Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   et Minevik 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [kaheksakümmend kaks]

Minevik 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? P-d-- s-----rab- ku--u-a? P---- s- k------ k------- P-d-d s- k-i-a-i k-t-u-a- ------------------------- Pidid sa kiirabi kutsuma? 0
Jesi li morao / morala zvati doktora? P-di- ---a--t- kuts-m-? P---- s- a---- k------- P-d-d s- a-s-i k-t-u-a- ----------------------- Pidid sa arsti kutsuma? 0
Jesi li morao / morala zvati policiju? P---- -a-pol-ts-i-kutsum-? P---- s- p------- k------- P-d-d s- p-l-t-e- k-t-u-a- -------------------------- Pidid sa politsei kutsuma? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. K-- -e-- -n se- te-ef-----m-e-?-H-tk----as- o-i--u- see --el. K-- t--- o- s-- t-------------- H--- t----- o-- m-- s-- v---- K-s t-i- o- s-e t-l-f-n-n-m-e-? H-t- t-g-s- o-i m-l s-e v-e-. ------------------------------------------------------------- Kas teil on see telefoninumber? Hetk tagasi oli mul see veel. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Ka- t--- o- -ee aa-res-- He-- ta-a-i ------l --- -e-l. K-- t--- o- s-- a------- H--- t----- o-- m-- s-- v---- K-s t-i- o- s-e a-d-e-s- H-t- t-g-s- o-i m-l s-e v-e-. ------------------------------------------------------ Kas teil on see aadress? Hetk tagasi oli mul see veel. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Kas ---l-o- -i--aka-r-?----k--aga-i---i-mul-----veel. K-- t--- o- l---------- H--- t----- o-- m-- s-- v---- K-s t-i- o- l-n-a-a-r-? H-t- t-g-s- o-i m-l s-e v-e-. ----------------------------------------------------- Kas teil on linnakaart? Hetk tagasi oli mul see veel. 0
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. T-l--ta---pse-t- ----i saa--d -ä-se-t-tulla. T--- t- t------- T- e- s----- t------ t----- T-l- t- t-p-e-t- T- e- s-a-u- t-p-e-t t-l-a- -------------------------------------------- Tuli ta täpselt? Ta ei saanud täpselt tulla. 0
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. L---i--ta ---?-T---i ---d-ud-te-d. L----- t- t--- T- e- l------ t---- L-i-i- t- t-e- T- e- l-i-n-d t-e-. ---------------------------------- Leidis ta tee? Ta ei leidnud teed. 0
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. Sa- ta --nu-t -r-? -a -- s--n-d----us--ar-. S-- t- s----- a--- T- e- s----- m----- a--- S-i t- s-n-s- a-u- T- e- s-a-u- m-n-s- a-u- ------------------------------------------- Sai ta sinust aru? Ta ei saanud minust aru. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? Miks e-------- sa tä---l--t----? M--- e- s----- s- t------ t----- M-k- e- s-a-u- s- t-p-e-t t-l-a- -------------------------------- Miks ei saanud sa täpselt tulla? 0
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? M-k--s- --e--e- l-id--d? M--- s- t--- e- l------- M-k- s- t-e- e- l-i-n-d- ------------------------ Miks sa teed ei leidnud? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? M--s s- -ema-- -ru -i s---ud? M--- s- t----- a-- e- s------ M-k- s- t-m-s- a-u e- s-a-u-? ----------------------------- Miks sa temast aru ei saanud? 0
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. Ma-e- --an-d-täp--lt-j-ud- -u---üh-eg---ussi-----ä-nu-. M- e- s----- t------ j---- k--- ü----- b---- e- l------ M- e- s-a-u- t-p-e-t j-u-a k-n- ü-t-g- b-s-i e- l-i-u-. ------------------------------------------------------- Ma ei saanud täpselt jõuda kuna ühtegi bussi ei läinud. 0
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. Ma--- saanud--ee----i-a-ku---mul ei -lnud linn-k-a---. M- e- s----- t--- l---- k--- m-- e- o---- l----------- M- e- s-a-u- t-e- l-i-a k-n- m-l e- o-n-d l-n-a-a-r-i- ------------------------------------------------------ Ma ei saanud teed leida kuna mul ei olnud linnakaarti. 0
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. Ma--i ------ te--st---u----a-m-us--a-ol--ni--va-i. M- e- s----- t----- a-- k--- m------ o-- n-- v---- M- e- s-a-u- t-m-s- a-u k-n- m-u-i-a o-i n-i v-l-. -------------------------------------------------- Ma ei saanud temast aru kuna muusika oli nii vali. 0
Ja sam morao / morala uzeti taksi. M- p--i-----s---õ-m-. M- p---- t---- v----- M- p-d-n t-k-o v-t-a- --------------------- Ma pidin takso võtma. 0
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. Ma p-di- li------r-i -s-m-. M- p---- l---------- o----- M- p-d-n l-n-a-a-r-i o-t-a- --------------------------- Ma pidin linnakaardi ostma. 0
Ja sam morao / morala isključiti radio. M- pi-in r----o--aik--m--s-kee-am-. M- p---- r----- v--------- k------- M- p-d-n r-a-i- v-i-s-m-k- k-e-a-a- ----------------------------------- Ma pidin raadio vaiksemaks keerama. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!