Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 2   »   el Αιτιολογώ κάτι 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [εβδομήντα έξι]

76 [ebdomḗnta éxi]

Αιτιολογώ κάτι 2

[Aitiologṓ káti 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Zašto nisi došao / došla? Για-- ----ήρθε-; Γ---- δ-- ή----- Γ-α-ί δ-ν ή-θ-ς- ---------------- Γιατί δεν ήρθες; 0
Gi-tí-d----r-h-s? G---- d-- ḗ------ G-a-í d-n ḗ-t-e-? ----------------- Giatí den ḗrthes?
Bio / bila sam bolestan / bolesna. Ήμο---ά--ωσ-ος /--ρρω-τ-. Ή---- ά------- / ά------- Ή-ο-ν ά-ρ-σ-ο- / ά-ρ-σ-η- ------------------------- Ήμουν άρρωστος / άρρωστη. 0
Ḗmou--á-r-s--s-/ árrō---. Ḗ---- á------- / á------- Ḗ-o-n á-r-s-o- / á-r-s-ē- ------------------------- Ḗmoun árrōstos / árrōstē.
Ja nisam došao / došla, jer sam bio bolestan / bila bolesna. Δεν ήρ-α -πει-ή-ήμου---ρ-ω-τ-- - ά----τ-. Δ-- ή--- ε----- ή---- ά------- / ά------- Δ-ν ή-θ- ε-ε-δ- ή-ο-ν ά-ρ-σ-ο- / ά-ρ-σ-η- ----------------------------------------- Δεν ήρθα επειδή ήμουν άρρωστος / άρρωστη. 0
D-----t-a ep-idḗ--m----á--ōs--- - ár-ōs--. D-- ḗ---- e----- ḗ---- á------- / á------- D-n ḗ-t-a e-e-d- ḗ-o-n á-r-s-o- / á-r-s-ē- ------------------------------------------ Den ḗrtha epeidḗ ḗmoun árrōstos / árrōstē.
Zašto ona nije došla? Γ-α-ί -ε- ---ε; Γ---- δ-- ή---- Γ-α-ί δ-ν ή-θ-; --------------- Γιατί δεν ήρθε; 0
G-atí--en ---h-? G---- d-- ḗ----- G-a-í d-n ḗ-t-e- ---------------- Giatí den ḗrthe?
Ona je bila umorna. Ή-αν -ουρ-σ-έν-. Ή--- κ---------- Ή-α- κ-υ-α-μ-ν-. ---------------- Ήταν κουρασμένη. 0
Ḗ-a---our----nē. Ḗ--- k---------- Ḗ-a- k-u-a-m-n-. ---------------- Ḗtan kourasménē.
Ona nije došla, jer je bila umorna. Δε--ήρθ- -π-ιδ--ή-α- ---ρ-σ--ν-. Δ-- ή--- ε----- ή--- κ---------- Δ-ν ή-θ- ε-ε-δ- ή-α- κ-υ-α-μ-ν-. -------------------------------- Δεν ήρθε επειδή ήταν κουρασμένη. 0
Den -rthe-e-e-----t----ou--sm-nē. D-- ḗ---- e----- ḗ--- k---------- D-n ḗ-t-e e-e-d- ḗ-a- k-u-a-m-n-. --------------------------------- Den ḗrthe epeidḗ ḗtan kourasménē.
Zašto on nije došao? Γι----δ-- ήρ-ε; Γ---- δ-- ή---- Γ-α-ί δ-ν ή-θ-; --------------- Γιατί δεν ήρθε; 0
Gia------ ḗ-th-? G---- d-- ḗ----- G-a-í d-n ḗ-t-e- ---------------- Giatí den ḗrthe?
On nije imao volje. Δε--εί-ε ---ι---δ---εση. Δ-- ε--- κ--- / δ------- Δ-ν ε-χ- κ-φ- / δ-ά-ε-η- ------------------------ Δεν είχε κέφι / διάθεση. 0
Den eí----ké-h- /--i-----ē. D-- e---- k---- / d-------- D-n e-c-e k-p-i / d-á-h-s-. --------------------------- Den eíche képhi / diáthesē.
On nije došao, jer nije imao volje. Δ-----θε επε-δ- δεν ε-χε----- --δ---εση. Δ-- ή--- ε----- δ-- ε--- κ--- / δ------- Δ-ν ή-θ- ε-ε-δ- δ-ν ε-χ- κ-φ- / δ-ά-ε-η- ---------------------------------------- Δεν ήρθε επειδή δεν είχε κέφι / διάθεση. 0
D-- ḗ-t-e ---id- den eíc-e --phi - ----h-s-. D-- ḗ---- e----- d-- e---- k---- / d-------- D-n ḗ-t-e e-e-d- d-n e-c-e k-p-i / d-á-h-s-. -------------------------------------------- Den ḗrthe epeidḗ den eíche képhi / diáthesē.
Zašto vi niste došli? Γ-ατί -εν--ρ-α-ε; Γ---- δ-- ή------ Γ-α-ί δ-ν ή-θ-τ-; ----------------- Γιατί δεν ήρθατε; 0
Gia-í d----r-hat-? G---- d-- ḗ------- G-a-í d-n ḗ-t-a-e- ------------------ Giatí den ḗrthate?
Naš auto je pokvaren. Χά---- το -υτοκί-ητό-μα-. Χ----- τ- α--------- μ--- Χ-λ-σ- τ- α-τ-κ-ν-τ- μ-ς- ------------------------- Χάλασε το αυτοκίνητό μας. 0
C---ase to--u--k-n--- mas. C------ t- a--------- m--- C-á-a-e t- a-t-k-n-t- m-s- -------------------------- Chálase to autokínētó mas.
Mi nismo došli, jer je naš auto pokvaren. Δεν---θαμε--πε-δ--χ---σε-το -υ-οκ-ν----μα-. Δ-- ή----- ε----- χ----- τ- α--------- μ--- Δ-ν ή-θ-μ- ε-ε-δ- χ-λ-σ- τ- α-τ-κ-ν-τ- μ-ς- ------------------------------------------- Δεν ήρθαμε επειδή χάλασε το αυτοκίνητό μας. 0
Den --t--m--e--i---chá---- -o--u-o-ín--ó -a-. D-- ḗ------ e----- c------ t- a--------- m--- D-n ḗ-t-a-e e-e-d- c-á-a-e t- a-t-k-n-t- m-s- --------------------------------------------- Den ḗrthame epeidḗ chálase to autokínētó mas.
Zašto ljudi nisu došli? Γ--τί--εν ήρθ- ο-κ----ς; Γ---- δ-- ή--- ο κ------ Γ-α-ί δ-ν ή-θ- ο κ-σ-ο-; ------------------------ Γιατί δεν ήρθε ο κόσμος; 0
Gi-----en ḗ--he----ós-o-? G---- d-- ḗ---- o k------ G-a-í d-n ḗ-t-e o k-s-o-? ------------------------- Giatí den ḗrthe o kósmos?
Propustili su voz. Έ-α-α- -ο-τρέ--. Έ----- τ- τ----- Έ-α-α- τ- τ-έ-ο- ---------------- Έχασαν το τρένο. 0
Éc--san--- t-éno. É------ t- t----- É-h-s-n t- t-é-o- ----------------- Échasan to tréno.
Oni nisu došli, jer su propustili voz. Δεν---θ-ν επε--- έχα--ν-τ- ---ν-. Δ-- ή---- ε----- έ----- τ- τ----- Δ-ν ή-θ-ν ε-ε-δ- έ-α-α- τ- τ-έ-ο- --------------------------------- Δεν ήρθαν επειδή έχασαν το τρένο. 0
D-- ḗr-h-n epe--ḗ é-h--an--o tré--. D-- ḗ----- e----- é------ t- t----- D-n ḗ-t-a- e-e-d- é-h-s-n t- t-é-o- ----------------------------------- Den ḗrthan epeidḗ échasan to tréno.
Zašto ti nisi došao / došla? Γ--τί -ε----θε-; Γ---- δ-- ή----- Γ-α-ί δ-ν ή-θ-ς- ---------------- Γιατί δεν ήρθες; 0
G---------ḗrt-e-? G---- d-- ḗ------ G-a-í d-n ḗ-t-e-? ----------------- Giatí den ḗrthes?
Ja nisam smio / smjela. Δ---ε--τρε--τ--. Δ-- ε----------- Δ-ν ε-ι-ρ-π-τ-ν- ---------------- Δεν επιτρεπόταν. 0
D-n e-itre-óta-. D-- e----------- D-n e-i-r-p-t-n- ---------------- Den epitrepótan.
Ja nisam došao / došla, jer nisam smio / smjela. Δεν ή-θα--πει-- --ν--π-τρε-ό--ν. Δ-- ή--- ε----- δ-- ε----------- Δ-ν ή-θ- ε-ε-δ- δ-ν ε-ι-ρ-π-τ-ν- -------------------------------- Δεν ήρθα επειδή δεν επιτρεπόταν. 0
D-n--r-ha-e-e-dḗ-d----pitr-pó---. D-- ḗ---- e----- d-- e----------- D-n ḗ-t-a e-e-d- d-n e-i-r-p-t-n- --------------------------------- Den ḗrtha epeidḗ den epitrepótan.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Evrope. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je velika. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. Usto postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u istoriji Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milioni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...