Knjiga fraza

bs nešto smjeti   »   he ‫מותר משהו ‬

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

‫73 [שבעים ושלוש]‬

73 [shiv\'im w\'shalosh]

‫מותר משהו ‬

[mutar mashehu]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Smiješ li već voziti auto? ‫כ-- מותר-לך ---ו------ני--‬ ‫--- מ--- ל- ל---- ב-------- ‫-ב- מ-ת- ל- ל-ה-ג ב-כ-נ-ת-‬ ---------------------------- ‫כבר מותר לך לנהוג במכונית?‬ 0
k--r-----r --kha/-ak- lin--- -am-----i-? k--- m---- l--------- l----- b---------- k-a- m-t-r l-k-a-l-k- l-n-o- b-m-k-o-i-? ---------------------------------------- kvar mutar lekha/lakh linhog bamekhonit?
Smiješ li već piti alkohol? ‫--- מ-תר -ך לשת-- ---וה-ל-‬ ‫--- מ--- ל- ל---- א-------- ‫-ב- מ-ת- ל- ל-ת-ת א-כ-ה-ל-‬ ---------------------------- ‫כבר מותר לך לשתות אלכוהול?‬ 0
k--r-m-tar-l-kh-/l-kh ---ht-t a---hol? k--- m---- l--------- l------ a------- k-a- m-t-r l-k-a-l-k- l-s-t-t a-k-h-l- -------------------------------------- kvar mutar lekha/lakh lishtot alkohol?
Smiješ li već sam putovati u inostranstvo? ‫כב---ו-ר--ך לנס-ע --ד --ול?‬ ‫--- מ--- ל- ל---- ל-- ל----- ‫-ב- מ-ת- ל- ל-ס-ע ל-ד ל-ו-?- ----------------------------- ‫כבר מותר לך לנסוע לבד לחול?‬ 0
kvar-muta--l---a/la-h l-ns-’a---vad l-x--? k--- m---- l--------- l------ l---- l----- k-a- m-t-r l-k-a-l-k- l-n-o-a l-v-d l-x-l- ------------------------------------------ kvar mutar lekha/lakh linso’a levad lexul?
smjeti ‫מ--ר‬ ‫----- ‫-ו-ר- ------ ‫מותר‬ 0
m-t-r m---- m-t-r ----- mutar
Smijemo li ovdje pušiti? ‫מ--ר -נ--ל-ש- -א-?‬ ‫---- ל-- ל--- כ---- ‫-ו-ר ל-ו ל-ש- כ-ן-‬ -------------------- ‫מותר לנו לעשן כאן?‬ 0
m-t-r lan- --'as--- ka-n? m---- l--- l------- k---- m-t-r l-n- l-'-s-e- k-'-? ------------------------- mutar lanu le'ashen ka'n?
Smije li se ovdje pušiti? ‫מ-תר -ע---כ---‬ ‫---- ל--- כ---- ‫-ו-ר ל-ש- כ-ן-‬ ---------------- ‫מותר לעשן כאן?‬ 0
mut-r -e-a--en-k-'n? m---- l------- k---- m-t-r l-'-s-e- k-'-? -------------------- mutar le'ashen ka'n?
Smije li se platiti kreditnom karticom? ‫-פ-- לש-ם-ב--ט---אשרא-?‬ ‫---- ל--- ב----- א------ ‫-פ-ר ל-ל- ב-ר-י- א-ר-י-‬ ------------------------- ‫אפשר לשלם בכרטיס אשראי?‬ 0
e-shar l-sh------e----i- --hra-i? e----- l------- b------- a------- e-s-a- l-s-a-e- b-k-r-i- a-h-a-i- --------------------------------- efshar leshalem bekartis ashra'i?
Smije li se platiti čekom? ‫א-שר-לשל--ב-’ק-‬ ‫---- ל--- ב----- ‫-פ-ר ל-ל- ב-’-?- ----------------- ‫אפשר לשלם בצ’ק?‬ 0
efsh---l---al-m b'c-e-? e----- l------- b------ e-s-a- l-s-a-e- b-c-e-? ----------------------- efshar leshalem b'cheq?
Smije li se platiti samo gotovinom? ‫מ--ר ל-----מזומ--בל---‬ ‫---- ל--- ב----- ב----- ‫-ו-ר ל-ל- ב-ז-מ- ב-ב-?- ------------------------ ‫מותר לשלם במזומן בלבד?‬ 0
m---------al-- bi-z-m-n-bi---d? m---- l------- b------- b------ m-t-r l-s-a-e- b-m-u-a- b-l-a-? ------------------------------- mutar leshalem bimzuman bilvad?
Smijem li telefonirati? ‫-ו---------פן-‬ ‫---- ל- ל------ ‫-ו-ר ל- ל-ל-ן-‬ ---------------- ‫מותר לי לטלפן?‬ 0
m-tar--- -eta-p-n? m---- l- l-------- m-t-r l- l-t-l-e-? ------------------ mutar li letalpen?
Smijem li nešto pitati? ‫---ר---א-ל -ש-ו?‬ ‫---- ל---- מ----- ‫-פ-ר ל-א-ל מ-ה-?- ------------------ ‫אפשר לשאול משהו?‬ 0
ef-har-li-h'ol-m-s--hu? e----- l------ m------- e-s-a- l-s-'-l m-s-e-u- ----------------------- efshar lish'ol mashehu?
Smijem li nešto reći? ‫אפשר -ומ--מש---‬ ‫---- ל--- מ----- ‫-פ-ר ל-מ- מ-ה-?- ----------------- ‫אפשר לומר משהו?‬ 0
e--h-r l--a----s----? e----- l---- m------- e-s-a- l-m-r m-s-e-u- --------------------- efshar lomar mashehu?
On ne smije spavati u parku. ‫א--ר -- -ישו- בפ-רק-‬ ‫---- ל- ל---- ב------ ‫-ס-ר ל- ל-ש-ן ב-א-ק-‬ ---------------------- ‫אסור לו לישון בפארק.‬ 0
a-ur -- -i--o- -a-a'-q. a--- l- l----- b------- a-u- l- l-s-o- b-p-'-q- ----------------------- asur lo lishon bapa'rq.
On ne smije spavati u autu. ‫אס---לו-ליש-ן במכ-ני--‬ ‫---- ל- ל---- ב-------- ‫-ס-ר ל- ל-ש-ן ב-כ-נ-ת-‬ ------------------------ ‫אסור לו לישון במכונית.‬ 0
asur-l- -is-o- -am-kh--it. a--- l- l----- b---------- a-u- l- l-s-o- b-m-k-o-i-. -------------------------- asur lo lishon bamekhonit.
On ne smije spavati na željezničkoj stanici. ‫א--- -ו--י--ן---ח------בת-‬ ‫---- ל- ל---- ב---- ה------ ‫-ס-ר ל- ל-ש-ן ב-ח-ת ה-כ-ת-‬ ---------------------------- ‫אסור לו לישון בתחנת הרכבת.‬ 0
asur--- l--h---b--a-anat --rak--e-. a--- l- l----- b-------- h--------- a-u- l- l-s-o- b-t-x-n-t h-r-k-v-t- ----------------------------------- asur lo lishon betaxanat harakevet.
Smijemo li sjesti? ‫א-ח-- י-ו-ים לשב--‬ ‫----- י----- ל----- ‫-נ-נ- י-ו-י- ל-ב-?- -------------------- ‫אנחנו יכולים לשבת?‬ 0
a----u-y'----i----she-e-? a----- y------- l-------- a-a-n- y-k-o-i- l-s-e-e-? ------------------------- anaxnu y'kholim lashevet?
Smijemo li dobiti jelovnik? ‫-פש----ב--את ה-פ-יט?‬ ‫---- ל--- א- ה------- ‫-פ-ר ל-ב- א- ה-פ-י-?- ---------------------- ‫אפשר לקבל את התפריט?‬ 0
e---a--l-q-be- e- h-t----t? e----- l------ e- h-------- e-s-a- l-q-b-l e- h-t-f-i-? --------------------------- efshar leqabel et hatafrit?
Možemo li platiti odvojeno? ‫--ש- ל--- ב--רד-‬ ‫---- ל--- ב------ ‫-פ-ר ל-ל- ב-פ-ד-‬ ------------------ ‫אפשר לשלם בנפרד?‬ 0
efsh---le--ale- --nif-a-? e----- l------- b-------- e-s-a- l-s-a-e- b-n-f-a-? ------------------------- efshar leshalem benifrad?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi zavisi od više faktora. Najvažnije je ipak da riječi redovnoo ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njenom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili takođe možemo ponovo zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovno aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj ko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Jer svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebalo bi takođe da nekad čita sportske novine!