Knjiga fraza

bs nešto smjeti   »   ca poder fer alguna cosa

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [setanta-tres]

poder fer alguna cosa

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski katalonski Igra Više
Smiješ li već voziti auto? Qu--ja-p--s co-d-i--------xe? Q-- j- p--- c------ u- c----- Q-e j- p-t- c-n-u-r u- c-t-e- ----------------------------- Que ja pots conduir un cotxe? 0
Smiješ li već piti alkohol? Qu- ja------b--re a-coh--? Q-- j- p--- b---- a------- Q-e j- p-t- b-u-e a-c-h-l- -------------------------- Que ja pots beure alcohol? 0
Smiješ li već sam putovati u inostranstvo? Q-e ja---t--pots-a--r---l a l’--tr--g-r? Q-- j- p--- p--- a--- s-- a l----------- Q-e j- p-t- p-t- a-a- s-l a l-e-t-a-g-r- ---------------------------------------- Que ja pots pots anar sol a l’estranger? 0
smjeti po--r p---- p-d-r ----- poder 0
Smijemo li ovdje pušiti? P--em --m-r--qu-? P---- f---- a---- P-d-m f-m-r a-u-? ----------------- Podem fumar aquí? 0
Smije li se ovdje pušiti? E--pot -u-ar-aqu-? E- p-- f---- a---- E- p-t f-m-r a-u-? ------------------ Es pot fumar aquí? 0
Smije li se platiti kreditnom karticom? E- -o- pa--r-a-- t-r--ta de -----t? E- p-- p---- a-- t------ d- c------ E- p-t p-g-r a-b t-r-e-a d- c-è-i-? ----------------------------------- Es pot pagar amb targeta de crèdit? 0
Smije li se platiti čekom? E- po--p-ga- a-b -e-? E- p-- p---- a-- x--- E- p-t p-g-r a-b x-c- --------------------- Es pot pagar amb xec? 0
Smije li se platiti samo gotovinom? E- ----p-g---n--------e-ec-i-? E- p-- p---- n---- e- e------- E- p-t p-g-r n-m-s e- e-e-t-u- ------------------------------ Es pot pagar només en efectiu? 0
Smijem li telefonirati? Qu--p-- --u---? Q-- p-- t------ Q-e p-c t-u-a-? --------------- Que puc trucar? 0
Smijem li nešto pitati? Que-p-c --r---a--r---n-a? Q-- p-- f-- u-- p-------- Q-e p-c f-r u-a p-e-u-t-? ------------------------- Que puc fer una pregunta? 0
Smijem li nešto reći? Q-- -uc---r---gu-a c-s-? Q-- p-- d-- a----- c---- Q-e p-c d-r a-g-n- c-s-? ------------------------ Que puc dir alguna cosa? 0
On ne smije spavati u parku. (-----no --t-d---i---- p---. (---- n- p-- d----- a- p---- (-l-) n- p-t d-r-i- a- p-r-. ---------------------------- (Ell) no pot dormir al parc. 0
On ne smije spavati u autu. (Ell---o pot -o---r--- --tx-. (---- n- p-- d----- a- c----- (-l-) n- p-t d-r-i- a- c-t-e- ----------------------------- (Ell) no pot dormir al cotxe. 0
On ne smije spavati na željezničkoj stanici. (E--- -o pot -or--r-a-l-est-ci-. (---- n- p-- d----- a l--------- (-l-) n- p-t d-r-i- a l-e-t-c-ó- -------------------------------- (Ell) no pot dormir a l’estació. 0
Smijemo li sjesti? P-d-m-s-ure? P---- s----- P-d-m s-u-e- ------------ Podem seure? 0
Smijemo li dobiti jelovnik? Pode- ----------a-t-? P---- r---- l- c----- P-d-m r-b-e l- c-r-a- --------------------- Podem rebre la carta? 0
Možemo li platiti odvojeno? Po-e--pa-a--s-para----nt? P---- p---- s------------ P-d-m p-g-r s-p-r-d-m-n-? ------------------------- Podem pagar separadament? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi zavisi od više faktora. Najvažnije je ipak da riječi redovnoo ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njenom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili takođe možemo ponovo zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovno aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj ko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Jer svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebalo bi takođe da nekad čita sportske novine!