’--- --inyite--li/-----? b-------------- w--- l--- h----- m----- f------ ā------------------ b-c-a-i-i-s-i-i w-d- l-l- h-g-r- m-h-d- f-k-a-i ā-i-y-t-k-l-/-h-l-? ------------------------------------------------------------------- bichahini/shini wede lēla hageri mehēdi fik’adi āginyitekali/shali?
smjeti ፈ-ድ ፈ-- ፈ-ድ --- ፈቃድ 0
fe---di f------ f-k-a-i ------- fek’adi
Smijemo li ovdje pušiti? እ-ህ-ለ-ጨስ-ይ--ድ-ና-? እ-- ለ--- ይ------- እ-ህ ለ-ጨ- ይ-ቀ-ል-ል- ----------------- እዚህ ለማጨስ ይፈቀድልናል? 0
i-īhi-le-----esi--i-ek-e---in---? i---- l--------- y--------------- i-ī-i l-m-c-’-s- y-f-k-e-i-i-a-i- --------------------------------- izīhi lemach’esi yifek’edilinali?
Smije li se ovdje pušiti? እ-ህ---- -ተ-ቀ---ው? እ-- ማ-- የ---- ነ-- እ-ህ ማ-ስ የ-ፈ-ደ ነ-? ----------------- እዚህ ማጨስ የተፈቀደ ነው? 0
i-ī-i m--h’es- yet-fek’e-- n-w-? i---- m------- y---------- n---- i-ī-i m-c-’-s- y-t-f-k-e-e n-w-? -------------------------------- izīhi mach’esi yetefek’ede newi?
Smije li se platiti kreditnom karticom? በባንክ --- --ፈ--ይፈ-ዳ-? በ--- ካ-- መ--- ይ----- በ-ን- ካ-ድ መ-ፈ- ይ-ቀ-ል- -------------------- በባንክ ካርድ መክፈል ይፈቀዳል? 0
bebani-- k---d---e-if-l- --fek-eda--? b------- k----- m------- y----------- b-b-n-k- k-r-d- m-k-f-l- y-f-k-e-a-i- ------------------------------------- bebaniki karidi mekifeli yifek’edali?
Smije li se platiti čekom? በቼ---ክፈል------? በ-- መ--- ይ----- በ-ክ መ-ፈ- ይ-ቀ-ል- --------------- በቼክ መክፈል ይፈቀዳል? 0
be---k--m--ife-- y-fek’ed-li? b------ m------- y----------- b-c-ē-i m-k-f-l- y-f-k-e-a-i- ----------------------------- bechēki mekifeli yifek’edali?
Smije li se platiti samo gotovinom? በጥሬ-ገ-ዘ---ቻ መክ-ል-----ል? በ-- ገ--- ብ- መ--- ይ----- በ-ሬ ገ-ዘ- ብ- መ-ፈ- ይ-ቀ-ል- ----------------------- በጥሬ ገንዘብ ብቻ መክፈል ይፈቀዳል? 0
b--’irē g-nize----ich--mek-fe-- yife-’-----? b------ g------- b---- m------- y----------- b-t-i-ē g-n-z-b- b-c-a m-k-f-l- y-f-k-e-a-i- -------------------------------------------- bet’irē genizebi bicha mekifeli yifek’edali?
Smijem li telefonirati? አ-ዴ-መ-ወል -ፈ-ድ---? አ-- መ--- ይ------- አ-ዴ መ-ወ- ይ-ቀ-ል-ል- ----------------- አንዴ መደወል ይፈቀድልኛል? 0
ā-id- --d----- y-f---e-i-i-ya--? ā---- m------- y---------------- ā-i-ē m-d-w-l- y-f-k-e-i-i-y-l-? -------------------------------- ānidē medeweli yifek’edilinyali?
Smijem li nešto pitati? አን- ጥ-ት ነ-- መጠ-- -ፈ-ድ---? አ-- ጥ-- ነ-- መ--- ይ------- አ-ዴ ጥ-ት ነ-ር መ-የ- ይ-ቀ-ል-ል- ------------------------- አንዴ ጥቂት ነገር መጠየቅ ይፈቀድልኛል? 0
ā-id- t’--’ī---n-g-ri m-t’ey-k’i--if--’-d-linya--? ā---- t------- n----- m--------- y---------------- ā-i-ē t-i-’-t- n-g-r- m-t-e-e-’- y-f-k-e-i-i-y-l-? -------------------------------------------------- ānidē t’ik’īti negeri met’eyek’i yifek’edilinyali?
Smijem li nešto reći? አ-ዴ --- -ገር--ና-ር--ፈቀ---ል? አ-- ጥ-- ነ-- መ--- ይ------- አ-ዴ ጥ-ት ነ-ር መ-ገ- ይ-ቀ-ል-ል- ------------------------- አንዴ ጥቂት ነገር መናገር ይፈቀድልኛል? 0
āni-ē t-i-’īt--n--e---m-na-er---ifek----l-n--li? ā---- t------- n----- m------- y---------------- ā-i-ē t-i-’-t- n-g-r- m-n-g-r- y-f-k-e-i-i-y-l-? ------------------------------------------------ ānidē t’ik’īti negeri menageri yifek’edilinyali?
On ne smije spavati u parku. እ--በፓ-- ው----ን-ተኛ አ---ቀደለትም። እ- በ--- ው-- እ---- አ--------- እ- በ-ር- ው-ጥ እ-ዲ-ኛ አ-ተ-ቀ-ለ-ም- ---------------------------- እሱ በፓርኩ ውስጥ እንዲተኛ አልተፈቀደለትም። 0
is- bepariku wi-i-’---nid-t------l-----k’---l---mi. i-- b------- w------ i--------- ā------------------ i-u b-p-r-k- w-s-t-i i-i-ī-e-y- ā-i-e-e-’-d-l-t-m-. --------------------------------------------------- isu bepariku wisit’i inidītenya ālitefek’edeletimi.
On ne smije spavati u autu. እ--በ--- -ስ--------አል---ደ-ትም። እ- በ--- ው-- እ---- አ--------- እ- በ-ኪ- ው-ጥ እ-ዲ-ኛ አ-ተ-ቀ-ለ-ም- ---------------------------- እሱ በመኪና ውስጥ እንዲተኛ አልተፈቀደለትም። 0
i-- -e-e-īn- w-s--’- ----īt---- -l--e----e-e-e-im-. i-- b------- w------ i--------- ā------------------ i-u b-m-k-n- w-s-t-i i-i-ī-e-y- ā-i-e-e-’-d-l-t-m-. --------------------------------------------------- isu bemekīna wisit’i inidītenya ālitefek’edeletimi.
On ne smije spavati na željezničkoj stanici. እሱ--ባ-ር-ጣ-ያ---ጥ -ን-ተኛ--ል--ቀደ--ም። እ- በ--- ጣ-- ው-- እ---- አ--------- እ- በ-ቡ- ጣ-ያ ው-ጥ እ-ዲ-ኛ አ-ተ-ቀ-ለ-ም- -------------------------------- እሱ በባቡር ጣቢያ ውስጥ እንዲተኛ አልተፈቀደለትም። 0
is--beb-b-r-------ya--is-----i-i---en----litef--’edel-timi. i-- b------- t------ w------ i--------- ā------------------ i-u b-b-b-r- t-a-ī-a w-s-t-i i-i-ī-e-y- ā-i-e-e-’-d-l-t-m-. ----------------------------------------------------------- isu bebaburi t’abīya wisit’i inidītenya ālitefek’edeletimi.
Smijemo li sjesti? መቀ-- ይ-ቀ----? መ--- ይ------- መ-መ- ይ-ቀ-ል-ል- ------------- መቀመጥ ይፈቀድልናል? 0
m--’--et-- yi-ek-edil-na--? m--------- y--------------- m-k-e-e-’- y-f-k-e-i-i-a-i- --------------------------- mek’emet’i yifek’edilinali?
Smijemo li dobiti jelovnik? የምግብ-ዝ-ዝር---ጫ -ግኘት ----ል--? የ--- ዝ--- ማ-- ማ--- ይ------- የ-ግ- ዝ-ዝ- ማ-ጫ ማ-ኘ- ይ-ቀ-ል-ል- --------------------------- የምግብ ዝርዝር ማውጫ ማግኘት ይፈቀድልናል? 0
ye-igibi----iz--i m---ch-a -a-i----- -if--’----i--l-? y------- z------- m------- m-------- y--------------- y-m-g-b- z-r-z-r- m-w-c-’- m-g-n-e-i y-f-k-e-i-i-a-i- ----------------------------------------------------- yemigibi ziriziri mawich’a maginyeti yifek’edilinali?
Možemo li platiti odvojeno? ለየብ- --ፈ- ይፈቀ---ል? ለ--- መ--- ይ------- ለ-ብ- መ-ፈ- ይ-ቀ-ል-ል- ------------------ ለየብቻ መክፈል ይፈቀድልናል? 0
le---i-ha--ekif----y------di-i-ali? l-------- m------- y--------------- l-y-b-c-a m-k-f-l- y-f-k-e-i-i-a-i- ----------------------------------- leyebicha mekifeli yifek’edilinali?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi zavisi od više faktora. Najvažnije je ipak da riječi redovnoo ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njenom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili takođe možemo ponovo zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovno aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj ko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Jer svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebalo bi takođe da nekad čita sportske novine!